У Москви се очекује нова дипломатска иницијатива из Вашингтона у тренутку када се истовремено појачавају активности око Црног мора и појављују захтеви за ограничавање борбених дејстава.
У руским војним и аналитичким круговима такав развој догађаја изазива сумњу да предстојећи разговори неће бити усмерени само на тражење политичког решења, већ и на покушај да се утиче на темпо руских операција.
У наредних седам до десет дана у Москву би могли да стигну људи из најближег круга Доналда Трампа, Стив Виткоф и Џаред Кушнер. ТАСС је, позивајући се на своје изворе, објавио да би посета могла да буде организована у оквиру договора постигнутих између председника Русије и САД током њиховог телефонског разговора у јуну ове године.
Готово истовремено огласила се Турска са предлогом који Анкара представља као корак ка деескалацији. Турска је позвала Русију да одустане од поморске блокаде Одесе и предложила да две стране успоставе механизам за прекид ватре који би се односио на трговачке бродове. Министар спољних послова Хакан Фидан поручио је да се рат мора зауставити „по сваку цену“.
Како пише Царград, Фиданова иницијатива појавила се непосредно након званичног саопштења америчког Стејт департмента од 3. августа да је Турска Украјини продала 12 вишецевних ракетних система М270, који користе ракете ГМЛРС и АТАЦМС, 2.524 ракетна пројектила М26 са касетним бојевим главама и 47.000 артиљеријских граната калибра 203 милиметра за самоходне хаубице 2С7 „Пион“ и М110.
Руски војни коментатори повезују интензивирање дипломатских активности са променама на фронту и руским ударима на украјинску војну логистику и енергетску инфраструктуру. Њихова процена је да ће се, уколико последице тих удара постану озбиљније, повећавати и притисак за привремено ограничавање борбених дејстава.
Ветеран и војни писац Алексеј Суконкин тврди да су забележене и промене у интензитету украјинске употребе беспилотних летелица. Према његовим информацијама, у зони одговорности Пете гардијске комбиноване армије први пут је регистровано смањење броја дронова које користи украјинска страна.
Суконкин указује и на промену структуре руских удара. Раније је, према његовим речима, у једном нападу коришћено између 300 и 500 дронова уз 20 до 30 ракета, док се сада, због проблема украјинске стране са залихама противваздушних ракета, користе салве са више од 40 балистичких и хиперсоничних ракета и вишеструко мањим бројем ударних беспилотних летелица. Он зато поставља питање где ће касније бити употребљаване залихе ударних дронова и подзвучних крстарећих ракета које се на тај начин чувају.
Посебно место у читавој ситуацији заузима Црно море и функционисање лука у Одеси. Украјина покушава да део трговачких токова, укључујући терете намењене њеним оружаним снагама, преусмери преко Молдавије, али се под притиском налазе и алтернативни транспортни правци према дунавским лукама.
Током викенда оштећен је мост код села Мајаки у Одеској области, којим пролази саобраћај према лукама на Дунаву. Руски војни коментатори очекују наставак удара на ту транспортну артерију, сматрајући да је прекидање логистичких праваца један од кључних елемената садашње стратегије.
Управо због тога најављени долазак Виткофа и Кушнера изазива велико неповерење међу делом руских аналитичара. Они подсећају на ранија очекивања везана за такозвани „дух Енкориџа“ и тврде да Трамп није испунио обећања о решавању сукоба, док су САД наставиле да помажу Украјини, укључујући достављање обавештајних података.
Политиколог и американиста Дмитриј Јевстафјев сматра да код противника Русије расте нервоза и осећај да се приближава преломна тачка. У том контексту види убрзани долазак Виткофа и Кушнера, Фиданов предлог о мораторијуму на борбена дејства на мору и питање режима пролаза кроз мореузе. Он очекује и укључивање посредника из Пекинга.
Јевстафјев упозорава да би Москва могла да направи стратешку грешку уколико прихвати привремене аранжмане управо у тренутку када сматра да остварује војну предност. По његовом мишљењу, Русији није потребан мораторијум на борбена дејства, већ одбијање иницијатива које види као покушај да се под формом мировног посредовања заустави постојећи темпо операција.
Још оштрије наступа директор Евроазијског комуникационог центра Алексеј Пиљко. Он оцењује да Трампови људи у суштини долазе да преговарају о Одеси и упозорава да би смањивање интензитета удара на инфраструктуру или одустајање од поморске блокаде представљало озбиљан уступак.
Пиљко сматра да сукоб улази у одлучујућу фазу у којој Русија има могућност да изазове озбиљан прелом код противника. Због тога очекује снажне покушаје да се руско руководство убеди да поново прихвати неформалне договоре и успори операције.
Војно-аналитички канал Wин-Wин сличну везу види између турске иницијативе и најављеног доласка америчких преговарача. Његови аутори тврде да Запад модел привременог прекида ватре гради тако што су ракете намењене Украјини пронађене у Турској, док Анкара истовремено предлаже нови истанбулски формат и мораторијум на борбена дејства.
Према тој интерпретацији, Трамп координира такав приступ, док су Кушнер и Виткоф спремни да путују у Кијев и Москву. Аутори упозоравају да би руско одбијање предлога могло бити искоришћено као политичко оправдање за давање већег простора Украјини за коришћење ракета дугог домета.
Део руских војних коментатора зато сматра да још није време за дипломатију и да би преговори требало да уследе тек када војна ситуација омогући разговор о широј безбедносној архитектури Европе.
Њихова процена је да би проблеми Украјине могли да достигну врхунац крајем године, када би удари на енергетску инфраструктуру били комбиновани са интензивним операцијама током зиме.
Заговорници наставка садашње стратегије очекују да би такав притисак могао тешко да погоди украјинску економију и способност наставка рата. Из тог угла, предстојећи долазак америчких преговарача и турски предлог о Црном мору не виде као изоловане дипломатске потезе, већ као покушај да се Москва убеди да промени курс управо у фази коју сматра војно најповољнијом.
Wебтрибуне
