У кривичној пријави, коју је преко својих адвоката поднео, Веселин Милић тврди да су Марко Кричак и Бошко Секуловић кривотворили доказе и вршили притисак на сведоке и оптужене како би чињенице прилагођавали већ формираној конструкцији догађаја. Да ли је Кричак имао лични мотив да Милића удаљи са места начелника и да ли је њихов обрачун могао да почне без одобрења врха власти.
Случај Сењак и убиство Александра Нешовића Баје за које се терети Саша Вуковић Боске у ресторану „27“ на Сењаку оголили су повезаност власти са криминалом и поделе у криминално-политичком крилу. Показали су и дубину сукоба у полицији коју је Александар Вучић претворио у партијску војску. Смењени начелник београдске полиције Веселин Милић преко својих адвоката поднео је кривичну пријаву Вишем јавном тужилаштву (ВЈТ) у Београду, оном истом које је подигло оптужницу против њега. У кривичној пријави, у коју је Радар имао увид, Милић указује да је тужилаштво одбацило најважније делове кривичне пријаве коју су против њега потписали начелник Управе криминалистичке полиције (УКП) Марко Кричак и начелник Службе за сузбијање криминала под УКП-ом Бошко Секуловић.
Милић управо њих двојицу оптужује за злоупотребу службеног положаја. Тврди да су по договору прикупљене доказе против њега приказали „селективно, непотпуно и неистинито“. Подсетимо, у пријави против Милића писало је да је присуствовао убиству Нешовића 12. маја у ресторану „27“ и теретио се за помоћ учиниоцима после извршеног кривичног дела, за склањање доказа и за непријављивање злочина. Међутим, ВЈТ је констатовао да докази, пре свега видео-снимци надзорних камера, упућују да он није био у ресторану у време убиства, па је прво одустало од гоњења три припадника његовог обезбеђења, а затим су и њега пустили да се брани са слободе, оптуживши га само за непријављивање злочина. Управо Милић у кривичној пријави тврди да су видео-снимци сигурносних камера били познати Кричку и Секуловићу пре него што су поднели пријаву против њега, да су унапред знали и за налазе са базних станица мобилне телефоније и да су те доказе, али и исказе других осумњичених и сведока селективно и нетачно приказали у пријави за Сењак. Циљ им је био, како пише у кривичној пријави, да се подржи унапред договорена конструкција против Милића.
Свесно изостављали доказе
Занимљиво је да је у пријави за Сењак, којом је био обухваћен Милић, само као сведок предложен трећи потписник, начелник Службе за борбу против организованог криминала (СБПОК) при УКП-у Марко Зафировић. Недавно је припадник Зафировићевог обезбеђења Драгиша Грујић био ухапшен због сумње да је изнудио новац, о чему смо писали у Радару, а затим је приведен у ВЈТ, које сада очито мора да се бави унутарполицијским сукобима. Многи у МУП и ова дешавања виде као део унутарполицијског сукоба, који се распламсао.
У кривичној пријави коју су поднели Милићеви адвокати 30. јула наводи се да су Кричак и Секуловић „пропустили да у кривичну пријаву (15. маја) и њену допуну (16. маја) унесу доказе који су им били познати, укључујући снимке видео-надзора, податке о базним станицама и други материјал од значаја за оцену постојања основане сумње“. Тезу да су селективно приказивали доказе поткрепили су наводима да су свесно изостављали оне који нису потврђивали „тврдње из кривичне пријаве и њене допуне“. Као пример узели су исказе да је Милић телефоном позвао Нешовића, да су водили расправу пред трећим лицем, па је Нешовић онда дошао у ресторан „27“, да је шеф београдске полиције био присутан за истим столом када су у жртву пуцали Саша Вуковић и Марио С. Милићеви адвокати међутим тврде да су припадници УКП 14. маја, дан пре подношења пријаве и хапшења Милића, одузели три хард диска са снимцима сигурносних камера у згради где он станује. Приликом одузимања припадници УКП-а су заједно са Б. И., професионалним управником зграде у којој Милић живи, прегледали снимке. Видели су време када Милић долази, што је, како је касније и тужилаштво закључило, било пре убиства Нешовића. Због тога је управник зграде који је и потписао потврду о одузетим хард дисковима са снимцима, у Милићевој пријави предложен за сведока у поступку против Кричка и Секуловића.
