Пише: др инж. Мирослав Паровић, Народни слободарски покрет
Недавно сам са својим сарадником, Бранком Ћиријаковићем, а на позив једног од најутицајнијих функционера Алтернативе за Немачку, Маркуса Фронмајера, боравио у званичној посети Берлину. Том приликом сам имао прилике да говорим у Бундестагу на панелу посвећеном ситуацији у Србији и региону, али и да обавим низ неформалних разговора везано за актуелни политички тренутак.
Поред Маркуса Фронмајера, обавили смо разговоре са још неколико немачких посланика Тобиас Теихом, Миха Фехреом, др Рајнер Ротфусом као и са двојицом представника америчке Републиканске партије, Стевеном Манголисом и Натањел Бихманом. Водећи рачуна о дипломатској дискрецији нећу цитирати шта ми је ко конкретно рекао, већ ћу покушати да сажмем најважније закључке и утиске које сам понео из боравка.
Први закључак ми је да постоји озбиљан дефицит информација о стварним дешавањима у Србији и региону. А да ствар буде још гора, информације које добијају чешће долазе од стране Александра Вучића, преко његових разних посредника, него од нас који смо противници овог режима. Примера ради, Алтернатива за Немачку има сарадњу и са странком Заветници, која је данас владајућа партија у Србији, и они им константно достављају информације да је студентски покрет експозитура Сорошевих структура, да је антисуверенистички и тако даље. При томе, наравно, све време хвале Александра Вучића као носиоца идеје суверенизма. Све је то оно што људима из Алтернативе за Немачку прија да чују па тако неретко неки од њихових функционера јавно подржавају власт у Србији из чисте заблуде.
Могли смо да чујемо и да је Ана Брнабић, на једном од својих гостовања у Бундестагу, различитим посланичким групама причала потпуно различите ствари о Србији. Када је реч о протестима, једнима је говорила да иза њих стоје руске службе, а другима да иза њих стоје западне службе. Такође, једној групи је рекла да је противник ЛГБТ идеологије, док је другима, који су наклоњени ЛГБТ идеологији, истицала да је и сама геј особа и да, сходно томе, власт у Србији подржава ту идеологију. Није да ово представља некакву новост, али је занимљиво чути уживо како се ствари из Србије пласирају.
Међутим, иако делује банално Вучићу овакве игре пролазе и помажу му да максимално смањује лоше гласове из иностранства. А ми уколико хоћемо да нас свет чује, са светом морамо да комуницирамо и да шаљемо поруке које су нама важне. Пошто је нама важна истина, онда морамо на различитим местима говоримо ту истину о дешавањима у земљи, независно од тога како ће она бити примљена.
Ми смо се потрудили да ту истину представимо тренутно убедљиво најпопуларнијој политичкој снази у Немачкој, која сада има око 30 одсто подршке. АфД је политичка снага има врло реалну могућност да у наредном периоду преузме власт. Поготово ако се догоди комбинација да наредне године у Француској на председничким изборима победи представник Националног окупљања, Жордан Бардела, а Венс постане кандидат за председника Сједињених Америчких Држава. То би отворило јасно трасиран пут да Алтернатива за Немачку у наредне две године постане владајућа странка.
Зато је важно да са таквим људима комуницирамо истину, имајући у виду да Александар Вучић преко својих посредника са тим структурама комуницира лажима и да исто то чини са многим другим актерима широм света.
Посебно су ми били занимљиви разговори са младим републиканцима из Њујорка. Двојица момака који су били присутни и на панелу, а касније смо разговарали и приватно, показали су изузетно добро познавање прилика у Србији и региону. Изненадило ме је колико се догађаји код нас пажљиво прате и преко океана. Мој закључак је да Александар Вучић има много лошију позицију у америчкој администрацији него у европској. У Европи, као што видимо, постоје бројни који га подржавају и бране, док у Америци преовладава или индиферентан или отворено негативан став према њему.
Ти разговори су ме навели на размишљање да ми, као опозиција, веома слабо користимо Сједињене Америчке Државе као простор за опозициону дипломатију. Очигледно је да бисмо и тамо могли да пронађемо бројне саговорнике са којима бисмо могли да изградимо заједнички језик и помогнемо једни другима у остваривању заједничких политичких циљева. Нама је, наравно, циљ да сменимо једну лошу и криминализовану власт, а нова доктрина америчке политике усмерена је управо ка борби против таквих режима широм света.
И коначно, једна моја импресија која се тиче геополитике. Нисам стекао утисак да било ко од људи са којима сам разговарао, сматра да је чак и сукоб у Ирану завршен, а камоли рат у Украјини. Напротив, преовладава уверење да ће доћи до додатног заоштравања на оба фронта.
Као једно од потенцијалних решења, бар када је реч о енергетици Европе, помиње се могућност да компаније из Сједињених Америчких Држава уђу у гасни сектор и да се поставе као посредник између Русије и Европске уније. И у том контексту треба посматрати положај Србије, која је тренутно једна од ретких држава кроз коју пролази оперативан руски гасовод. Ако се Американци заиста поставе као посредници, није немогуће да се такав захтев појави и код нас и не би ме изненадило ни да Александар Вучић већ сада о томе разговара са америчким представницима, покушавајући да на тај начин додатно ојача своју позицију.
Желео сам, дакле, да укратко изнесем своја запажања са једног, за мене, веома важног политичког пута и својеврсне опозиционе дипломатске мисије. Надам се да ће и овај мој ангажман, као и текст којим јавност обавештавамо о новим сазнањима, допринети борби против мафијашког режима Александра Вучића. Уколико тај режим не сменимо, заиста ћемо се наћи у веома тешкој ситуацији и нећемо успети да искористимо ниједан позитиван геополитички ветар који би нам се могао указати.
Правда
СрбијаНинић без задршке: "Јавна предузећа су банкомати за партију"Извор: Правда
