Писац и уредник издавачке куће „Катена мунди“ Владимир Димитријевић оценио је да су резултати избора 25. октобра представљали важан тренутак за Србију, јер су, како је рекао, грађани показали да страх више не може да буде основа политичког система. Гостујући у подкасту „Код Бране“, Димитријевић је говорио о политичким променама, улози студената, будућности државе, притисцима из иностранства и опасности да се очекивања грађана изневере током формирања нове власти.
Он је повукао паралелу између овогодишњег Сајма књига и стања у Србији уочи избора, оценивши да су обе институције биле под великим притиском. Према његовим речима, Сајам књига није само место продаје публикација, већ један од ретких преосталих простора сусрета српских писаца, издавача и читалаца.
Димитријевић сматра да је притисак на образовање и културу био део ширег покушаја да се угуши сваки отпор тадашњем систему. Као примере навео је дешавања у појединим школама, укључујући чачанску гимназију, Јовину гимназију и Пету београдску гимназију, где су, како је рекао, просветни радници били изложени притисцима и санкцијама.
Говорећи о изборном резултату, Димитријевић је истакао да је најважније то што су грађани, по његовом мишљењу, успели да превазиђу страх и покажу политичку вољу. Посебно је нагласио да победу не треба приписивати спољним центрима моћи, већ грађанима који су учествовали у изборном процесу.
„Срби су се поново показали као слободољубив народ“, поручио је Димитријевић, описујући атмосферу у Чачку након што је постало јасно да је Александар Вучић признао изборни пораз. Испричао је да је тада срео бивше ученике и грађане који су, како је рекао, осећали да су после дугог периода притиска коначно поново слободни.
Он је посебно критиковао оне који након изборног резултата шире песимизам и унапред тврде да ће нова власт бити гора од претходне. Димитријевић сматра да је такво понашање погрешно, јер студенти још нису преузели власт и тек треба да покажу како ће се односити према одговорности коју су добили.
Као историјску паралелу навео је Први српски устанак, истичући да су и тада постојали они који су сматрали да је отпор Османском царству немогућ и да ће последице бити катастрофалне. Према његовим речима, лако је накнадно указивати на грешке и неуспехе, али је суштина у томе да народ не одустане од борбе за слободу и правду.
Димитријевић је оценио и да је Србија током претходних година била у стању у којем су институције и политички живот били потиснути, али да сада постоји прилика за њихову обнову. Ипак, упозорио је да изборна победа сама по себи не гарантује трајне промене.
„Права борба тек предстоји“
Један од најважнијих делова разговора односио се на будућу улогу студентског покрета и начин на који ће бити организована власт. Димитријевић се сагласио са ставом водитеља да грађани који су подржали студентску листу сада имају право да знају ко доноси одлуке, ко ће управљати државом и коме ће одговарати изабрани представници.
Он сматра да је током протеста затвореност студентских структура била разумљива због притисака, претњи и покушаја дискредитације, али да после изборне победе мора да уследи потпуна транспарентност.
Према његовом виђењу, први задатак будуће власти требало би да буде успостављање правне државе, припрема услова за нове изборе, сређивање јавних финансија и уређивање медијског система. О свим другим политичким и идеолошким питањима, нагласио је, мора да се води озбиљна јавна расправа.
„Не можете под видом радикалне промене која наступа да подмећете било коју опцију, ни националну, ни грађанистичку. То сада мора бити питање за целокупну српску јавност“, рекао је Димитријевић.
Он је упозорио да би било какво наметање политичких решења без јавне расправе представљало изневеравање очекивања грађана. Посебно је истакао да се не сме дозволити да нови политички систем понови праксу у којој мале групе, иза затворених врата, одлучују о судбини целе земље.
Димитријевић је говорио и о положају националне интелигенције, за коју сматра да би после промене власти могла поново да буде изложена покушајима политичког етикетирања. У том контексту поменуо је професора Милоша Ломпара и његово уклањање са студентске листе, оцењујући да је тај случај показао колико ће бити важно очувати простор за различита политичка и културна становишта.
Посебно је критиковао покушаје да се родољубље представи као неспојиво са демократским и грађанским вредностима. Према његовим речима, Србији је потребна држава у којој ће људи моћи слободно да изражавају своје ставове, без обзира на идеолошку оријентацију, али и без наметања било чије воље недемократским методама.
„Не смемо изневерити студенте“
Говорећи о међународном положају Србије, Димитријевић је изнео оцену да су западне силе годинама подржавале политичке структуре које су им одговарале у региону. Поменуо је Александра Вучића, Едија Раму и бившег црногорског председника Мила Ђукановића, тврдећи да су њихови политички системи имали сличне обрасце деловања.
Он је оценио да ће и после избора постојати спољни притисци и покушаји утицаја на политички правац Србије, јер би успех студентског покрета могао да послужи као пример другим европским друштвима.
Ипак, највећу опасност Димитријевић види у могућности да се изнутра изневере очекивања грађана који су подржали промене.
„Ми не смемо издати ову децу која су пешачила и крварила и била затварана и хапшена тако што ћемо направити опет неки неслободан систем“, поручио је он.
Посебно је похвалио српску дијаспору, чији су припадници, како је навео, сатима чекали да гласају, упркос препрекама. У њиховом учешћу види доказ да многи људи који су напустили Србију и даље желе да се врате, уколико се у земљи створе услови за нормалан живот.
На крају разговора Димитријевић је истакао да не очекује да ће се после изборне победе проблеми решити преко ноћи. Ипак, сматра да је најважније очувати енергију и одлучност које су довеле до промена.
„Где је опасност, расте и оно спасоносно“, поручио је Димитријевић, уз оцену да борба за слободну и уређену Србију мора да се настави и после избора.
СрбијаЗдравко Понош поднео оставкуИзвор: Правда
