Игор Ивановић, аутор књиге „Југотитоизам“, истиче да је ова идеологија и даље жива и актуелна у Србији, претворивши се у „евробољшевизам“. Он је објаснио да је југотитоизам „идеологија антисрпска на унутрашњем и антируска на спољном плану“. Као доказ за то, Ивановић наводи да Београд и даље нема споменик генералу Дражи Михајловићу, нити је рехабилитовао генерала Недића, док истовремено постоји „маузолеј Јосипу Брозу на отетом земљишту“.
Критика европског пута и медијске окупације
Ивановић је изразио скептицизам према уклањању „Куће цвећа“, тврдећи да је „њега највише чува Британска амбасада. Он је њихов вампир, али он не служи да би њих штитио. Он служи да би симболизовао нашу окупацију“. Он је такође критиковао присуство споменика попут оног Стјепану Филиповићу изнад Ваљева и Гробнице народних хероја на Калемегдану, где се налази „неки Ђуро Ђаковић за кога је необјашњиво чиме је он народни херој“. Све то, према њему, симболизује „авнојевски дух“.
Говорећи о европском путу Србије, Ивановић је истакао да је „Европа, а узимамо Европску унију као неку врсту нашег политичког пута, више не обезбеђује никакву вредност. Ту више нема подвига, нема доброг“. Он је упозорио на „хомосексуалне, хермафродитске, трансродне вредности од којих се, обичном човеку повраћа зато што се намећу као нужност, као идеологија и као добро само по себи“. Такође, указао је на опасност „дигиталног затвора“ у ЕУ, где се људима „укидају или замрзавају банкарске рачуне због идеолошких разлога“, што, како каже, „ни Броз није радио“.
Ивановић сматра да је европска цивилизација „на културолошком издисају“ и да „више није ни економски прихватљива“. Посебно је критиковао „идеолошки гас“ и „самоубилачку“ политику европских држава према Русији, која је довела до уништавања сопствене привреде. Он је нагласио да Србија мора да избегне самоубилачки пут увођења санкција Русији, јер је њена привреда „форматирана на руском гасу“.
Вучићева политика и медијска манипулација
Ивановић је упоредио културу личности Александра Вучића са Титовом и Ђинђићевом, оцењујући да је Вучић „преузео елементе Титове културе личности, али и Ђинђићевог. Он је спајао у себи та два култа“. Он је изнео мишљење да ће Вучићев политички пад личити на „црногорски сценарио“ Мила Ђукановића, где ће му бити гарантовано „бастинасно богатство“ у замену за „компромисну пронато опозицију“.
Медијски простор у Србији је, према Ивановићу, под тоталном контролом, где се „медијима могу да направе невероватне обванде и пихти од људи“. Он је цитирао Џорџа Орвела и његову књигу „1984“, објашњавајући како се ствара „другост, односно противник“. Ивановић је истакао да је Вучић „успео да до те мере замути воду“, како би се сакрила плитка суштина његове политике. Као пример, навео је да у медијима попут Информера „нема ниједна негативна против Вучића и СНС-а, а да од тих сто хиљада нема ниједна позитивна ка опозицији“.
Издaja националних интереса и будућност политичке сцене
Ивановић је оптужио власт за „велеиздају“ националних интереса, наводећи као примере Бриселски споразум, односе са NATO пактом (SOFA и IPAP закони), непостојање закона о ћирилици, увођење Закона о одбрани равноправности, неизгласавање резолуција о Сребреници и Јасеновцу, као и повратак Rio Tinta и куповину француских авиона Rafal. За куповину Rafala је рекао: „Један Rafal је пет пута скупљи од руског пандана… Ми не добијамо софтверски код. Дакле, Французи одлучују у ком рату тај Rafal има смисла, у ком нема.“
Говорећи о будућности Српске напредне странке, Ивановић предвиђа „расуло до одређеног нивоа“, посебно на локалу. Сматра да ће „највећи проблем бити статус Вучића“, јер ће „једна по једна од његових издаја и недела долазити у фокус јавности“. Очекује формирање „суверенистичке опције“ која ће бити „прави опозициони колектив“ и „просвећени националисти“. Ивановић је такође истакао да је неопходно да медији отворе дијалог о кључним националним питањима, попут Косова, Јасеновца и европског пута, уместо да се баве „неким наметнутим темама“.
СрбијаОво је план Студентске листе у првих 100 дана нове владеИзвор: Правда
