Док се настављају дипломатски контакти између Вашингтона и Техерана, у јавности се појављују различите процене о војном, политичком и економском билансу недавног сукоба.
Истовремено, амерички и ирански званичници износе међусобно супротстављене тврдње о току преговора, стању на терену и могућим наредним корацима.
О тим темама говорили су Данијел Дејвис и пуковник Даглас Мекгрегор у емисији „Даниел Давис Дееп Диве“, анализирајући шире последице догађаја на Блиском истоку.
Једна од централних тема разговора односила се на стање у Ормуском теснацу и утицај сукоба на светско тржиште енергије. Дејвис је оспорио тврдње председника Доналда Трампа да кроз Ормуски теснац пролазе рекордне количине нафте и да је пловни пут потпуно отворен.
Према подацима које је изнео, дневни проток достигао је 13,1 милион барела, од чега пет милиона отпада на Иран, а осам милиона на остале произвођаче, док седмодневни просек износи свега 8,1 милион барела дневно.
То је мање од половине предратног нивоа од приближно 20 милиона барела дневно. Дејвис сматра да тренутни раст произлази из чињенице да је претходно блокирана флота танкера одједном напустила залив, упозоравајући да нових празних бродова нема довољно, док ће обнова производних капацитета затворених месец дана од почетка сукоба трајати дуго.
Мекгрегор се сложио са том проценом и оценио да администрација покушава да утиче на расположење тржишта нафте и Вол Стрита. Према његовој процени, цена нафте могла би да порасте на између 150 и 200 долара по барелу.
Као дугорочну последицу наводи прелазак глобалне привреде са модела снабдевања „на време“ на модел стварања стратешких залиха „за сваки случај“. Као додатни фактор инфлације издвојио је одлуку Турске да повећа таксе за пролаз кроз Босфор за 15 одсто.
Говорећи о економским последицама, Мекгрегор подсећа да је Трамп на самиту Г7 рекао да би Сједињене Америчке Државе могле да уђу у економску депресију јер су стратешке резерве нафте пале на ниво довољан за приближно четири недеље.
Он упозорава и на дуготрајан прекид увоза вештачког ђубрива, за који сматра да би за око шест месеци могао да доведе до пропадања усева и озбиљних поремећаја у снабдевању храном. Уз то предвиђа кризу тржишта обвезница и озбиљно слабљење америчке валуте.
Анализирајући војни аспект сукоба, Мекгрегор у свом тексту „Судњи дан“, објављеном на платформи Субстацк, тврди да су Сједињене Америчке Државе показале границе сопствене војне моћи.
По његовом мишљењу, неуспех америчке Ратне морнарице да поврати пуну контролу над Ормуским теснацем показује да циљ потчињавања Ирана ваздушним и поморским снагама није остварен. Он сматра да се таква процена прикрива од америчке јавности.
Пуковник наводи да му је Доналд Трамп још у априлу 2020. године у приватном разговору рекао како не види потребу за ратом против Ирана и да верује да постоји простор за договор са Техераном.
Ипак, Мекгрегор оцењује да је председник касније увучен у сукоб под утицајем израелског премијера Бенјамина Нетањахуа, произраелских лобиста и утицајних донатора у САД.
Додаје да је Трампу представљено да ће операција бити кратка и лака, док, према његовим речима, највиши војни врх није упозорио председника да САД као пре свега поморска и ваздушна сила немају капацитете за успешну копнену операцију нити за дуготрајну контролу Персијског залива.
„Донели су одлуку да употребе војну силу. Она није дала резултате. Изгубили смо сукоб против Ирана и то је крај расправе“, рекао је Мекгрегор. Он сматра да је тиме нарушен дугогодишњи утисак о америчкој војној непобедивости и подсећа да САД данас немају копнене снаге какве су имале током Заливског рата 1990. и 1991. године, када су од укупно 780.000 војника могле да распореде око 300.000 на терену.
Посебан део разговора био је посвећен променама у савременом ратовању. Дејвис је указао на извештај ЦНН-а према којем је амерички пилот специјалних снага, оборен изнад Ирана у априлу, пре катапултирања видео велики број иранских беспилотних летелица које су се кретале синхронизовано у формацији налик медузи.
Он је навео да постоје извештаји према којима је Кина Ирану испоручила технологију за такве системе, док је њихов заједнички сарадник Лери Џонсон, позивајући се на изворе са терена, пренео да је тај догађај изазвао озбиљну забринутост у америчким редовима.
Мекгрегор сматра да полуаутономни ројеви беспилотних летелица представљају велику технолошку промену јер могу да лете координисано без сталног појединачног управљања. Због њихове ниске цене и могућности масовне употребе оцењује да могу озбиљно угрозити војну инфраструктуру развијану од завршетка Другог светског рата.
Истовремено одбацује тврдње да би лака пешадија без оклопа била најбоље решење у таквом окружењу, наводећи да би војници тиме остали без заштите и мобилности. Као пример прилагођавања новим условима издвојио је руску војску, која је, према његовим речима, у источној Украјини развила ефикасне контрамере кроз електронско ратовање и масовну употребу противваздушне артиљерије.
У завршном делу разговора анализиране су изјаве америчког потпредседника Џеј Ди Венса о иранским замрзнутим финансијским средствима и нуклеарном програму. Венс је изјавио да ће Вашингтон одређивати услове под којима Иран може користити одмрзнути новац, наводећи да би средства требало користити за куповину производа америчких фармера.
Такође је рекао да је Техеран пристао на повратак инспектора Међународне агенције за нуклеарну енергију у своја нуклеарна постројења.
На те изјаве одговорио је портпарол иранског Министарства спољних послова Есмаеил Багаи, који је рекао да су иранска средства потпуно доступна Техерану за слободно коришћење. Додао је да Иран није имао састанак са генералним директором Међународне агенције за нуклеарну енергију нити планира да дозволи инспекције објеката оштећених у америчким и израелским нападима, уз оцену да не постоји никакав поступак који би водио таквом решењу.
Коментаришући јавне наступе америчких званичника, Мекгрегор их је назвао „представом кловнова“ и „аматерским сатом у најгорем смислу те речи“. Сматра да озбиљна дипломатија подразумева вођење преговора иза затворених врата, без јавног изношења преговарачких позиција које противничкој страни остављају простор за тренутни деманти.
На крају је оценио да политичко решење за излазак Сједињених Америчких Држава из садашње ситуације више не види. Као једини излаз наводи потпуно повлачење америчких снага из региона, одустајање од превеликог ослањања на ваздушну и поморску моћ, отказивање уговора о обнови војних база и смену начелника Здруженог генералштаба, секретара рата и директора ЦИА.
Према његовој процени, поверење између Вашингтона и Техерана нарушено је за наредне деценије, док Израел, како тврди, није заинтересован за постизање трајног мировног аранжмана.
Правда
Владимир ДимитријевићНАСИЉЕ У ИМЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ: Над једном књигом о Британској империјиИзвор: webtribune.rs