У Милићевој пријави пише да су Кричак и Секуловић унапред знали и за налазе са базних станица мобилне телефоније и да су исказе других осумњичених и сведока селективно и нетачно приказали у пријави за Сењак
У прилог доказима са камера у Милићевој пријави се подсећа да је он одмах 15. маја, када је саслушаван прво као грађанин, тражио да се узму снимци са сигурносних камера. Такође се наглашава да је Кричку и Секуловићу било познато, пре него што су окривили Милића, када је Нешовић долазио, затим одлазио и поново дошао у ресторан „27“, јер су узели снимке видео-надзора и са његове зграде.
Милићеви адвокати подсећају и да је још 13. маја његов комшија и кум убијеног Нешовића Н. М. саслушан у УКП у својству грађанина. И он им је испричао да се око 23 часа чуо са Нешовићем, који му је тада рекао да је напустио ресторан. О томе је и у тужилаштву детаљно сведочио. Описао је шта је причао са Нешовићем, да је проверио времена и закључио да Милић није био у ресторану у време убиства, када се Нешовић други пут вратио. У пријави против Кричка и Секуловића пише да је Милићев комшија и полицији накнадно предао хронологију догађаја према подацима из свог телефона, са минутажом кад се чуо са Нешовићем, а када са Милићем. То је супротно тврдњама из кривичне пријаве против Милића да се он лично чуо са Нешовићем и да га је „намамио“.
Притисак на сведоке и физичко насиље
Милићеви адвокати су децидирани да су Кричку и Секуловићу биле познате све ове чињенице, али да их нису унели у пријаву. Напротив, нетачно су цитирали овог сведока. А, како тврде, вршили су и притисак на сведоке јер су полицајци три пута саслушавали Милићевог комшију Н. М. иако је одмах одговорио на сва питања. Једном су чак по њега дошли маскирани полицијски службеници да га приведу на информативни разговор. И он је предложен да буде сведок у поступку против Кричка и Секуловића.
Индикативно је, према наводима пријаве, да су Кричак и Секуловић знали регистарске ознаке два службена аутомобила које су користили Милић и његово обезбеђење тог 12. маја, јер су та возила била привремено одузета, али њихове ознаке нису унели у пријаву. Кричак и Секуловић су уз пријаву против Милића предали снимке видео- надзора у близини ресторана „27“, али „доказни материјал нису приказали у складу са његовом стварном садржином“. У њиховој пријави против Милића нису наводили коме тачно припадају возила снимљена у близини ресторана „27“ нити у које време су снимљена, иако су те податке имали. Кричак и Секуловић се терете да су им сви ови подаци били познати пре сачињавања пријаве против Милића, али да је УКП тек више од месец дана касније предао ВЈТ-у просторно-временску анализу, након чега је ово тужилаштво одбацило већи део кривичне пријаве против бившег шефа београдске полиције.
У Милићевој пријави посебно се обраћа пажња на исказе формалног власника ресторана „27“ Ненада Л. и конобара Вука Ш. и Петра У., који су сада оптужени за помоћ учиниоцима кривичног дела. И њих је предложио за сведоке у поступку против Кричка и Секуловића. Подсећа се да се у пријави коју су потписали Кричак и Секуловић наводи да је конобар Вук рекао на саслушању у полицији да су Милић и Саша Вуковић били у ресторану када је Нешовић ушао. Међутим, додаје се да су изостављени битни делови исказа конобара Вука да је Нешовић брзо изашао и да је затим Милић изашао из ресторана, а да је последњи изашао Вуковић. То потписницима пријаве против Кричка и Секуловића говори да су селективно приказали исказ конобара Вука. И не само то, посебно се у Милићевој пријави говори о полицијском насиљу приликом саслушања, што може говорити о изнуђивању исказа. Ненад Л. и двојица конобара тврдили су у тужилаштву да су их у полицији тукли, а да је формални власник ресторана међу њима видео Марка Кричка, који му се, како је тврдио, представио док га је тукао. Као пример како се кривотворе искази навели су да је у пријави Кричка и Секуловића писало да је конобар Вук у неформалном разговору рекао да је Саша Вуковић убио Нешовића, али да то није хтео да понови званично из страха од одмазде. Међутим, конобар је у тужилаштву рекао да није хтео да потпише изјаву коју су му дали зато што се није слагао са њеном садржином, а не зато што је био у страху од извршиоца кривичних дела, те да су га због тога тукли у полицији. Подсећају и на изјаву конобара Петра У. да су га тукли у полицији када су га привели на информативни разговор, а да су га затим приморали да потпише изјаву коју су му дали и то док није био присутан његов адвокат. И на изјаву формалног власника ресторана Ненада Л. који је препознао Кричка као полицајца који му је нанео повреде констатоване у тужилаштву. У Милићевој кривичној пријави против Кричка закључује се да је начелник УКП-а лично учествовао у изнуђивању изјаве.
