Велики обрт у Украјини: Руске снаге пробиле важан правац, а иза кулиса се догодило нешто још озбиљније!

Током само 24 сата са више делова фронта стигле су информације које указују на могућност озбиљних промена у даљем току сукоба у Украјини. Док се на појединим правцима бележе неочекивани помаци руских снага, истовремено се појављују вести о необичним договорима, привременом прекиду борбених дејстава и новим технолошким решењима која би могла да промене начин извођења напада дубоко у противничкој територији. Посебну пажњу привлаче догађаји који повезују ситуацију на фронту са одлукама донетим далеко од зоне борбених дејстава.

Руски новинар Игор Бондаренко издвојио је неколико догађаја који су изазвали велику пажњу војних посматрача. Међу њима су напредовање руских јединица према Сумију, информације о заробљавању великог броја украјинских војника код Купјанска и Лимана, хуманитарна операција у Херсонској области и развој нових сателитских комуникационих система. Поједини стручњаци сматрају да се иза ових догађаја већ назиру наредне фазе војних операција.

Највеће изненађење на копненом фронту стигло је из зоне одговорности руске групе снага „Север“. Њене јединице извеле су маневар који, према оценама војних посматрача, нису очекивали ни руски ни украјински аналитичари. Уместо постепеног напредовања дуж главног пута према Сумију, руске снаге промениле су правац деловања и оствариле продор кроз терен који се раније није сматрао главним правцем напада.

Војни посматрач Дмитриј Дегтјарјов, аутор канала Генералштаб, објаснио је да су руске јединице кренуле из Могрице према југу, ушле у шумско подручје, прошле кроз њега, прешле реку Псел и заузеле Бориловку. Првобитно се очекивало да ће напредовање ићи преко Велике Рибице, где су већ почеле тешке борбе, затим према Груновки, а тек потом према Бориловки, уз постепено чишћење шума на северу.

Уместо таквог развоја догађаја, руска команда одлучила се за директан продор са севера према југу. Дегтјарјов оцењује да је тиме пресечен правац снабдевања украјинских јединица у Груновки и Великој Рибици. Према његовој процени, гарнизони у тим насељима сада су практично одсечени, што би могло да убрза слабљење њихових одбрамбених положаја.

Овај маневар посебно је значајан због удаљености руских снага од Сумија. Према наведеним проценама, руске јединице налазе се на приближно 11 километара од града са северног правца и 13 километара са североисточног. Дегтјарјов сматра да се, посматрано кроз укупну конфигурацију фронта, овакав развој ситуације може тумачити као почетак операције опкољавања регионалне престонице.

Он ту тактику упоређује са поступцима руских снага током борби за Добропоље, као и са операцијама које се тренутно одвијају код Белозерског и Орехова. На правцу даљег напредовања налазе се још три села, али се озбиљнији отпор очекује првенствено код Велике Чернечине, већег и развијенијег насеља које је пре почетка сукоба имало готово 2.500 становника.

Напредовање према Сумију неће се, међутим, свести само на кретање главним путем. Руске снаге мораће истовремено да овладају шумским подручјима северно и јужно од саобраћајнице, а те операције већ су започете. Борбе се воде и у Никољском. Уколико то насеље буде заузето, отвара се могућност даљег притиска према Олшанки, чиме би удаљеност до Сумија могла да буде смањена на осам километара.

Дегтјарјов због тога сматра да постоји велика вероватноћа да борбе за сам град почну крајем ове или почетком наредне године.

На харковском правцу ситуација се развија спорије. Руске јединице настављају напредовање, док се, према оцени стручњака, украјинска контрола постепено нарушава на већим деловима терена. Тренутна удаљеност руских снага од Харкова процењује се на 18 километара.

Ипак, Дегтјарјов не очекује брзо заузимање тог града под садашњим условима. Његова процена јесте да би Харков могао да постане реалан циљ тек током 2028. године, уколико руска војска настави да делује приближно истим снагама и расположивом опремом. Ситуација би се, међутим, могла знатно променити у случају повећања броја јединица и њиховог опремања тенковима „Штурм“, најновијим заштитним системима „Мангал“, средствима за електронско ратовање и активну заштиту.

У међувремену су се појавиле и информације о великом броју украјинских војника заробљених на другим деловима фронта. Руска група снага „Запад“, која делује и у Харковској области, према тим извештајима заробила је више од 1.000 припадника украјинске војске током борби код Купјанска и Лимана. Руски извори тај резултат повезују са разбијањем великог украјинског груписања на поменутом правцу.

На другом делу фронта пажњу је привукла Херсонска област, где је успостављен привремени прекид дејстава у подручју Аљошки и Херсона, са предвиђеним трајањем до 1. новембра. Разлог за ову паузу јесте припрема хуманитарне операције чији је циљ пружање помоћи цивилном становништву.

