Пише: Бранко Вељковић

Услед од овлашћених лица неодобреног покушаја самозваног да своје естроген фаланге себи у славу построји на црногорском приморју, дошло је до благовремене реакције надлежних чувара мора и приморја. И поред опште гунгуле и несувислих, накнадних покушаја режимских зелених мува да се овом епском понижењу самозваног у свету уличног криминала, али и локалне политике да неки други контекст, истина је да се догодило следеће.

Када су чувари приморја сазнали за договор овог „нашег“ самозваног са црногорском АНБ (Агенција за националну безбедност Црне Горе) и Миланом Кнежевићем, званим Пипун, као локалним координатором, о плану и пропратном програму који је самозвани осмислио за време свог боравка у Црној Гори на међународној конференцији, реаговали су благовремено. Искусно, већ према познатом „сценарију“, сачекали су да чартер лет са 87 естроген девијаната „полети“ из Београда, да би позив који се не одбија, непосредно пред слетање авиона, добио надлежни радник јавне безбедности, службеник аеродрома Тиват. Девијанти су заустављени на граничном прелазу. Били су врло послушни и кооперативни, наравно, јер са друге стране нису била деца и голорук народ већ наоружани припадници полиције. Напрасно, у складу са својом стварном природом, тетоваже су постале дечији цртежи а мишићна маса се претопила у … знате већ шта. Ту су легитимисани, фотографисани, а списак је прослеђен надлежном службенику јавне безбедности у Тивту. Прегледом ствари девијаната пронађени су „реквизити“ уподобљени још једној планираној, инфантилној промоцији самозваног организатора ове екскурзије, овај пут као „заштитника Срба у Црној Гори“. На аеродрому је одлучено да се естрогенци одмах врате у Србију. Првим расположивим летом девијанти су враћени у Београд. У међувремену су видно узбуђени непланираним развојем догађаја, „звали“ премијер Црне Горе Милојко Спајић, звао је извесни Ђуро Мацут који за себе тврди да је премијер Србије, звали су службеници којекаквих служби а када су сви ови позиви пропали онда су се појавили позивари из Европе. Рекоше „да се не дижу тензије“. Изгледа да и Европа не разуме да је тај део приморја „вазда“ био ентитет за себе. Заправо, никако да схвате ко се ту стварно пита. „Они стварно мисле да у Подгорици причају са неким ко одлучује“, исправно је приметио један урбани филозоф са пуно печата у путним исправама. Као да је неко из тог света толико луд да битне одлуке препусти биполарним хермафродитима на политичким функцијама, било у Подгорици, било у Београду, било у Бриселу.

Прављење саопштења о догађају и експлоатација случаја препуштено је службама. Да се играју контроле штете, те да се како знају и умеју позиционирају у односу на ванредни догађај.

Разлога за ову акцију надлежних чувара мора и приморја било је више. Поменућу разумљиву потребу да се „онима који не знају како се једе компот од воћа дозволи (читај: забрани) да дођу на море“, те да такви, пошто они и даље мисле да могу „да носе џакове воћа“ морају да науче своје лекције. У том смислу, сада саопштавамо, свака акција се исправно може сматрати личном и надлежни чувари мора у том смислу могу имати пуну аутономију.

У вези са овим догађајем на постављени упит овом приликом одговарамо овако – акција јесте била аутономна, самоиницијативна, али је била оправдана. У смислу свих активности не да ништа није пореметила већ је, напротив, донела добре и позитивне ефекте. Похвала!

Посебно је значајно што је акција изведена тако да се заинтересованој јавности недвосмислено покаже ко су и каква су лица која су враћена у Србију, те да је очигледно да нису у питању „нејаке жене и деца“ већ ноторни уличари са конкретним задацима које су имали спровести на територији друге државе. Дакле, само злонамеран ум неће видети да цела акција чувара мора и приморја није била усмерена према грађанима Србије, нити према србској јавности у било ком смислу, већ према једној већој криминалној групи. Сваком добронамерном је јасно да је самозвани стварно хтео да у лепом светлу представи Србију могао је исти тај чартер лет и смештај у луксузним хотелима платити и неком културно-уметничком друштву које би народним плесом и игром показало нешто лепо из наше земље, али не. Он је одабрао ишаране естрогенце у хеланкама који заправо и стварно представљају само њега. Културно-уметничко друштво нико не би зауставио. Напротив, народ у Црној Гори би то засигурно поздравио. Отуда, друга похвала за одлуку чувара мора и приморја!

Што се тиче онога „фото манекена из Трста“ фотографије, спонтана изјава у прикладном тоналитету и пропратни материјал прихватићемо као валидан материјал, изузет у складу са законима мора и приморја. Трећа похвала!

