За Русију су било какви људи у војним униформама, било какви војни објекти легитиман циљ, и не може бити говора ни о каквој варијанти која би у суштини реплицирала чланство у НАТО-у, а да то чланство није формално-правно оформљено, поручио је шеф руске дипломатије.

Сви говоре о томе да је Русији потребна "тампон зона". Нека Украјина постане тај тампон, изјавио је министар спољних послова Русије Сергеј Лавров, одговарајући на питање америчког аналитичара Ендруа Наполитана у емисији "Велика игра".

Говорећи о Европљанима који су, одмах након што су амерички преговарачи стигли у Кијев и састали се са Зеленским, одржали наредну сесију уз учешће европских представника – Велике Британије, Француске и Немачке, Лавров је нагласио да се у Русији то назива "клавир у грмљу", односно намерно намештена "случајност".

Како је истакао шеф руске дипломатије, улога Европе у украјинским пословима заслужује посебног истраживача.

"Као и њена улога у развоју наше планете у последњих пет стотина година, током којих су Европљани непрекидно живели на туђ рачун. Ту су и ропство, и колонијализам, и експлоатација, и много тога другог. Не заборавимо ни то да су оба светска рата почела у Европи и у вези с политиком европских земаља", подвукао је.

Лавров је истакао и Наполеонске ратове, када је вођа ратоборне државе окупио читаву Европу под своје заставе да нападне Русију, као што је то учинио и Адолф Хитлер.

"Тако да многи Европу сматрају ђавољим племеном светске историје. Узгред, када су колонисти из Европе кренули на амерички континент (не да на то ретко подсећамо, али не треба ни заборавити), Катарина ИИ је одиграла пресудну улогу у подршци колонистима против британских колонизатора", подсетио је.

Напоменуо је да не треба заборавити корене руско-европских односа, који су се различито развијали у различитим периодима, укључујући и време Хладног рата.

"За време Великог отаџбинског рата и Другог светског рата, савезништво (о томе стално говорим у својим последњим наступима) на крају је одиграло велику улогу. Многи истраживачи истичу да су Закон о зајму и најму и северни конвоји дали значајан допринос томе да Совјетски Савез издржи прву годину рата. После тога је уследила пауза, период ишчекивања. Неки историчари данас тај период ишчекивања тумаче као покушај наших савезника – Британаца и Американаца – да схвате на чијој ће страни превагнути предности", истакао је Лавров.

Међутим, додао је, отварање другог фронта вероватно није одиграло пресудну улогу, али то је било борбено братство.

"Довољно је погледати филмску хронику сусрета на Елби да би се разумело да је то било врло искрено од стране оних који су се са оружјем у рукама били борили против нацизма. То је био 'дух Елбе', ако хоћете. 'Дух Енкориџа' не бих овековечио, али у Енкориџу није било 'духа', него разумевања", појаснио је шеф руске дипломатије.

Истакао је да су Европљани имали огроман број прилика да одиграју конструктивну улогу, као и да они сами за себе сматрају да без њих нема никаквих преговора, да морају бити за преговарачким столом и слично.

"Били су за преговарачким столом почев од децембра 2013. године, када је 'кључао' 'мајдан', распириван, узгред буди речено, и од стране неких Европљана и Вашингтона, када је тадашња заменица државног секретара САД Нуланд лично руководила припремом наоружаних милитаната, делећи им 'кексиће и питице'. И тада су Европљани, у лицу Француске, Немачке и Пољске, почели да воде преговоре између тадашњег председника Украјине Јануковича и опозиције која је тежила власти. Дана 21. фебруара 2014. потписан је споразум између Јануковича и опозиције, гарантован, у суштини, од стране Европске уније", нагласио је Лавров.

Напоменуо је да је споразум о одржавању превремених избора био је уступак Јануковича, који се у периоду до превремених избора одрицао већине својих овлашћења, а земљом је требало да управља привремена влада националног јединства.

"Већ ујутро дошло је до државног удара. Наоружани милитанти су, не марећи за све те потписе Немачке, Француске и Пољске, заузели административне зграде, а Запад је све то 'прогутао'", подсетио је министар спољних послова Русије.

Подсетио је на то да је председника Русије Владимира Путина, када је споразум већ био спреман за потписивање, позвао тадашњи председник САД Барак Обама и рекао му да су се Украјинци договорили, да разуме да се Русима тамо не свиђа све, али моли да не одвраћају Виктора Јануковича од потписивања. На то је руски лидер одговорио да је то ипак независан, свима признат шеф државе, и да га он не може спречавати ако он у том својству нешто потписује.

Потписивање је уследило 21. фебруара 2014, а већ 22. фебруара догодио се државни удар. Тада су сви западни представници Француске, Немачке, Британије, већ 22. фебруара, почели да коментаришу вест да је Јанукович наводно побегао и да га нема у Кијеву, док је у ствари он био у Харкову, на конгресу своје странке. Тада су Французи, Немци и Британци писали да је "народ коначно направио прави избор", а мастило се још није ни осушило на документу који су гарантовали Европљани.

