Вашингтон убрзано појачава војно присуство на Блиском истоку, у тренутку када покушаји да се сукоб са Ираном врати у дипломатске оквире не дају резултат.
Паралелно са преговорима преко посредника, у регион пристижу нови амерички бродови, авиони и јединице маринаца, док се могућност поновног ширења сукоба све отвореније разматра.
Пентагон упућује на Блиски исток трећу ударну групу носача авиона и додатне јединице америчке морнаричке пешадије. Тиме би амерички контингент у региону требало да буде повећан за још 9.000 до 10.000 војника.
Како преносе медији, амерички бродови, ловци, маринци и морнари требало би да стигну у регион до краја новембра. Волстрит џорнал је, позивајући се на америчке званичне изворе, објавио да је амерички председник Доналд Трамп недавно говорио сарадницима да очекује могућност повратка бомбардовању током новембра.
Носач авиона УСС Тхеодоре Роосевелт напустио је 27. септембра базу у Сан Дијегу, док је већ наредног дана из луке испловила десантна група УСС Макин Исланд са припадницима 13. експедиционе јединице америчке морнаричке пешадије. У региону се већ налазе носачи УСС Георге Х.W. Бусх и УСС Георге Wасхингтон.
Нове јединице требало би да се придруже приближно 50.000 америчких војника који су већ распоређени на Блиском истоку. Уколико УСС Георге Wасхингтон остане у региону након доласка УСС Тхеодоре Роосевелт, тамо ће се први пут од априла истовремено налазити три америчке ударне групе носача авиона.
Постоји и могућност да УСС Георге Wасхингтон напусти Блиски исток и врати се у матичну базу америчке морнарице Јокосука у Јапану, чиме би број носача у региону поново био смањен на два. Бела кућа и Пентагон нису одговорили на захтеве за коментар о даљим плановима распоређивања.
Одлука о слању додатних снага донета је неколико дана пошто је Трамп одбацио последњи ирански „седмодневни план“, који је предвиђао постепено увођење прекида ватре и отварање Ормуског мореуза.
Убрзо након америчког одбијања услова које је понудио Техеран појавиле су се информације да је Трамп у приватним разговорима допуштао могућност обнављања бомбардовања после новембарских избора за Конгрес.
До почетка октобра покушаји Техерана и Вашингтона да војни сукоб пребаце на дипломатски терен нису донели договор. Две стране настављају да размењују предлоге преко посредника, али остају озбиљне разлике у вези са иранским нуклеарним програмом, санкцијама и условима пловидбе кроз Ормуски мореуз.
Ситуацију додатно компликују унутрашње разлике у Ирану. Иако иранско руководство јавно настоји да покаже јединство у доношењу стратешких одлука, између дипломатског апарата и безбедносно-војних структура повремено се појављују озбиљна неслагања.
Ирански председник Масуд Пезешкијан и министар спољних послова Абас Арагчи залажу се за коришћење преговора како би се сукоб окончао и ублажио економски притисак.
Насупрот њима, представници Корпуса чувара исламске револуције, који припадају конзервативнијем делу политичког система, инсистирају на чвршћим условима и одбацују могућност уступака Сједињеним Државама.
Могућности Техерана да изврши притисак на САД и њихове партнере на Блиском истоку не ограничавају се на нуклеарно питање. Један од најважнијих инструмената остаје Ормуски мореуз, кључна рута за светске испоруке нафте и гаса.
Вашингтон је током последњих месеци покушавао да обнови нормалну пловидбу кроз тај морски правац, али трошкови транспорта настављају да расту, док ризици за комерцијалне бродове постају све већи. Управо зато контрола и безбедност пловидбе кроз Ормуски мореуз остају једно од централних питања у односима САД и Ирана.
Потенцијално ново жариште америчко-иранског сукоба могло би да буде и Црвено море. Техеран подржава јеменске Хуте из покрета Ансар Алах, који имају сопствене политичке и војне циљеве, али се истовремено сматрају иранском прокси-снагом.
Средином септембра Хути су успоставили потпуну контролу над мореузом Баб ел Мандеб и западном обалом Јемена. Још током лета прогласили су поморску блокаду Саудијске Арабије, док су на јесен заузели луку Моха и неколико острва у Црвеном мору.
Такав развој догађаја омогућио је Техерану да добије додатни посредни инструмент притиска на најважније регионалне комуникације. Трамп управо против такве врсте иранског утицаја настоји да делује комбинацијом војне силе и претње њеном употребом.
Експерт за Блиски исток Дмитриј Бриџе оценио је да пребацивање додатних америчких снага истовремено има две функције- јачање војног одвраћања Ирана и повећавање притиска на Техеран у евентуалним преговорима.
Сам долазак треће ударне групе носача авиона, према његовој процени, још не значи да је одлука о новој великој војној операцији већ донета, али Вашингтон себи ствара могућност да веома брзо пређе са политичког и војног притиска на директну употребу силе.
Бриџе очекује да би Иран на такав потез могао да одговори повећањем борбене готовости, јачањем ракетних и беспилотних капацитета и демонстрирањем способности да угрози америчке снаге и инфраструктуру широм региона. Истовремено, Техеран је заинтересован да избегне директан сукоб таквих размера који би могао да угрози стабилност саме државе.
Војни експерт Борис Џерелијевски сматра да САД пребацују ударне групе носача авиона на Блиски исток са конкретним циљем да буду спремне за нови талас ескалације. Према његовој процени, евентуални нови сукоб не би морао да остане ограничен на САД и Иран, већ би у њега могао да буде укључен знатно већи број држава.
Џерелијевски указује да Вашингтон већ повећава своје војно присуство, док Трамп допушта могућност нових удара на Иран после избора уколико преговори не успеју. У случају нове ескалације, Иран би могао да припреми шири одговор и размотри ударе на објекте у државама које подржавају америчке операције.
У таквом сценарију под потенцијалном претњом не би се нашле само америчке снаге. Ризик би могао да обухвати америчке савезнике и војне објекте у различитим деловима Блиског истока, пре свега у Израелу и државама Персијског залива, али и у Ираку и Јемену.
Wебтрибуне
