Послератни поредак на Блиском истоку могао би да донесе промене које превазилазе односе Ирана, САД и Израела, а Лари Џонсон изнео је једну од најдраматичнијих прогноза у разговору са Гленом Дизеном: могућност територијалног преуређења Бахреина и Кувајта.
Џонсон је говорио о региону у којем ће постојећи односи снага бити озбиљно промењени након дуготрајног рата и слабљења америчке способности да гарантује стари безбедносни поредак.
У том контексту рекао је да би Бахреин могао поново постати део Ирана.
Ту тврдњу није представио као договорену политичку одлуку нити као процес који је већ покренут, већ као сопствену процену могућих промена након рата.
Још радикалнија могућност односи се на Кувајт. Џонсон је рекао да би та држава могла да буде укључена у Ирак.
Дизен се надовезао оценом да је будућа самосталност Кувајта веома неизвесна, чиме је додатно отворено питање могућег прекрајања политичке мапе Залива.
Шири аргумент почива на претпоставци да рат мења регионалне везе. Иран је повећао свој утицај, заливске монархије покушавају да смање економску штету, а Пакистан и Кина раде на новим моделима регионалне сарадње.
Истовремено, поједине државе показују мању спремност да америчкој или израелској војсци аутоматски ставе на располагање своје базе и ваздушни простор.
Џонсон очекује и већу економску и војну сарадњу између регионалних сила, што би додатно ослабило структуру насталу у периоду доминантног америчког утицаја.
Такав развој догађаја не значи да би територијалне промене биле мирне, брзе или неизбежне. Чињеница да се таква могућност уопште појављује у процени послератног поретка показује колико радикалну промену регионалног односа снага Џонсон очекује.
Уколико би се макар део таквих прогноза остварио, последица рата не би била само нова расподела политичког утицаја, већ и промена државних граница које су деценијама сматране стабилним.
СветРитер: Порука из Москве зауставила је одлуку САД о дубоким ударима на РусијуИзвор: webtribune.rs