Лавров је указао на то да су другу шансу имали у фебруару 2015, када су, после преговарачког маратона у Минску, усаглашени одговарајући договори. Како је подсетио, тамо су такође стајали потписи тадашње канцеларке Немачке Анделе Меркел и председника Француске Франсое Оланда, заједно с потписом председника Русије и тадашњег председника Украјине Петра Порошенка.

"Пре пар година, и Меркел, већ у пензији, и Оланд, такође у пензији, и Порошенко – све троје, не да су признали искрено, него су чак с поносом изјавили да нису ни намеравали ништа да испуне, да им је очајнички било потребно да 'купе' време како би 'напумпали' Украјину оружјем. То је била још једна европска шанса", истакао је руски министар спољних послова.

Трећа европска шанса уследила је у априлу 2022, када су руски преговарачи у Истанбулу, исто као и председник Русије у Енкориџу, прихватили оно што је предложено од Американаца, а у Истанбулу од Украјинаца.

"Прихватили су принципе на којима су били спремни да изграде већ пуноправан мировни уговор. Све је то парафирано. Председник Русије Путин је то више пута показивао, чак и пред телевизијским камерама, кад год је ту тему разматрао са својим саговорницима. Тадашњи премијер Британије Џонсон је рекао да никоме ништа није забранио, него да је само изјавио да ће, ако Украјинци желе да ратују, Британци бити уз њих. То је лаж. Знамо шта је говорио. Арахамија, који и данас предводи фракцију 'Слуга народа' у Врховној ради, признао је да то није тачно. Џонсон је рекао Украјинцима да ништа не потписују", појаснио је Лавров.

Додао је да су Европљани имали и накнадне прилике да заузму исто тако разуман и одговоран став као администрација Трампа, односно да погледају стварне чињенице, стање ствари на терену, укључујући људе који тамо живе и њихово мишљење.

"Не, они настављају да се пењу 'на ограду' са које ће бити врло тешко сићи. Из пута у пут изјављују да Русија мора претрпети 'стратешки пораз'. Ево, баш пре неколико дана, или шефица европске дипломатије Каја Калас, или неко други од 'глава које говоре' Европске уније, изјавили су да треба још додати, да ће, ако се дода још мало, 'Украјина све победити'. Тобоже, никада и ништа неће признати што нарушава територијални интегритет Украјине", нагласио је Лавров.

Напоменуо је да је то зато што Европљани тврде да Украјина брани европске вредности.

Међутим, указао је шеф руске дипломатије, то је самооткривање, јер, ако је то тако, онда под "европским вредностима" подразумевају отворено испољавање правог нацизма, расну дискриминацију, дискриминацију по националној основи, по верској основи – супротно Повељи УН, у којој се каже да су сви дужни да поштују људска права независно од пола, расе, језика и вере.

"Забрањен је руски језик. У Израелу нису забрањени ни арапски ни фарси. У Ирану није забрањен хебрејски, тамо раде синагоге, тамо постоји сопствена јеврејска заједница. А Украјина је једина земља која је забранила не само неки језик, него службени језик УН. Због тога тамо одбијају да услужују људе у продавницама, у школама су затворена сва одељења на руском језику, затворени су медији на руском језику, укључујући оне у власништву Украјинаца, законом је забрањена канонска православна црква. И то су 'европске вредности'", указао је Лавров.

Напоменуо је да су, изгледа, "европске вредности" и снимци који се свакодневно у изобиљу могу видети и на телевизији и на друштвеним мрежама – како територијални центри за регрутовање "бусификују" грађане, једноставно их хватајући као стоку по улицама, и трпају их у аутобусе.

"Тамо десетак здравих мушкараца хвата једног младића, гура га и вуче, да би га преобукли у војну униформу, дали му аутомат и ногом избацили на фронт. Дакле, то испада да су 'европске вредности'", рекао је шеф руске дипломатије.

Лавров је објаснио да због тога, када Европа говори да она нешто "мора", он поручује: "Имали сте толико шанси, и све сте их прокоцкали. Зато сада, да би вам поново на било који начин било поверено нешто, морате веома да се потрудите да објасните шта сте овог пута смислили. А то ће бити тешко".

Лавров је нагласио да постоји група подивљалих људи који захтевају да се Украјини врате границе из 1991, да би поново у прави концентрациони логор бацили људе руске културе који вековима живе на тим земљама.

Такође, осим те групе постоји и она код које повремено Русија примећује знаке реализма.

"Ево, неки сада, укључујући председницу Финске и премијерку Италије, почињу да говоре о неопходности хитног прекида ватре. А иза тога се такође крије жеља да се добије на времену – то сви одлично разумеју. А Зеленски то ни не крије. И каже: 'Хитно нам требају ракете за системе 'патриот' и још средства за противваздушну одбрану, морамо сачувати своју државу'. И тако даље", подвукао је руски министар спољних послова, додавши да већина која позива на прекид ватре каже да, кад се заустави, неће признати ништа од онога што Русија сада контролише.