У допуњеној Кричковој пријави је додато да су „осумњичени уклањали трагове извршења кривичног дела и непријављивањем омогућили склањање тела“, што се односило и на Милића, а да за то, како Милићеви адвокати пишу, није понуђен ниједан доказ
„Подударност ових исказа у погледу места, начина и циља поступања представља значајну индицију да се није радило о изолованом прекорачењу овлашћења према једном лицу, већ о примени физичке силе, застрашивања и принуде према већем броју лица у циљу прибављања изјава и службених белешки одређене садржине“, наводи се у пријави коју су у име Милића поднели његови адвокати.
Иначе, ВЈТ у Београду проследио је Трећем основном тужилаштву наводе Ненада Л., двојице конобара и још једне осумњичене жене у случају Сењак да су злостављани и мучени у полицији.
У Милићевој пријави се наводи и да је у пријави коју су потписали Кричак и Секуловић изостављено да су неки сведоци у својим исказима наводили да је шеф београдске полиције напустио ресторан раније, а да су поједина сведочења пренета другачије од онога што су заиста сведоци говорили.
Измењено време злочина
Посебно се истиче да је Милић дан након убиства Нешовића – 13. маја – сачинио службену белешку, да је затим остао при истим наводима, када је прво саслушан као грађанин на информативном разговору, а затим као осумњичени. Подсећа се да је тражио да се он и тројица припадника његовог обезбеђења, који су били осумњичени и ухапшени дан пре њега, полиграфски испитају. У Милићевој пријави се тврди да су тројица припадника његовог обезбеђења прво саслушани на информативном разговору, али да се у списима предмета не налазе службене белешке о томе. Закључује се поводом тога да садржина њихових исказа „није поткрепљивала чињеничну конструкцију која је два дана касније унета у кривичну пријаву због чега није документована на начин на који се документују друга прикупљена обавештења“.
Посебно је значајно, како се наводи у Милићевој пријави, што су Кричак и Секуловић били упознати са прислушкивањима које је одобрило Посебно одељење за организовани криминал Вишег суда у Београду (Специјални суд). Те се подсећа да је у пријави наведено да је Милић са Нешовићем директно разговарао, као и да је са Сашам Вуковићем, оптуженим за убиство, договарао његов долазак. Међутим, констатује се у Милићевој пријави да таква комуникација уопште није постојала, јер није предата уз пријаву, ни касније. „Да је таква комуникација постојала несумњиво би била наведена у кривичној пријави као један од њених најзначајнијих доказа“, закључује се у Милићевој пријави. С друге стране наводи се да су пресретнути разговори коришћени само у делу против оптуженог Марија С. и разговора супружника Саше и Данке Вуковић, а и да се у тој комуникацији ни у чему не терети Милић.
За допуну кривичне пријаве коју су Кричак и Секуловић потписали и предали 16. маја наводи се у Милићевој пријави да је измењено време када су почињена кривична дела која се осумњиченима стављају на терет. У првобитној пријави стајало је да су почињена од 23. до 23.30 часова, а затим је промењено од 22.30 до 23.30. Оцењује се да је време промењено, а да није достављен ниједан нови доказ који би на то указивао. Иначе, тужилаштво је прихватило да је Нешовић убијен око 23.30, а промена времена у допуњеној кривичној пријави значила би да је Милић био присутан у време убиства, што је тужилаштво одбацило.
Тврдњу да су селективно приказивали доказе поткрепили су наводима да су свесно изостављали оне који нису потврђивали „тврдње из кривичне пријаве и њене допуне“
Такође је у допуњеној Кричковој пријави додато да су „осумњичени уклањали трагове извршења кривичног дела и непријављивањем омогућили склањање тела“, што се односило и на Милића, а да за то, како Милићеви адвокати пишу, није понуђен ниједан доказ.
