Борбе на два удаљена дела фронта последњих дана добиле су на интензитету, док руске и украјинске снаге покушавају да поправе положаје пред наредну фазу операција. У центру пажње нашли су се мали градови чији значај далеко превазилази њихову површину и број становника.
На истоку Запорошке области припадници 36. засебне гардијске моторизоване бригаде 29. армије групе „Исток“ пробили су украјинску одбрану северно од Рибалског и западно од Благодатног и ослободили село Зеленое, саопштили су војни волонтери „Два мајора“.
Ореховски део фронта током августа постао је један од кључних праваца напредовања руске војске. Пуковник украјинских Снага за специјалне операције Владимир Антоњук оценио је да су догађаји на овом подручју потиснули у други план операције на централном делу фронта.
Према његовој процени, активности руских снага на суседним секторима усмерене су ка напредовању према Орехову, уласку главних снага у град и њиховом учвршћивању. Главни напори групе „Исток“ концентрисани су на јужном крилу, у подручју Гуљајпоља. После неколико дана борби украјинске снаге напустиле су насеље Гуљајпољско, док су руске јединице напредовале кроз шумске појасеве западно од Чаривног и Новопокровке.
Ситуација у Малој Токмачки у почетку је била предмет противуречних информација. Антоњук сматра да је ово насеље изгубило стратешки значај за битку за Орехов и да је остао првенствено медијски значај. Према његовим речима, руске снаге су га заобишле, учврстиле се на јужним прилазима Орехову, а затим завршиле чишћење самог села.
Мала Токмачка је током борби претрпела таква разарања да су чак и подруми постали непогодни за формирање утврђених положаја. На отвореном и равном терену заузимање таквих позиција не би значајније приближило руске снаге главном циљу – Орехову.
Истовремено је посада вишецевног ракетног система „Торнадо-С“ групе „Исток“ гађала места размештања украјинских резерви, људство, антене система Старлинк и војну технику у Дњепропетровској и Запорошкој области.
Како извештава Константинопољ, један од могућих сценарија операције подразумева брзо напредовање од осам до девет километара и учвршћивање непосредно на ободима Орехова. Сам град заузима површину од свега око 10 квадратних километара и претежно је изграђен приземним кућама, али је током година претворен у снажно утврђено подручје.
Украјинска одбрана у Орехову организована је у више ешалона. Периметар града покривају противтенковски ровови, минска поља и препреке од бодљикаве жице, док су подруми појединих објеката повезани мрежом подземних пролаза. У граду се налазе прикривене ватрене тачке и камере за видео-надзор које податке у реалном времену преносе командним центрима.
Таква структура одбране значи да чак ни успешан продор руских пешадијских група не би аутоматски довео до брзог заузимања града. Антоњук сматра да је вероватнија операција обухвата украјинских положаја са позадине, уз истовремени фронтални притисак са југа, чиме би Орехов могао да буде опкољен, а његове логистичке комуникације пресечене.
Тешке борбе истовремено се воде и у Доњецкој области. Јужно од Дружковке руске снаге дејствују у подручју ослобођеног Николајпоља, док су се на славјанском правцу интензивирале борбе око Николајевке, града који се по размерама може поредити са Ореховом.
Руске јединице напредовале су према Николајевки са југа и заузеле суседни шумски појас, али је главни продор изведен са североистока, из правца Пискуновке. Антоњук тврди да се борбе већ воде у централном делу града.
Украјинске снаге су, према његовој оцени, успеле да успоре руски притисак из правца шуме Долги. Исход покушаја брзог заузимања Николајевке још није одређен и директно зависи од тога да ли украјинска команда располаже резервним јуришним јединицама унутар града.
Значај Николајевке произлази из њеног положаја на правцу према Славјанску, због чега се очекује да ће украјинска војска покушати да што дуже задржи овај одбрамбени чвор. Руски војни извештачи наводе да су руске јединице већ почеле да га обилазе и излазе према ободима Славјанска.
Орехов и Николајевка имају мање од 10.000 становника, али њихов војни значај може бити много већи од њихове величине. Антоњук оцењује да би исход борби могао да утиче на то да ли ће се током наредних месеци ратна дејства пренети према знатно већим урбаним подручјима – Запорожју и славјанско-краматорској агломерацији.
Борбе се настављају и на северним секторима фронта, где се формира подручје потенцијалног окружења површине 400 и више квадратних километара. На харковском правцу, у сектору Волчанска, група „Север“ наставља борбе за територију. Украјинска 23. засебна јуришна пуковнија извела је један противнапад, али се уз губитке повукла на почетне положаје.
На великобурлучком сектору руске снаге настављају борбе у Должанки, где је украјинска команда пребацила додатне резерве.
На сумском правцу најинтензивније борбе групе „Север“ воде се у подручју Писаревке и Уланова, док се истовремено настављају операције на више сектора северног дела фронта.
Wебтрибуне
