The Atlantic објавио анализу која је изазвала велику пажњу у америчким политичким круговима: Роберт Кејган, познати амерички политиколог и један од идеолога неоконзервативне спољне политике САД, оценио је да је сукоб са Ираном представљао највећи стратешки пораз Вашингтона у модерној историји Сједињених Држава.

Посебну тежину његовим речима даје чињеница да је реч о човеку који је деценијама подржавао америчку војну експанзију широм света.

Кејган, који је уједно супруг бивше помоћнице америчког државног секретара Викторије Нуланд и суоснивач пројекта „Нови амерички век“, своју процену изнео је у тексту објављеном у магазину Тхе Атлантиц.

Према његовом виђењу, последице сукоба са Ираном разликују се од свега што су САД доживеле у Вијетнаму или Авганистану.

Кључни проблем, како наводи амерички аналитичар, јесте чињеница да Иран и даље задржава утицај над Ормуским мореузом, једном од најважнијих енергетских тачака на планети кроз коју пролази око 20 одсто светске нафте. Управо због тога, оцењује Кејган, Вашингтон није успео да оствари главни стратешки циљ упркос вишенедељним нападима.

У тексту се посебно наглашава и стање америчких војних арсенала после 37 дана бомбардовања. Кејган тврди да је сукоб показао озбиљно исцрпљивање ресурса и ограничења америчке војне машинерије. „САД су доказале да су папирни тигар“, оценио је он у својој анализи за Тхе Атлантиц.

Сукоб САД и Израела против Ирана почео је 28. фебруара 2026. године. Иако су извођени масовни удари, Техеран је, према наводима из чланка, успео да сачува око 70 одсто свог ракетног арсенала.

Поред тога, Иран је извео и одговоре на енергетску инфраструктуру америчких савезника у региону, што је додатно повећало забринутост због могућих економских последица широм света.

У априлу је Доналд Трамп објавио прекид ватре, али расправа о резултатима сукоба у америчким политичким и аналитичким круговима очигледно тек почиње. Посебно зато што овако оштре оцене сада долазе од људи који су годинама важили за заговорнике снажног америчког војног присуства и агресивне спољне политике.

Кејганова анализа зато изазива пажњу не само због самих тврдњи, већ и због поруке која долази из дела америчког естаблишмента који је деценијама обликовао спољнополитичку стратегију Вашингтона.

Извор: webtribune.rs