Бивши шеф Спољне обавештајне службе и Главне обавештајне управе Министарства одбране Украјине генерал-потпуковник Валериј Кондратјук рекао је да Владимир Путин није стратег већ да повлачи потезе на основу посета некаквим „магичним местима“.

Контратјук је, након избијања рата у Украјини 2022. године, практично постао један од неформалних канала комуникације између Кирила Буданова и Сједињених Америчких Држава.

У септембру 2025. године, док је Кирило Буданов још увек предводио ГУР, Државни биро за истраге извршио је претрес Кондратјуковог дома, потез који се доводи у везу управо са овим питањем: претпоставком да Банкова (назив за кабинет Зеленског) није могла да контролише те контакте и да је због њих осећала нелагодност.

На питање о даљем курсу рата у Украјини у светлу избора у Русији, где је Путинова странка убедљиво победила, Кондратјук подсећа да Јединствена Русија има апсолутну већину, и да тамо не постоји права опозиција.

„Постоји ‘системска’ опозиција, КПРФ, ЛДПР и ‘Праведна Русија’, али према утврђеним правилима, они не критикују самог Путина, већ само одређене одлуке владе. ‘Вансистемска’ опозиција је или у затвору или у егзилу у иностранству. Такође се мора узети у обзир утицај пропаганде: многи људи живе под информативним „програмирањем“ руске телевизије. Још једну важну демографску групу чине људи старији од 45 година који су преживели шок распада Совјетског Савеза“, рекао је он.

Бивши украјинско обавештајац наглашава да су након распада СССР-а ти људи почели да повезују опоравак и стабилност са самим Владимиром Путином.

„Дакле, није било изненађења, нити их је могло бити. Главно питање није шта се променило у Русији након избора, већ будућа расподела функција у Државној думи. Одређене утицајне групе, попут породице Ротенберг, већ су укључене у игру. Покушаће да поставе своје људе и замене друге. Зашто? Зато што је то борба за буџет, а буџет представља директну (мада донекле номиналну) расподелу средстава по свим тим секторима“, рекао је он, и додао:

„У стварности, управо ту ће се одвијати та борба. Сами избори су показали да је једина снага способна да данас промени Русију, безбедносни апарат, односно онај део система који је најспремнији и највише у додиру са реалношћу. Управо ти појединци морају донети кључне одлуке.“

Он је потом навео један податак за који је рекао да је занимљив.

„Да ли знате колико је покушаја атентата на Хитлера изведено током Другог светског рата? Деветнаест. А да ли знате колико се Немаца противило режиму, или колико их је ухапшено и убијено? Више од милион људи је ухапшено, а преко 200.000 је убијено. Другим речима, Немци су пружали отпор. У данашњој Русији такве могућности једноставно не постоје. Зашто? Зато што толико много људи зависи од државе“, казао је Кондратјук.

Додаје да није реч само о запослењу у државним предузећима и војно-индустријском комплексу, већ и о исплатама породицама погинулих и онима који се тренутно боре.

Кремаљске куле

Он је говорио и о разним „кремаљским кулама“, фракцијама око Путина које се боре за превласт.

„‘Кремаљске куле’ су се одувек надметале за ресурсе. Али данас, када је земља под санкцијама, оне су се ујединиле. Сада није реч о унутрашњим сукобима, већ о томе како све оне могу заједно да опстану и преживе. Истовремено, расте утицај оних који су блиски Путину, појединаца преко којих се могу решавати питања и утицати на његов став. Овај најужи круг обухвата Кабајеву, Путинове ћерке, породицу Ротенберг и друге који остају уз њега и у које он има поверења“, додао је он.

Ризик за Путина стално расте

Кондратјук додаје и да ниво ризика за самог Путина стално расте.

„То није само због могућности украјинских дронова и заштите његових резиденција. Погледајте колико је безбедност појачана око њега. На пример, запосленима у Федералној служби безбедности, по налогу нашег Одељења државне безбедности, потпуно су одузети мобилни телефони. Више не могу слободно да комуницирају. Забрањено им је да напуштају резиденције које чувају и да контактирају своје породице. Безбедносне мере су пооштрене до максимума. Путин се заиста плаши, а ти страхови су очигледно засновани на одређеним сигналима“, казао је бивши украјински обавештајац.

Он тврди и да Путин разуме да његово поверење у исход није засновано на правој стратегији.

„Као тактичар, он може бити прилично добар, може да промени слику, донесе неочекиване одлуке, нападне и натера другу страну да оклева након локалних успеха. Али у великој стратегији, изгубиће. Путин је мислио да ће за три дана променити власт у Украјини, вратити Јануковича и наставити да се креће ка новом уједињењу са Белорусијом, а Запад ће то доживети као свршен чин. Оно што се десило није било нимало оно што је очекивао. Сада се његова вера заснива на пророчанствима разних стараца и уверавањима: Само се држите, и све ће бити у реду. Бивши министар одбране га је водио на разна ‘магична“ места'“, казао је Кондратјук у интервјуу за Украјинску правду.

Додаје и да се Путин током службе у КГБ-у није истицао ничим посебним.

„Ни бриљантним организационим способностима, ни оперативним или обавештајним успесима, ни психолошком стабилношћу. Чекао је, посматрао, стицао искуство и никоме није досађивао. Под одређеним условима, управо је таква особа могла да се уздигне, а последице видимо данас. Сећам се једног од последњих интервјуа Бориса Њемцова, у којем је испричао како је Путин изабран. Руске елите су се завериле да подрже наследника, невидљивог човека за кога су веровале да је потпуно под контролом. И тако се све догодило. Сада Путин покушава да надокнади године када је био нико и под спољном контролом доказујући супротно“, казао је он.

(Курир)