Борбе на неколико кључних праваца поново су се интензивирале, док руске снаге покушавају да искористе остварене помаке и отворе простор за наставак офанзиве.

У Запорошкој области руске јединице са Далеког истока наставиле су напредовање према Орехову, једном од главних украјинских одбрамбених упоришта на овом делу фронта. Снаге које је војни блогер Јуриј Подољака раније назвао „Далекоисточни експрес“ поново су прешле у офанзиву, настојећи да постепено обухвате град са више страна и створе услове за продор према Запорожју.

Руски извори претходно су саопштили да је заузето насеље Омељник, удаљено приближно десет километара североисточно од Орехова. Заузимање овог положаја представљено је као важан корак у стварању обруча око града, који и даље остаје централна тачка украјинске одбране на том правцу.

Напредовање је започело раније. Јединице „Далекоисточног експреса“ заузеле су 30. септембра Јегоровку, а 12. октобра саопштено је и заузимање Никољског. Ове операције део су покушаја да се украјинске снаге код Орехова постепено обухвате са североисточне стране.

Војни аналитичари канала „Војна хроника“ наводе да би коначно учвршћивање положаја 38. моторизоване стрељачке бригаде руске 35. армије омогућило наставак систематског напредовања групације „Исток“. Њен циљ био би отварање коридора према Запорожју, уз истовремено формирање спољне линије изолације украјинских јединица распоређених иза Орехова.

Руске јединице истовремено настављају нападе северно од Омељника. Њихова намера је да прошире постојећи продор кроз украјинске положаје и изађу на простор који би омогућио брже оперативно напредовање.

Међутим, информације о контроли над Никољским нису потпуно усаглашене. Руски војни стручњак Андреј Марочко изјавио је за ТАСС да насеље још није у потпуности заузето, иако сматра да се борбе развијају у том правцу.

Према његовим речима, руске снаге изводе концентрисане нападе из правца Новосолошина према Никољском, са североистока. Истовремено, југоисточно од Тимошевке спроводе припреме за потискивање украјинских јединица из насеља.

Марочко оцењује да је положај украјинских снага у Никољском постао посебно тежак јер су истовремено изложене нападима из два правца.

Паралелно са копненом офанзивом настављени су руски напади на циљеве дубоко унутар украјинске територије. Војни аналитичари указују да је промењен начин употребе беспилотних летелица, као и избор објеката који се гађају.

Посебна пажња сада се посвећује западним областима Украјине, где су међу главним метама аеродроми, железнички чворови и електроенергетске подстанице. Руски дронови све чешће нападају инфраструктуру удаљену од непосредне линије фронта, са циљем прекидања транспортних и енергетских веза.

Један од последњих напада изведен је у Ровењској области, где су забележени озбиљни локални поремећаји. Нуклеарна електрана Ровно наставила је да ради, али руски војни аналитичари оцењују да напади на подстанице могу да прекину пренос електричне енергије из нуклеарних постројења према потрошачима.

Према њиховом тумачењу, таквом стратегијом руска војска настоји да изолује последње велике украјинске производне капацитете електричне енергије. Нуклеарне електране могу остати оперативне, али без одговарајуће мреже подстаница њихова способност снабдевања земље била би озбиљно ограничена.

Поред енергетике, руска војска појачала је нападе на железничку инфраструктуру, посебно на правцима који повезују Украјину са западним границама. Уништавање транспортних чворишта има за циљ нарушавање логистичких токова, док су међу новим приоритетним метама и мостови.

Војни канал „Два мајора“ саопштио је да руске снаге други дан заредом покушавају да погоде мостове у Дњепропетровску. Према тим информацијама, током првог дана забележен је погодак, док наредни напад, по свему судећи, није остварио предвиђени резултат.

Исти извор наводи да је гађање мостова део ширег оперативног плана који је начелник руског Генералштаба недавно представио врховном команданту на једном од састанака.

У оквиру покушаја блокаде украјинских транспортних праваца настављени су и удари на црноморске луке. Према руским извештајима, беспилотне летелице погодиле су током једног дана четири брода у луци Рени, у Одеској области, и на прилазима том пристаништу.

Напади нису ограничени на јужне и западне делове земље. У централној Украјини главне мете представљају војна складишта, објекти који се користе за војне и повезане логистичке потребе, као и електроенергетске подстанице.

Посебно озбиљне последице пријављене су у Кијеву. „Војна хроника“ наводи да је током прецизног напада највероватније погођена електрична подстаница „Нивки“, у Шевченковском рејону украјинске престонице.

Према тим информацијама, напад је изазвао тренутни прекид саобраћаја возова кијевског метроа и велики поремећај у градском систему снабдевања електричном енергијом.

Интензивирање удара на украјинску енергетску инфраструктуру одвија се уочи зиме. Руски напади усмерени су и на спречавање украјинских власти да обнове све раније погођене подстанице и термоелектране пре почетка најхладнијег дела године.

Амерички војни аналитичар Скот Ритер оценио је да ће предстојећа зима за Украјину бити „црна“, упозоравајући на последице наставка напада на енергетски систем.

Истовремено, борбе се настављају на североисточним деловима фронта, у Харковској и Сумској области.

Руски извори тврде да је претходно ликвидиран такозвани волчански котао, у којем се, према њиховим наводима, налазило око 2.000 опкољених украјинских војника и страних плаћеника. Након те операције руске јединице су се прегруписале и наставиле офанзивна дејства, без намере да зауставе напредовање.

На харковском правцу руска групација „Север“ пријавила је померање линије фронта на три сектора јужно од Нове Казачје и у подручју Токаревке. Напредовање је, према подацима које преноси канал „Два мајора“, износило до 250 метара.

На волчанском и великобурлучком правцу руски извори саопштили су да су јединице напредовале до 500 метара за један дан у близини Приколотног, Малог Бурлука и Колодезног.

Пријављен је и руски напад на командно место беспилотних летелица 10. граничног одреда „Дозор“, који припада Државној граничној служби Украјине.

У Сумској области руске јуришне јединице оствариле су, према истим изворима, напредовање од приближно 300 метара у подручју Велике Рибице и Хотења. Борбе су настављене и у Шосткинском и Краснопољском рејону.

На доњецком делу фронта активна дејства настављена су у околини Краматорска и на дружковском правцу. Руске снаге изводе нападе на украјинске положаје, али за сада нема извештаја о одлучујућем продору. Борбе су тешке, уз ограничене промене на линији раздвајања.

Јужније, на добропољском правцу, руски батаљони остварили су мање територијалне помаке на широком делу фронта између Белозерског и Криворожја. Иако нема значајнијих успеха, руски извори оцењују да се операције на овом подручју настављају без посебно великих тешкоћа.

Wебтрибуне