Политичка сцена у Немачкој доживела је тектонски поремећај након што је десничарска Алтернатива за Немачку (АфД) остварила историјски резултат на изборима, додатно учврстивши свој позицију друге најјаче политичке снаге у земљи.

Успон АфД-а изазвао је реакције широм Европе, док су водећи медији и политички противници одмах кренули у жестоку противофанзиву - у јавности су се већ појавиле оптужбе и детаљи о Алис Вајдел и њеним прецима, при чему се њен деда повезује са нацистичким режимом и самим Хитлером.

С друге стране, честитке за резултат стигле су од Доналда Трампа, што је одмах поделио и Кирил Дмитријев, блиски сарадник Владимира Путина, потврђујући да је Немачка постала главно поприште укрштања утицаја великих сила.

Док се у Берлину ломе копља око унутрашње политике и миграција, за наш регион кључно је питање: шта овај политички заокрет значи за Балкан и положај Србије?

Ситуацију је у детаљној анализи разјаснио др Невен Цветићанин, научни саветник на Институту друштвених наука и председник Форума за стратешке студије. Према његовим речима, немачка политика улази у фазу "реалполитике" где питања Косова и Метохије и притисци на Београд више неће имати исту тежину.

Растерећење око Косова и Србија као регионална сила

"Пре свега, то би значило да односи између Србије и Немачке више не би били у толикој мери оптерећени питањем Косова и Метохије, што јесте једна тачка дисторзије у односима између Немачке и Србије, будући да су челници АфД-а давали умереније изјаве. Наравно, нису најављивали потпуну промену немачке политике према Србији и Косову и Метохији, али су показали веће разумевање за позицију Србије. Стога би први ефекат био растерећење односа између Немачке и Србије и покушај проналажења реалистичнијих решења", рекао је др Невен Цветићанин и додао:

"Друга ствар односи се на процес заокруживања геополитичких простора. Немачка сада покушава, ако јој је превелика Европа тј. ЕУ око које АфД сматра да се Немачка претерано троши, да заокружи неки свој геополитички простор, што већ раде све остале велике силе - Америка, Кина и Русија. Последице по Балкан и Србију биле би евентуалне консултације о будућој реконфигурацији региона међу великим силама. Иако је о томе још прерано говорити, Србији би ту могла да се пружи шанса да постане регионална сила, с обзиром на то да Немачка више нема ресурса, нити жели да се претерано троши на ширу ЕУ и Балкан већ жели да се окрене Центалној Европи и Скандинавији", истакао је он.


Говорећи о историјским паралелама и географском значају нашег региона, др Цветићанин се позвао на чувену доктрину Ота фон Бизмарка, истичући да се Немачка враћа реалполитици у којој се признаје реалан однос снага на Балкану где Србија има значајну улогу.

"Ото фон Бизмарк је својевремено рекао да 'Балкан није вредан костију једног померанијског гренадира', указујући на то да Немачка не треба овде да ратује, што је била грешка коју су касније направили Вилхелм ИИ у Првом и Хитлер у Другом светском рату. Овакав заокрет може значити преобликовање не само безбедносне архитектуре Европе, већ и самог Балкана. Сви у Европи и свету свесни су да је Србија централна, најмногољуднија и војно најпотетнија држава Балкана и ово је заправо представља повратак немачке политике реалним оквирима и такозваној реалполитици", нагласио је научни саветник на Институту друштвених наука и додао:

"Као и широм Европе, то је тренд у Америци са Трампом, али и свугде другде. Ово би можда могло да значи уважавање неких реалполитичких константи Балкана, где Србија има своје место. При томе, ми би такође требало да будемо опрезни и да не поступамо по принципу 'шта је баби мило, то јој се и снило', већ да веома опрезно и без еуфорије пратимо овај процес који би Србији, у државничком смислу, ипак могао да донесе одређене бенефите", истакао је он.

Два сценарија за Балкан: Самостална брига о безбедности

Осврћући се на дубоке тектонске промене у европским институцијама и растући утицај глобалних суперсила, др Цветићанин истиче да сведочимо коренитој редефиницији европског континента.

