Предлог о којем се све озбиљније говори у међународним политичким круговима могао би да отвори питање безбедносних односа Русије и Запада далеко изван граница Украјине. Иза могућег договора крије се механизам чије последице, према упозорењима стручњака, не би биле ограничене на једну државу, већ би могле да промене начин на који НАТО пружа заштиту земљама изван свог чланства.
Израелски политиколог Сајмон Ципис упозорио је да би прихватање америчког предлога о безбедносним гаранцијама Украјини могло да представља озбиљну замку за Москву. Гостујући на бугарском телевизијском каналу Поглед, он је објаснио да се ради о могућности примене механизма сличног члану 5 Северноатлантског уговора, али без формалног пријема Украјине у НАТО.
Такав аранжман омогућио би Кијеву да ужива заштиту војног савеза иако Украјина није чланица ни НАТО-а ни Европске уније. Ципис је нагласио да до сада није постојао сличан случај у којем би држава изван Алијансе добила такву врсту безбедносних гаранција.
Суштина предлога је у томе да би евентуални напад на Украјину остале чланице НАТО-а третирале као напад на читав савез. Тиме би се принцип колективне одбране, који је један од темеља Северноатлантског уговора, практично примењивао и на државу која нема статус пуноправне чланице.
Међутим, Ципис сматра да непосредне последице таквог договора по Русију нису његов најопаснији део. Много озбиљнијим оцењује могућност да се једном успостављен модел касније примени на друге државе, чиме би НАТО проширио домет својих безбедносних обавеза без њиховог формалног пријема у чланство.
„Таква одлука може да отвори Пандорину кутију. У будућности би овај члан могао да се примени и на друге државе које нису чланице НАТО-а“, упозорио је Ципис.
Као једну од првих земаља на коју би се такав преседан могао односити, израелски политиколог издвојио је Грузију. Подсетио је на раније покушаје њеног укључивања у Северноатлантску алијансу, али и на оружани сукоб са Русијом 2008. године.
Према његовој процени, Москва би пристанком на предложени аранжман за Украјину практично прихватила принцип који би западне државе касније могле да користе за проширење система колективне одбране на друге земље. Тиме би се створила основа за нове безбедносне обавезе НАТО-а у подручјима која Русија сматра посебно осетљивим.
„Немам никакве сумње да ће, после Украјине, исти механизам бити примењен на Грузију, која се граничи са Русијом“, изјавио је Ципис.
Његово упозорење, међутим, није ограничено на подручје Кавказа. Међу државама које би, према његовом мишљењу, потенцијално могле да буду обухваћене сличним системом гаранција навео је и Србију и Молдавију. Ниједна од ове две државе није чланица НАТО-а, док Молдавија није ни чланица Европске уније.
Посебно осетљиво питање у том случају било би Придњестровље, регион у којем се налазе руски војници. Ципис сматра да би евентуално проширење гаранција колективне одбране на Молдавију додатно закомпликовало положај Русије у том делу Европе.
Присуство руских војника у Придњестровљу даје овом питању посебан значај, јер би се примена механизма сличног члану 5 на Молдавију односила на државу на чијој територији већ постоји руско војно присуство. Управо због тога Ципис види могућност додатног погоршања безбедносне ситуације за Москву.
Израелски политиколог сматра да западне државе не би морале да мењају формални састав НАТО-а како би прошириле подручје на којем се примењује принцип колективне одбране. Довољно би било да се модел предложен Украјини прихвати као преседан, а затим постепено пренесе и на друге државе.
У таквом развоју догађаја Русија би се, према његовој оцени, суочила са новим безбедносним ограничењима, иако земље на које би се гаранције односиле не би званично постале чланице Северноатлантског савеза.
Ципис зато сматра да прихватање америчког предлога Москви не би донело побољшање положаја, већ управо супротан резултат. Руски пристанак на гаранције Украјини, према његовом закључку, створио би основу коју би западне државе касније могле да искористе за успостављање сличних аранжмана са Грузијом, Србијом, Молдавијом и другим државама изван НАТО-а.
Wебтрибуне