„Измена садржине кривичне пријаве без иједног новог доказа указује да су чињенице прилагођаване већ формираној конструкцији догађаја, а не да су произлазиле из резултата предистражног поступка“, наводи се у Милићевој пријави. Додаје се да иако су претресани станови, скидани подаци са мобилних телефона, вршена разна форензичка испитивања, саслушавани сведоци, довођени сведоци на препознавање осумњичених, након подношења кривичне пријаве и њене допуне није понуђен ниједан доказ који би поткрепио наводе да је Милић био присутан у време убиства Нешовића, да је склањао трагове и помагао извршиоцима да склоне тело.
„Накнадно достављени и изведени докази, укључујући просторно-временску анализу, податке о базним станицама и видео-снимке, не само да нису потврдили наводе из кривичне пријаве, већ су, напротив, довели до њеног одбацивања… Из претходно изложених чињеница произлази да су пријављени (Кричак и Секуловић) били непосредно упознати са стварном садржином прикупљених обавештења, службених белешки, резултатима прегледа видео-надзора, подацима прибављеним током предистражног поступка. Стога се не могу прихватити евентуални наводи да су чињенични опис кривичне пријаве засновали на погрешној правној оцени или да су оцену постојања основа правне сумње препустили искључиво јавном тужиоцу… Били су дужни да јавном тужиоцу доставе истинито, потпуно објективно приказан материјал који су сами прикупили, а не чињенични опис који не одговара његовој стварној садржини“, пише у Милићевој пријави.
Историја сукоба Милића и Кричка
За Марка Кричка се наводи да је посебно одговоран као руководилац и да он није само пуки преносилац навода које су други сачинили, већ да је својим потписом на пријави и допуни потврдио да је упознат са садржином.
„Описаним поступањем постоји основ сумње да су пријављени (Кричак и Секуловић) невршењем службене дужности и прекорачењем службених овлашћења, поступајући супротно одредбама Закона о полицији, Законика о кривичном поступку (наводе се одредбе и чланови закона) и Кодекса полицијске етике оштећеном Веселину Милићу нанели тешку повреду његових права… Поред наведеног постоји основ сумње да пријављени нису поступали искључиво у оквиру својих службених овлашћења, већ из личних побуда, односно са личним мотивом, знаним само њима, да својим незаконитим поступањем доведу до дискредитације Веселина Милића и његовог удаљења с дужности начелника Полицијске управе за град Београд. Такав лични мотив је представљао један од разлога за предузимање описаних незаконитих радњи“, закључује се у Милићевој кривичној пријави уз коју је ВЈТ достављена и документација за коју се наводи да поткрепљује њене наводе.
Питање је да ли је изабран добар начин за обрачун, јер је Милић сада узвратио ударац. А познато је да је он кључар многих Вучићевих тајни. Ако не буде нагодби сукоб Кричак – Милић може отворити ту Пандорину кутију
Милић је био човек од поверења Александра Вучића као шеф београдске полиције од септембра 2013. до августа 2018, затим његов саветник, а од новембра 2020. до дана хапшења 15. маја 2026. опет шеф полиције главног града, што је практично трећа позиција у МУП-у иза директора и начелника УКП-а. Вучић га је 2021. одликовао медаљом за храброст. Историја сукоба Милића и Кричка почиње још 2020. Тада је Милић поново постављен за начелника београдске полиције и једна од првих одлука била је смена Кричка. Односи моћи међу њима су промењени након што је власт одлучила да се са студентима и грађанима који протестују обрачуна насиљем, у чему се истакла ЈЗО којом је тада командовао Кричак. Познати су и различити приступи Милића и Кричка према највећем протесту у Србији 15. марта 2025. Први се противи употреби силе, а други је инсистирао да се демонстранти нападну. Односи моћи њих двојице су дефинитивно промењени када је Кричак, који је раније био дилер аутомобила, постављен за шефа УКП-а. Не будимо наивни, у обрачун са Милићем није могао да крене без одобрења из врха власти. Питање је да ли је изабран добар начин за обрачун, јер је Милић сада узвратио ударац. А познато је да је он кључар многих Вучићевих тајни. Ако не буде нагодби, сукоб Кричак – Милић може отворити ту Пандорину кутију.
Радар.нова.рс
