Сједињене Државе настављају да Украјини обезбеђују детаљне обавештајне податке потребне за нападе ракетама и дроновима дугог домета, док такве операције повећавају ризик од руског одговора који би могао да превазиђе границе украјинског ратишта, оценио је пензионисани пуковник америчке војске Даглас Мекгрегор.
У разговору са судијом Ендруом Наполитаном у емисији Јудгинг Фреедом на YоуТубеу, Мекгрегор је рекао да америчка подршка обухвата податке са извиђачких авиона копнене војске и ратног ваздухопловства који лете дуж подручја Русије и Украјине, као и сателитске снимке.
Према његовим тврдњама, информације се украјинској страни достављају практично у реалном времену и посебно су значајне јединицама које још имају могућност извођења удара на великим удаљеностима.
Мекгрегор је као пример навео нападе на резиденцију Владимира Путина на северу Русије. Он тврди да су подаци потребни за идентификовање локације, планирање правца лета и избегавање положаја противваздушне и противракетне одбране потицали од америчке стране.
Такве операције, према његовој процени, могу да оставе утисак да украјинске снаге још имају могућност да преокрену рат. Мекгрегор, међутим, тврди да удари великог домета неће променити исход копненог сукоба, али могу нанети штету Русији и истовремено повећати спремност Москве за снажнији одговор.
Посебно је указао на Путинова упозорења након покушаја заустављања једног руског теретног брода, за који је рекао да се кретао Балтичким или Северним морем. Мекгрегор је Путинову поруку протумачио као упозорење да Москва више неће пасивно прихватати такве потезе и да задржава могућност одговора на другим местима.
Највећи ризик Мекгрегор види у стању европске противваздушне и противракетне одбране. Позивајући се на процену генерала Алексуса Гринкевича, рекао је да би чак и са капацитетима којима је НАТО у Европи располагао пре годину или две било могуће заштитити свега пет до десет одсто критичних циљева. Према његовим речима, садашња ситуација још је неповољнија.
У разговору је затим приказан део Путиновог обраћања у којем руски председник говори о ширењу НАТО активности, формирању нових војно-политичких блокова, размештању нових система наоружања и расту напетости у арктичком подручју.
Путин је истовремено говорио о спремности Русије за међународну сарадњу на Северном морском путу и интересовању Кине, Индије и других држава за заједничке пројекте. Мекгрегор је, међутим, војни део његове поруке повезао са могућношћу шире конфронтације уколико се садашњи тренд настави.
Он тврди да су НАТО официри већ страдали у руским нападима унутар Украјине. Као пример навео је групу официра, међу којима су, према његовим речима, били и Швеђани, који су се налазили у школи у источној Украјини и погинули у удару тактичке балистичке ракете. Мекгрегор није тврдио да су ти официри били намерно издвојени као мета.
Његово упозорење односи се на могућност да будући руски одговор више не остане ограничен на украјинску територију. Као потенцијалне мете у таквом сценарију поменуо је објекте у Румунији, Пољској, Немачкој, Летонији и Литванији.
Мекгрегор сматра да би Русија за такве операције могла да користи балистичке ракете домета бојишта, крстареће ракете или беспилотне системе. Његова процена је да европска одбрана тренутно нема довољно капацитета да поуздано одговори на велики број таквих удара.
У томе види посебно опасну комбинацију: могућност директније конфронтације са Русијом расте управо у тренутку када, према његовој оцени, западне снаге нису опремљене за њене могуће размере.
Мекгрегор проблем повезује и са начином на који амерички политички и војни врх посматра Русију. Тврди да САД никада нису довољно покушале да разумеју руске безбедносне интересе и начин на који Москва види поступке Запада.
Посебно је критиковао концепт међународног поретка заснованог на правилима, тврдећи да се њиме потискују принципи међународног права и суверенитета држава. По његовом тумачењу, западне либералне демократије временом су почеле да полазе од претпоставке да саме могу одређивати шта је политички и морално прихватљиво и интервенисати против других држава.
Мекгрегор такав приступ повезује са америчким ангажовањем на Балкану, у Африци и на Блиском истоку, као и са ратом против Ирана.
Његова процена је да наставак удара које Украјина изводи уз америчку обавештајну подршку неће променити коначан однос снага на украјинском фронту, али може повећати цену сукоба за европске земље. Најопаснија последица, према Мекгрегору, била би прелазак са посредног сукоба на конфронтацију у којој би руски удари могли да захвате циљеве изван Украјине.
Wебтрибуне