Руски председник Владимир Путин изјавио је да су украјинске снаге минирале прилазе Аљошкама, стварајући озбиљну хуманитарну ситуацију. Припреме за спасилачку операцију трају још од маја, а руски војни инжењери уклањају мине и неексплодирана убојна средства са путева како би омогућили пролазак хуманитарног конвоја.

Посебну пажњу изазвала је информација да су руска и украјинска делегација, након састанка у белоруском Гомељу, заједно отпутовале истим авионом према подручју хуманитарне мисије. Њихови представници разговарали су на белоруској територији, а почетна фаза операције у Аљошкама оцењена је као успешна. Предвиђена је и могућност пребацивања становника који желе да оду на територију под контролом Украјине.

Ратни дописник Комсомољске правде Александар Коц пренео је да припадници руске групе „Дњепар“ уклањају велики број експлозивних направа на прилазима граду. Већину мина, како наводи, поставили су дронови, а многе су конструисане тако да покушај померања изазива експлозију. Због тога се уништавају на месту проналаска. Командир инжењеријске јединице са позивним знаком „Барс“ изјавио је да су минска поља веома густа и да је велики део експлозивних средстава стране производње.

Украјински војни извори истовремено оптужују руске снаге да примирје користе за учвршћивање положаја у подручју Аљошки. Сличне активности, међутим, бележе се и на десној обали Дњепра, која је под украјинском контролом. Због тога се привремени прекид дејстава тумачи и као период припрема за наставак операција након његовог истека.

Таква процена заснива се на ранијим искуствима из Минска, Истанбула и других покушаја успостављања примирја. Краткотрајни прекиди борби, према овом тумачењу, не значе нужно приближавање трајном миру, већ могу послужити за прегруписавање и припрему нових војних активности.

Украјински војник са позивним знаком „Осман“ изјавио је да се Русија припрема за офанзиву у Херсонској области и да се људство, муниција и храна непрекидно допремају у насељена места. Украјински канал „Регион_22“ известио је о активностима руских снага у вези са камионима КамАЗ и борбеним комплетима муниције, као и о постављању заштитних мрежа против дронова у индустријској зони Каховке.

Додатну пажњу изазвала је недавна инспекција руског министра одбране Андреја Белоусова, који је проверавао извршавање борбених задатака јединица групе „Дњепар“. У војним круговима такве посете често се повезују са припремама за значајније операције, због чега се све чешће разматра могућност новог развоја догађаја на херсонском правцу, уз поређења са ситуацијом из фебруара 2022. године.

Истовремено, иза борби на фронту одвија се и друга врста надметања, повезана са енергетском инфраструктуром и сателитским комуникацијама. Током претходна четири месеца Кијев је покушавао да постигне договор по којем би напади на руске рафинерије нафте били обустављени у замену за прекид удара на украјински енергетски систем.

Руски пуковник Аслан Нахушев изнео је 24. октобра другачије тумачење тог процеса. Према његовој оцени, украјински председник Владимир Зеленски на крају је добио својеврсну размену, али не са Путином и не под условима које је првобитно тражио. Нахушев сматра да је кључни саговорник постао амерички председник Доналд Трамп, а да се стварни договор односи на уздржавање од напада на руске рафинерије у замену за укидање ограничења сателитског система Старшилд при брзинама већим од 160 километара на час.

Такав развој догађаја Нахушев тумачи као показатељ да Бела кућа има могућност да директно утиче на одлуке Кијева када за то постоји политичка воља. У време његове изјаве ограничења за украјинске сателитске терминале још су била на снази, док су поједини амерички медији тврдили да је одлуку о њиховој примени лично донео амерички предузетник Илон Маск, оснивач компаније Спејс икс, након што је од њега то затражено.

Руски ратни дописник Дмитриј Стејшин сматра да је Русија неколико година заостајала у технолошкој трци сателитских комуникација, али да сада покушава брзо да смањи разлику. Он посебно издваја руски систем „Расвет“, који би требало да допринесе развоју домаћих сателитских могућности.

Стејшин је истовремено подсетио на руски противсателитски ракетни систем „Нудољ“, оцењујући да је Москва имала могућност да га искористи као средство притиска у преговорима о употреби Старлинка изнад Украјине. Према његовој претпоставци, чак је и могућност употребе тог система могла да утиче на америчке одлуке. Он сматра да би последице за украјинску војску могле бити озбиљне.

Маск је претходно оптужио Зеленског за кршење правила коришћења Старлинка и упозорио да би његови сателити могли да постану легитимни војни циљеви. Компанија Спејс икс задржала је забрану коришћења комерцијалних терминала за извођење дубоких удара, али је амерички часопис Атлантик известио да украјинске снаге настављају да проналазе начине за њихову набавку преко Пољске и Немачке.