У том смислу, извесно је да је дошло време, прихватићемо и сваку примерену самоиницијативу према носиоцима изузетно увредљивих и непримерених садржаја у јавној сфери који су, очигледно задојени мржњом и хепо коцкицама, а у недостатку квалитетног воћа, дали себи за право да упорним јавним вређањем омаловажавају и ниподаштавају свет који не познају. Разумемо лични део процеса.

Што се тиче самозваног и његовог реципроцитета …

Овако …

На аеродрому у Тивту заустављена је већа група лица којима је према расположивим сазнањима од стране политичко-криминалних кругова издајничког политичког Београда организован боравак на територији Црне Горе и додељени задаци због којих су и дошли и то у време одржавања међународног скупа високог ризика. У питању су лица која „пролазе“ кроз евиденције служби безбедности више држава по више критеријума.

У духу овакве терминологије, овде напомињемо да и актуелни председник Србије, „наш“ самозвани, „пролази“ кроз исте те евиденције већег броја служби безбедности као припадник и организатор мафијашко-политичких криминалних група, покровитељ и финансијер државног тероризма1, екстремизма, активна „веза“ већег броја страних служби и „неформалних“ организација, носилац привредног и класичног криминала, „прања“ новца огромних размера, те као лице у вези са бројним носиоцима међународног криминала и тероризма, страних обавештајних служби и интересних група. Располаже се и подацима и о бројним кривичним делима која је лично наредио и организовао.

Поред наведеног, према документованим сазнањима грађана Србије која су масовно јавно дељена и објављивана на друштвеним мрежама, а која су сазнања у надлежности државног тужиоца, у питању су лица која су у претходном периоду велики број пута активно учествовала у уличним немирима, премлаћивању студената и грађана Србије и вршењу других кривичних дела на штету студената и грађана Србије. Све што су чинили, чинили су из ниских побуда и зарад материјалне надокнаде. Њихово деловање је „покривено“ противуставним деловањем одметнутих делова система безбедности Републике Србије а који у садејству представљају јасно видљиву организовану политичко-мафијашку организацију са препознатљивим нацистичким елементима како у организацији, намерама, иконографији тако и у деловању.

Што се тиче накнадних несувислих покушаја самозваног да овај неописиви блам прикаже као међународну заверу криминала, деловање страних служби и „мрачних“ центара моћи, то, поштовани читаоци, можете да схватите само као још један тривијални и хистерични покушај једног умоболника да све своје промашаје припише неком другом те да се санира штета од спознаје да је цела „зато што сам паметан“ снага самозваног толика да не може да развије ни један транспарент, ни на Палати „Албанија“ ни на приморју. Са друге стране, списак свих који се у оваквом случају ангажују да санирају штету је заправо списак његових сатрапа на којекаквим „позицијама“, политичким, јавним, „тајним“… У том смислу његовој патологији стално треба већи и јачи, нови непријатељ. Отуда, и званично саопштење БИА (Безбедносно-информативна агенција Републике Србије) у којем се апострофира једно лице из света криминала, које лице, судећи по том саопштењу, угрожава живот самозваног, је толико бесмислено да је необјашњиво али намеће логично питање – ако је једно лице из света криминала непријатељ председника државе онда или је тај председник криминалац који је у личном сукобу са криминалом или је држава неописиво слаба.

А заправо, ово саопштење БИА „отвара“ једну много страшнију истину.

У „пакету моћи“ који је самозвани тражио за себе када је инсталиран као део интерног договора, налазила се и позиција „шефа мафије“. У оквиру плана за потпуну деструкцију Србије предвиђена је и општа криминализација друштва и државног апарата. Томе сведочимо заправо деценијама али је „процес“ кулминирао са инсталирањем самозваног на власт у Србији. Међутим, позиција „шефа мафије“ је по природи ствари ван политичких структура из објективних и неспорних разлога али је самозваном дозвољено да и ту „аплицира“. Међутим, по природи мафијашког света, шеф мафије није протоколарна „функција“ попут рецимо председника Србије, већ „позиција“ са јасним задужењима али и кандидатима за њу. Поред наведеног, мафија није благонаклона према „кандидатима“ који целу своју „каријеру“ дугују денунцирању свега и свакога илити, како би се то рекло уличним речником, „друкању“. Самозвани, као брбљиви, трапави дечкић са кишобраном, нема потребне „квалификације“, личну биографију, нити психолошки профил за такву позицију па је, злоупотребом система безбедности Републике Србије, прибегао следећем „решењу“. Лично је наредио и преко нама знаних припадника система безбедности Републике Србије (и не само Србије) спровео акцију у којој су у дужем временском периоду ликвидирани практично сви који би могли да оспоре његову „кандидатуру“ и то како у свету криминала, тако и у неким другим друштвеним структурама. Рат кланова је продужаван у недоглед и постајао је све крвавији и бруталнији јер је било неопходно „позиционирати“ самозваног у свету коме по природи тог света никако не може да припада. Отуда, чак и у моментима када су кланови из својих разлога тражили начин да се рат заустави, и ствари колико-толико доведу у нормалу, нека „сила“ је изнова и изнова настављала крвави низ.

