Више јавно тужилаштво у одговору Инсајдеру наводи да у истрази нису потврђене сумње из предистраге о томе да је тада начелник београдске полиције Веселин Милић позвао Александра Нешовића да у ресторан ”27” на Сењаку дође без личног обезбеђења како би изгладио несугласице са Сашом Вуковићем Боскетом, сада осумњиченим за убиство Нешовића. Тужилаштво је ову тврдњу изнело у саопштењу од 16. маја. То није и једина тврдња од које је Тужилаштво у међувремену одустало.

Након што је Више јавно тужилаштво у Београду саопштило да је двојици полицајца из обезбеђења Веселина Милића укинут притвор пошто је путем базних станица и видео надзора утврђено да нису могли да буду у ресорану ”27” у тренутку убиства Александра Нешовића, исти закључак је донет и за начелника београдске полиције Веселина Милића, који је у међувремену смењен. Милић је међутим задржан у притвору због сумње да је знао да се злочин догодио а да то није пријавио у складу са правилима службе. За Милића и друге осумњичене Тужилаштво је јуче тражило продужење притвора за још 30 дана.

Конфузија и контрадикторности коју су унела саопштења Вишег јавног тужилаштва оставили су много тога недореченог, а један детаљ је могао бити посебно важан.

Наиме, Више јавно тужилаштво у Београду је у саопштењу од 16. маја 2026. навело да је оштећеног А.Н. најпре телефоном позвао Веселин М. који је, како се сумњало, био у друштву Саше В. и Марија С. и предложио му да дође у наведени ресторан како би расправили међусобне несугласице, сугеришући му да не дође у пратњи свог обезбеђења.

Милић те вечери неспорно јесте био у ресторану ”27”, али је тужилаштво одустало од дела оптужби који га терете за помагање извршиоцу у прикривању након извршенго злочина. Како је саопштило Тужилаштво, на основу базних станица и снимака видео надзора утврђено је да је Милић са обезбеђењем напустио ресторан непосредно пре него што се Нешовић вратио на ту локацију где је касније и убијен, пише Инсајдер.

Остало је неразјашњено шта је начелник највеће полицијске управе у земљи радио у ресторану у друштву људи из криминалног миљеа, у каквом је односу са њима и која је била његова улога у вечери када се убиство догодило.

Зато су новинари Инсајдера Вишем јавном тужилаштву упутили следећа питања:

- Да ли је ВЈТ у тренутку објављивања наведеног саопштења располагало доказима који би поткрепили овакве наводе?

- Да ли ови наводи ВЈТ-а и даље стављају на терет осумњиченом Веселину М.?

Одговор Вишег јавног тужилаштва у Београду на ова питања објављујемо у целости:

”Поводом ваших питања указујемо да је саопштење од 16. маја 2026. године засновано на подацима и чињеницама које су у том тренутку били расположиви, с обзиром на све околности датог случаја и поднету кривичну пријаву, која се у току истраге на основу прикупљених материјалних доказа и исказа сведока показала као нетачна у опису појединих радњи и у односу на одређена лица.

ПравдаСрбијаВучић се огласио о случају "Сењак"

Посебно указујемо да се изјаве које су лица давала у полицији у својству грађана у току предистражног поступка према одредбама Законика о кривичном поступку не сматрају доказима, већ се доказима сматрају само изјаве дате пред јавним тужилаштвом приликом испитивања у својству сведока, односно саслушанја у својству осумњичених.

То значи да тужилаштво није располагало "доказом" у време писања поменутог саопштења за јавност да ли је Веселин М. позвао А.Н. са свог телефона или му се обратио са туђег телефона, нити да ли му је рекао дођи сам или није.

Већина сведока испитаних на ту околност у току истраге који су имали непосредну комуникацију са оштећеним пре његовог одласка у ресторан, међу њима и супруга оштећеног, али и сведока који су били у присуству Веселина М. за време његовог боравка у ресторану, нису изјавили да је Веселин М. звао оштећеног да дође у локал и то без обезбеђења.

Насупрот томе, у току истраге је неспорно утврђено да Веселин М. није био присутан у локалу у време извешења кривичног дела Тешко убиство, нити да је уклањао трагове извршења кривичног дела због чега је кривична пријава у том делу одбачена, а у вези са кривичним делом Помоћ учиниоцу након извршеног кривичног дела.

Истичемо да се чињенично стање и даље утврђује и прикупљају се материјални докази, укључујући и сва наложена вештачења од којих поједина нису још окончана и достављена тужилаштву.

У складу са свим прикупљеним доказима, анализом која ће уследити, биће утврђено чињенично стање, опис радњи и квалификације кривицног дела за сваког од осумњичених, након чега ће бити донета одговарајућа јавнотужилачка одлука.” – наводи се у одговору Вишег јавног тужилаштва Инсајдеру.

ПравдаСрбијаШТА СЕ ОВО ДЕШАВА - ПОЧЕЛА БЕЖАНИЈА? Власници покушавају да се реше на стотине станова у Београду на води

Извор: Нова