"ЕУ се налази у процесу трансформације, што не значи да ћемо нужно ускоро имати њено расформирање или распад Европске уније. Ово означава промену Европе какву смо до сада познавали. Наравно, процес и даље траје и не можемо са сигурношћу знати шта се све може догодити у односима великих сила које детерминишу дешавања на континенту - а чињеница је да Америка, Русија и Кина, као суперсиле, имају директан утицај на Европу", рекао је он за МОНДО и наставио:

"Пре свега, реч је о трансформацији институционалне структуре водећих европских националних држава, у овом случају Немачке, уколико се тренд раста АфД-а настави. При томе треба нагласити да постоје и препреке у њиховом даљем ширењу. Лидерима те странке сада се вероватно прекопава прошлост - већ се у јавности појављују детаљи о Алис Вајдел и њеним прецима и наводним везама њеног деде са Хитлером - али је све то небитно за сам процес. Процес је у току. Да ли ће га водити ови или неки други лидери, мање је важно; битно је да трансформација институционалног система водећих држава Европе иде даље. Следеће године нас чекају избори у Француској и Шпанији, двема изузетно значајним европским земљама, па ћемо видети шта ће се тамо догодити - у овом тренутку прерано је о томе говорити. Свакако, пред нама је и трансформација ширег система ЕУ, где ћемо тек видети какве ће одлуке доносити те нове структуре које напредују ка свом циљу", нагласио је.


Анализирајући будуће потезе нове немачке деснице према нашем региону, др Цветићанин предочава два могућа сценарија, наглашавајући да се Немачка све више противи даљем ширењу ЕУ.

"Када је реч о Балкану, њихове опције се своде на два могућа сценарија. Први је да се остане на досадашњој политици проширења, што није политика ових странака које сада расту јер су веома уздржане и против даљег ширења. Немачкој је много и оваква Европа са ових 27 чланица, па ове партије нису за неко ново ширење", исткао је стручњак и додао:

"Други сценарио подразумева да се државама на Балкану остави да саме воде рачуна о безбедносној архитектури региона како се Немачка не би додатно трошила. То је заправо концепт који Доналд Трамп и Америка примењују на саму Европу - да сама брине о сопственој безбедности - па би по истом моделу Европа могла да препусти Балкану бригу о сопственом региону. То би опет захтевало одређену врсту консултација и договора међу балканским државама. По мом личном мишљењу, најбоље би било да све то протекне управо овако како сада иде - институционално, еволуитивно и без великих ломова и скокова са којима Балкан има тешка искуства из прошлости. Било би добро да се ова политичка и безбедносна трансформација изведе мирно, али то увелико зависи и од саме Европе, која нам је најближа сила, и од тога какви су њени стратешки планови за Балкан - о чему је у овом моменту још увек рано говорити", рекао је Цветићанин.

Крај либералног модела и нова подела карата

Коментаришући дубоке тектонске промене на европском континенту, наглашава да сведочимо потпуном слому досадашњих политичких матрица и повратку државним интересима и безбедности.

"Традиционална подела на левицу и десницу дефинитивно је престала да важи и ово је само потврда тога. Враћамо се реалполитици коју су заступали државници попут Бизмарка и Шарла де Гола. Реалполитика у пракси значи да примарна постају безбедносна и стратешка питања, као и заштита сопствених економских потенцијала, што глобално води у протекционизам. То је посебно осетљиво за Европу јер се у њој налази низ не само великих него и малих држава, па ћемо морати да имамо нову редефиницију институционалног устројства Европске уније, иако је о конкретним моделима још рано говорити", истакао је Цветићанин.

Осврћући се на начин на који ће се Европа прилагођавати новој ситуацији, саговорник скреће пажњу на то да Европска унија, за разлику од Америке која је држава у правом значењу речи, мора пронаћи миран преговарачки пут између различитих држава за излазак из неодрживог либералног модела према којем су грађани све више скептични на изборима.

"Сада сведочимо доминацији питања која су стављена пред читав свет. Ово показује промену приоритета националних политика, у овом случају Немачке, што би се могло одразити и на промену приоритета саме Европске уније. Биће веома интересантно видети како ће се сама ЕУ трансформисати, с обзиром на то да она није држава попут Америке, којој је са Трампом било далеко лакше да спроведе трансформацију која је у току", рекао је Цветићанин и додао за крај:

"Европска унија је много компликованија и било би најбоље да се тај процес реши мирно, али то не зависи само од Брисела већ и од шире констелације снага. Не треба занемарити ни то да је Трамп честитао АфД-у на овом резултату, а да је ту објаву одмах поделио Кирил Дмитријев, Путинов блиски сарадник. То јасно показује у коликој мери је европска политика тренутно под утицајем великих геополитичких сила. Пред нама је свакако трансформација Европе, која је и даље економски џин, али ће морати да пронађе нове моделе јер постојећи либерални концепт више није одржив".

Извор: Мондо/Урош Матејић