Кад је реч о Србији и њеном европском путу, последњих недеља стижу врло различите поруке из Европске комисије и Европског парламента. Док Европска комисија има идеју да награди нашу државу због усвајања измењене верзије Мрдићевих закона, па се чак помиње и отварање Кластера 3, у Европском парламенту се данас расправља о врло оштром Извештају о напретку Србије, а истовремено стижу информације да је чак шест чланица ЕУ због стања демократије у нашој држави изричито против даљег напретка Србије на европском путу.
Европски парламент данас ће расправљати о приступном путу Србије ка Европској унији у оквиру дебате са европском комесарком за проширење Мартом Кос. Дебата о Србији почиње у 19:30, након расправа о приступним процесима Украјине и Молдавије. Посланици Европског парламента сутра у подне ће гласати о извештајима о напретку тих земаља и Србије.
Уочи ове расправе, највећа посланичка група у Европском парламенту, Европска народна партија (ЕПП) покушала је да спречи одржавање засебне расправе о Србији.
Како је објавио портал Савремена политика, из ЕПП-а су током разговора о коначном дневном реду инсистирали да се Извештај о напретку Србије стави директно на гласање, без претходне посебне расправе на пленарној седници.
Након преговора посланичких група у Европском парламенту, постигнут је компромис према ком ће расправе бити, али значајно скраћене.
Уместо стандардне расправе са већим бројем говорника, предвиђено је да се вечерас обрати само по један представник из сваке политичке групације.
Иначе, Европски парламент је 17. јуна усвојио годишње резолуције за све државе кандидате са Западног Балкана, док је Србија остала ускраћена.
Известилац за Србију Тонино Пицула је тим поводом за Савремену политику рекао да је постигнут договор да се о Србији расправља засебно, због заинтересованости посланика ЕП за ситуацију у земљи. Према његовим речима, тај захтев дошао је од групе Социјалиста и демократа, а то су подржале и остале политичке групације, укључујући и Европску народну партију (ЕПП).
„Сматрам да је важно одржати засебну расправу о Србији због веома снажног интереса који су парламентарци показали за извештај, а што се одражава у великом броју поднесених амандмана и свеобухватном коначном извештају који је је усвојио АФЕТ“, рекао је за Пицула, додајући да је Србија кључна земља у процесу проширења, а да њено „назадовање и стагнација имају последица на процес политике проширења ЕУ у целини“.
У међувремену, Европска комисија заступа став да Србију треба наградити након усвајања измене верзије сета правосудних закона, које је предложио посланик СНС Угљеша Мрдић.
Комисија ц́е, како преноси портал Политико, затражити од амбасадора Европске уније који се састају у среду у Бриселу да одобре отварање Кластера 3 у преговорима о приступању Србије ЕУ.
Међутим, неколико европских влада је скептично према том потезу, а Холандија је спремна да стави вето, наводи Политико позивајући се на више незваничних дипломатских извора.
Портал оцењује да ово неслагање одражава каква се полемика води о циљу и начинима придруживања у оквиру саме Уније.
Комисија, како су пренела двојица неименованих званичника за Политко, све више представља проширење као геополитички механизам да се земље кандидати подстичу да се што више приближе Европи, а што више одмакну од других сила. Међутим, поједине земље чланице се плаше да би кандидати могли бити награђени пре него што остваре довољан напредак у демократским и правосудним реформама.
Срђан Мајстровић из Центра за европске политике је у аиторском тексту за ЕWБ објаснио да је јасно да укупни темпо преговора мора зависити од напретка у основама.
Отварање Кластера 3 би послало погрешну поруку
“Ово није технички детаљ, већ основна заштита кредибилитета процеса. Клаузула о равнотежи постоји управо да би се спречило да напредак у појединачним кластерима прикрије стагнацију или регресију у владавини права и демократском управљању. Ако нема кредибилног напретка у основама, не може бити ни кредибилног напретка у преговорима у целини”, каже Мајсторовић и даље наводи да зато отварање Кластера 3 у садашњим околностима не би био неутралан технички корак.
“То би послало политичку поруку да је ЕУ спремна да занемари саме принципе које је уградила у процес приступања како би постигла краткорочни дипломатски резултат”.
Иначе, напомиње даље Мајсторовић, Кластер 3 обухвата конкурентност и инклузивни раст, укључујући области као што су информационо друштво и медији, опорезивање, социјална политика и запошљавање, образовање и култура.
“Нереално је очекивати да би отварање овог кластера некако побољшало ситуацију у медијима, универзитетима или образовном систему у Србији. Напротив, то би наградило власти у тренутку када су ови сектори под озбиљним притиском и када се простор за независне гласове, професионалне стандарде и критичко мишљење смањује. Србију данас обележавају заробљене институције, искривљено медијско окружење, притисак на независне актере, застрашивање критичара и нормализација пракси које су неспојиве са демократским управљањем”, каже Мајсторовић и закључује да би у таквој атмосфери понашање као да процес приступања може да се настави уобичајеним током била озбиљна грешка.
“То би додатно нарушило кредибилитет Европске уније међу грађанима који и даље верују да европске интеграције треба да значе трансформацију државе, а не само управљање односима са актуелном владом. Отварање Кластера 3 не би охрабрило грађане у Србији који истински подржавају европску будућност. Учинило би супротно. Ојачало би перцепцију да је ЕУ спремна да превиди пад демократије ако верује да то служи широј геополитичкој сврси. То би пружило политичко олакшање режиму који је одавно напустио суштину приступања ЕУ, док је његову форму одржавао у животу за спољну потрошњу”.
Нова.рс