Посебно је значајно Масково упозорење о могућим последицама напада на сателите ракетама ПЛ-19-181М „Нудољ“. Према његовој процени, уништавање Старлинкових сателита могло би да покрене ланчану реакцију стварања огромне количине орбиталног отпада, што би додатно угрозило друге свемирске системе и могло да учини поједине делове орбиталног простора неупотребљивим.

Убрзо се појавила још једна необична изјава Зеленског, који је јавно саопштио да украјинске снаге неће нападати руске бродове у Црном мору уколико превозе гориво намењено Сједињеним Америчким Државама. Такав став додатно је подстакао расправе о могућим неформалним договорима Вашингтона, Кијева и Москве.

Путин је у међувремену јавно изразио поштовање према Маску, називајући га генијем и указујући на огромну предност америчког сателитског система. Руски председник подсетио је да се у орбити налази више од 5.000 Старлинкових уређаја, док Русија тек развија сопствене капацитете. Ипак, нагласио је да Москва сматра важним то што је започела самосталан развој ових технологија.

Путин је такође истакао да Русија одржава блиске контакте са америчким партнерима, укључујући Маска, јер је за рад сателитских система неопходно усклађивање активности у орбити. Према његовим речима, међусобно ометање треба избегавати, уз одржавање дисциплине и реда који одговарају и руској и америчкој страни.

У појединим западним тумачењима управо је ова комбинација руских технолошких могућности, противсателитског наоружања и дипломатских порука представљена као својеврсни Путинов ултиматум. Међутим, у средишту таквих процена налази се питање способности Русије да утиче на сателитску инфраструктуру од које зависи значајан део украјинских војних комуникација.

Америчка агенција Асошијејтед прес објавила је да је генерални инспектор Пентагона одбио захтев групе америчких сенатора за истрагу прекида рада система Старлинк и Старшилд у Украјини. Тиме је додатно отворена расправа о зависности украјинске војске од комуникационе инфраструктуре којом управљају приватне америчке компаније.

Зеленски је поводом те зависности поручио западним партнерима да, уколико не желе да Старлинк ради за украјинску војску, треба да обезбеде алтернативни систем који неће зависити ни од Маска ни од Путина.

Убрзо након тога појавила се информација која би могла да представља одговор на тај захтев. Центар за координацију помоћи Новоросији саопштио је да украјинске снаге већ користе европске сателитске комуникационе терминале на беспилотним летелицама намењеним ударима дубоко у руској територији.

Према подацима које је прикупио тај центар, реч је о терминалима ХиСКY СмартЛигхт Сириус 16×16, који омогућавају управљање дроновима великог домета преко европских сателитских мрежа. За разлику од Старлинка, ова опрема нема иста ограничења за рад изнад руске територије и може да обезбеди комуникациону покривеност на великом делу земље.

Центар наводи да је један такав терминал, скинут са украјинске беспилотне летелице, достављен на техничку анализу. Уређај је развила израелска компанија на чијем се челу, према тим информацијама, налази бивши директор Мосада, док се сама опрема производи у Италији.

Иако ХиСКY СмартЛигхт Сириус има мањи капацитет преноса података од Старлинка, украјинске снаге су, према процени руских стручњака, већ савладале коришћење комуникационих канала са мањим протоком. То им омогућава да одржавају везу са беспилотним летелицама и на великим удаљеностима, без потребе за широкопојасним сателитским интернетом.

Посебно забрињавају информације да се дронови опремљени овим терминалима већ испитују у борбеним условима у руским пограничним регионима. У тим областима истовремено се бележи систематско уништавање торњева мобилне телефоније, што руски извори повезују са покушајима украјинских снага да поремете комуникацију и координацију противничких јединица.

Према тој процени, циљ је стварање подручја у којима ће руске снаге имати отежану могућност међусобне комуникације, док би украјински дронови задржали везу преко сателитских мрежа. Таква комбинација могла би да створи услове за интензивније нападе на циљеве дубоко унутар Русије.

Руски стручњаци истовремено примећују да, упркос повећаном броју лансирања украјинских беспилотних летелица, све мањи део дубоких удара успева да погоди предвиђене циљеве. Управо због тога модернизација комуникационе и навигационе опреме постаје један од главних праваца даљег развоја украјинских дронова.

Увођење европских сателитских терминала представља покушај да се повећа ефикасност тих напада и истовремено смањи зависност од америчких система чије коришћење може бити политички или технички ограничено. Центар за координацију помоћи Новоросији упозорава да ова технологија представља озбиљну нову претњу за руску територију и да одбрамбени системи морају бити припремљени пре него што њена употреба добије знатно веће размере.

Wебтрибуне