Услед свега наведеног, не могу да не разумем неизрециви бес стотина фамилија из неколико држава које су у том рату изгубиле неког свог. То јесте био сукоб у свету криминала и криминалаца, али је сада свима јасно да је сукоб генерисан разлозима који немају везе само са криминалом.

Зато је, сада је лако разумети, зарад подупирања криминалних активности врха режима, створена једна монструозна унутарпартијска структура која има задатак да „покрива“ децентрализоване криминогене активности у свим општинама Србије. Сваки партијски општински одбор је заправо криминална „ћелија“ која координира сарадњу локалних власти са криминалним групама и безбедносним структурама. На врху те структуре налазе се опскурни ликови попут Глиша2„са сигурне линије“, који онда, по логици тако устројене мафијашке организације, заправо координира мрежом криминалаца, дилера наркотика и локалних насилника. То је онда заправо прави разлог зашто се на локалу у тој мери и са таквом мотивацијом појављују неки тривијални политички апаратчици и беспризорни „ликови“ који до очаја „бране“ самозваног. Заправо, бране сами себе.

Самозвани је такву структуру створио свесно и у јасној намери и не једном је својим „партијцима“ на партијским састанцима и конгресима отворено рекао да „без њега неће бити ни њих“. То није била само претња, то је заправо реална прогноза.

И истинита је.

Овакав степен криминализације друштва није никада забележен у Србији.

Што се тиче „договора“ који се помиње у делу „информисаних“ пара-медија, између криминалног режима у Београду са носиоцима „квартал“3активности4, писао сам вам о томе. Та прича се коначно завршила са Глишом преко сигурне линије а театрални дебакл се десио када је „луткица из Трста“ умислио да може да пресреће путнике по француској јужној обали и поставља непристојна питања. Дакле, у питању је трапаво осмишљени пласман делова неформалних центара „моћи“ који су још увек ангажовани у систему безбедности и политике Србије а који, опет трапаво, траже модел и саговорника за „прелетање“. За све вас, пре могућег текста о свима вама, рекох вам давно – научите да се представите, за почетак. И друго, добро пазите да се те ваше „прикривене“ активности преко тривијалне политике, нископозиционираних криминалаца и којекаквих умишљених брбљиваца са алтернативних медија не претворе у нешто личније него што већ јесте.

Што се тиче самозваног и његовог „реципроцитета“ а поводом догађаја у Тивту, рећи ћу следеће. Тај „реципроцитет“ је управо у „духу“ једног ноторног кукавице и људског талога који на задржавање и депортацију лица из света криминала одговара тако што на граничном прелазу зауставља, задржава и малтретира пун аутобус деце из једног приморског града. То је слика издајничког режима у Београду. То је слика самозваног. То је његов „реципроцитет“. То, Богу хвала, није слика Србије али јесте слика тачно онога што се дешава на улицама Србије. Одметнути режим неконтролисаном, сировом силом удара на народ, па и на децу.

Његов „не дам Газиводе“5реципроцитет је наравно непримењив према, рецимо, његовом саизвршиоцу Аљбину Куртију, већ је усмерен искључиво према слабијима и невинима.

И сада, за крај овог текста, апропо реципроцитета …

Једно питање …

Имају ли студенти и народ Србије право на реципроцитет?6

Могу ли они које режим по налогу једног умоболника пребија, приводи, малтретира, удара аутомобилима, киднапује и одводи у непознатом правцу, а према незваничним истрагама представника народа и убија, да се надају свом делу реципроцитета или неко мисли да ће лустрација бити очекивани одговор по промени власти?

Што се тиче свих вас естрогенаца са и без тетоважа, хеланки и униформи, сви ви у службеним шкодама који сте окрвавили руке мислите о томе кад следећи пут будете стављали „фантомке“ на своје умоболне главе.7

Не знам за кога од вас је сада већ касно али размислите, да ли желите да будете део трајног решења за привремени проблем или ћете отићи куд буде отишао и привремени проблем?

„Фантомка“ можда може тренутно да сакрије лице али (не) дела остављају дубок траг који се види и са земље и са неба.

И памти!

Студенти су у праву!

Васпоставимо Устав Републике Србије!

Извор: brankoveljkovic.com