Поред тога, неки говоре да треба хитно замрзнути ситуацију, одмах дати Украјини, односно преосталом делу Украјине, гаранције упоредиве са чланом 5. Вашингтонског уговора, и на територији која остане под контролом Кијева распоредити међународне стабилизационе снаге.

Лавров је рекао да је Русија на то већ реаговала.

"Рекли смо да су за нас било какви људи у војним униформама, било какви војни објекти легитиман циљ, и да не може бити говора ни о каквој варијанти која би у суштини реплицирала чланство у НАТО-у, а да то чланство није формално-правно оформљено", истакао је.

Али најважније је то да и они који су спремни само на "границе из 1991" и заступају прекид борбених дејстава одмах, и они који су за прекид борбених дејстава уз наговештај признавања онога што се стварно догодило на југоистоку Украјине, говоре о очувању режима који сада влада у Кијеву.

Лавров је напоменуо да то значи да остају оне карактеристике тог режима које је већ навео: нацизам, агресивна русофобија, кршење људских права, права на језик, на избор вере.

Додао је да су наговестили изборе, а сада сви кажу да то не треба радити.

"Од Американаца би заиста било чудно чути приговоре против избора – сваке две године 'изволи и одржи' изборе. Американци и овде показују реализам. А Европа жели да сачува отворено русофобичан, агресиван, неонацистички режим. То је европски план. Не видим како би руски народ могао прихватити такав исход", поручио је Лавров.

Одговарајући на питање о томе шта се може учинити да Руси могу да се осећају сигурним да се за 25 година нешто слично неће поновити, шеф руске дипломатије је споменуо "тампон зону".

"Сви расправљају о томе да је Русији потребна 'тампон зона'. Нека Украјина постане тај тампон", нагласио је он.

Лавров је напоменуо да су и он и Путин подсећали на то како је настала данашња Украјина.

"Када су вољом совјетског руководства западне територије прикључене Совјетском Савезу, на којима су вековима живели снажно националистички настројени представници различитих европских народности. Али да би се тај радикализам некако пригушио, одлучено је да се тај он 'разблажи', како ми кажемо, тако што су исконски руске територије прикључене тим новим западним земљама. И све то се звало Украјинска Совјетска Социјалистичка Република. Ње више нема", напоменуо је министар спољних послова Русије.

Нагласио је да је ова прилично вештачка творевина, која као држава постоји тек неколико деценија, постојала у оквиру јединствене државе која је обезбеђивала и права свих народа који живе у Совјетском Савезу, и своју сопствену безбедност.

"Када је та комбинација јежа и уплашене срне постала независна, и када су после распада Совјетског Савеза врло брзо почеле да избијају на површину те дубоке, цивилизацијске противречности између 'западњака' и Руса који насељавају југоисток Украјине, то је постало заиста извор трвења", подвукао је.

Како је додао, те противречности је Европа прилично озбиљно подстицала од самог почетка. Подсетио је на "мајдан" из 2004, када су Американци и Европљани одбили да признају резултате другог круга председничких избора и приморали Уставни суд Украјине да пресуди да се одржи трећи круг, иако то Устав не предвиђа.

"Одржали су трећи круг и изабрали кога је требало. Тада су, још пре гласања, из Европске уније почели да се чују јавни захтеви: 'Украјинци морају да одлуче с ким су: с Русијом или са Западом'. То 'или-или', то супротстављање свих који не желе да прекину везе с Русијом европским вредностима, у њима живи одавно", напоменуо је Лавров.

Истакао је да је чињеница да Украјина, коју је Русија признавала као легитимну појаву у светској политици, више не постоји. Они су независност данашње Украјине признали смо на основу Декларације о независности усвојене 1990. године у којој је проглашено да ће украјинска држава бити и остати без нуклеарног оружја, неутрална, ванблоковска.

"Сада се све те три заклетве једноставно игноришу. Зеленски је још почетком 2022. јавно рекао да су, тобоже, направили грешку што су се одрекли нуклеарног оружја. Многи политичари почели су озбиљно да наговештавају да би требало искористити постојеће знање и технологије, у ствари развијене још у совјетско доба, да би се вратили том статусу. О НАТО-у чак и не желим више да говорим. Сви тврде да ће им чланство у Северноатлантском савезу и Европској унији гарантовати безбедност. Од сада је Европска унија исти такав војни блок као и НАТО. Сва она обележја проглашена темељима украјинске државе, која су нам омогућила да је признамо као независан субјекат међународних односа, изгубљена су", поручио је Лавров.

На питање колико ће још трајати СВО, Лавров је истакао да је Путин недавно рекао да "рат није баш захвална ствар за прогнозирање, али чињеница је да напредујемо, да се из дана у дан крећемо напред".

"Много ће зависити од тога колико ће разумни бити савети које ће украјинском режиму дати његове газде. Засад не чујемо паметне савете, постоје само позиви, захтеви да се све више Украјинаца баца у то ложиште – кроз хватање цивила на улицама, гурање у возила, одвођење на фронт на клање, и кроз многе друге поступке на које наводе Украјину, укључујући и то да трпи бедно, једноставно катастрофално стање онога што се раније звало економијом", поручио је шеф руске дипломатије.

РТ.РС