Пише: Пол Крејг Робертс

Све је теже пронаћи смисао у поступцима Трампове администрације. Сам председник почео је да говори као да је капетан пиратског брода заокупљен пљачкањем света. У недавној објави на друштвеним мрежама Трамп је написао: „Преузећемо острво Харг и друге кључне тачке нафтне инфраструктуре и успоставити потпуну контролу над њиховим тржиштем нафте и гаса, слично ономе што смо урадили са Венецуелом.“ Такође намерава да присвоји Гренланд и Кубу, јер су, по његовом мишљењу, Америци потребни или их заслужује.

Тренутни амерички национални дуг износи готово 40 билиона долара. То је нешто више од 114.900 долара дуга за сваку особу у Сједињеним Државама, без обзира на то да ли ради или не. То је запањујући дуг за земљу у којој, према подацима Федералних резерви, 40 одсто становништва није у стању да покрије ни чек од 400 долара.

Стране централне банке држе приближно једну трећину америчког јавног дуга у облику државних обвезница. Пошто америчке државне обвезнице представљају резервну активу централних банака широм света, финансирање америчких дефицита до сада није представљало проблем, јер су дужнички инструменти деноминовани у доларима служили као темељ глобалног банкарског система.

Међутим, Вашингтон већ годинама подрива ту подршку долару својом агресивном политиком санкција. Свака страна централна банка која држи резерве у америчкој валути ризикује да их изгуби услед америчких санкција.

Политика санкција нема много смисла за државу чија валута представља главну светску резервну валуту, посебно ако њена способност финансирања дуга зависи од спремности страних централних банака да држе њене обвезнице. Другим речима, амерички креатори политике показују невероватну кратковидост.

Нису само вредност долара и тржиште америчког дуга суочени са изазовима. Америчка Управа за социјално осигурање упозорава да ће фонд за пензијско осигурање исцрпети своје резерве до 2032. године.

То не значи да систем неће имати новца, али ће приходи од пореза на зараде покривати само око 77 одсто садашњег нивоа пензија. Због тога ће или порези на зараде морати да буду повећани или ће пензије бити смањене.

Фонд социјалног осигурања састоји се углавном од америчких државних обвезница. Он је стваран током година када су приходи од пореза на зараде премашивали исплате пензија. Али како се однос броја запослених и пензионера погоршавао, исплате су почеле да премашују приходе, па су резерве фонда коришћене за покривање разлике.

Системи социјалног и здравственог осигурања настали су у времену пре масовног измештања америчке индустрије у иностранство. Тада је једна плата могла да издржава породицу са децом, а број радно активних грађана растао је брже од броја пензионера. Такав модел је функционисао.

Али времена су се променила. Глобализам, који користи само малом броју људи, драматично је повећао несигурност америчких породица. Политике афирмативне акције и феминизам, умањиле су улогу белих мушкараца као породичних хранитеља. За многе жене каријера је постала замена за мајчинство. Потом је дошла дигитална револуција која је укинула још више радних места, а затим и роботика и вештачка интелигенција које настављају тај процес.

Док мултимилијардери и монополи постају све богатији, број људи који раде се смањује. Расте број пензионера и незапослених, иако се, стварна незапосленост прикрива начином на који се статистички мери.

Сведоци смо дубоког посртања једне државе и читаве цивилизације. Све што се данас ради, усмерено је ка умањивању вредности појединца. Вишедеценијски напади на Сједињене Државе и западну цивилизацију као наводно злу, расистичку и колонијалну силу постали су доминантни образац образовања на западним универзитетима.

У 21. веку, администрације Џорџа Буша Млађег, Барака Обаме, Џозефа Бајдена и Доналда Трампа, водиле су ратове у складу са израелском агендом „Великог Израела“, која тежи доминацији над Блиским истоком. Билиони америчких долара потрошени су на ратове против муслимана у интересу Израела.

Данас је Америка захваљујући политици актуелног председника увучена у сукоб са Ираном из којег америчке власти не знају како да изађу. Трампово решење је још већа интеграција америчке и израелске војске, што Израелу даје контролу над ситуацијом.

Ово је стварни случај чије детаље добро познајем. Жена чији је супруг, после дуге болести која је финансијски упропастила породицу, иза себе оставио кућу под хипотеком, није могла да се издржава од прихода које је могла да оствари на доступним пословима, па је превремено отишла у пензију преко система социјалног осигурања.

Рано пензионисање са 62 године носи две казне: мању пензију и умањење пензијских примања уколико особа настави да ради и пређе одређени ниво прихода. Жена није знала да ће јој пензија бити умањена за један долар на свака два долара зараде изнад прописаног прага.

Социјално осигурање је касније обавестило да је, наводно њиховом грешком, примила 3.000 долара више него што јој припада и затражило да новац врати у року од 30 дана, чеком или кредитном картицом. Док Вашингтон троши билионе долара на ратове у иностранству, ова жена је гурнута ка сиромаштву и ризику од бескућништва.

У међувремену, сукоб са Ираном довео је до раста цена горива и намирница, што додатно оптерећује породичне буџете широм Америке. Они који су се пензионисали између 62. и 67. године немају много могућности да додатним радом надокнаде губитке.

Друштво у којем велики број људи нема никакве финансијске резерве за тешка времена по својој природи је нестабилно. А управо је то данашња америчка стварност.

Изванредно је да Сједињене Државе уопште још увек имају иједног патриотски настројеног грађанина.

ПравдаМагазинПројекат „Објекат 279” - оружје за нуклеарну зиму: Kaда су га показали Хрушчову одмах га је забранио (ВИДЕО/ФОТО)

Извор: Седма сила/paulcraigroberts.org