Уништавање докумената и улога узбуњивача
Професор Чедомир Чупић, познат као борац против корупције, осврнуо се на актуелне догађаје након избора, посебно на апел Студентске листе узбуњивачима да пријаве уништавање докумената. Овај апел уследио је након пријаве адвоката Нинића о уништавању докумената у ПИО фонду.
„Власт није држава, она је само део државе. Држава су сви грађани, институције и власт“, истакао је професор Чупић, објашњавајући да је претходна власт, често посежући за ванредним изборима и манипулацијама, довела до искључивости у политичком животу. Он је нагласио да су недавни избори, иако ванредни, резултат захтева студената који протестују две године, а њихов покрет је подигао свест становништва о потреби активног учешћа у политичком животу. „Управо излазност на овим изборима је показала да су грађани огорчени све шта је рађено у последњих четрнаест година“, додао је Чупић.
У периоду транзиције власти, када се још нису формирале нове институције, постоји опасност од уништавања материјалних доказа о нелегалним радњама. „Они сад покушавају да те папире, односно материјалне доказе униште“, рекао је професор, позивајући људе у институцијама да пријављују такве случајеве, користећи статус узбуњивача који је законски регулисан. Ово је, према његовим речима, једини начин да се сачувају докази док се не конституише нова власт.
Реформа правосуђа и борба против корупције
Професор Чупић је критиковао досадашњу сарадњу тужилаштва и полиције, наводећи пример тужитељке којој полиција није дозволила улазак у Пионирски парк. „То је недопустиво. А мислим, а још страшније је да они кажу да она не може да уђе зато што они не могу њој гарантовати безбедност“, рекао је Чупић, оцењујући то као тешку злоупотребу полиције.
Као решење, предложио је формирање специјалне тужилачке полиције која би одговарала искључиво тужиоцима, по узору на шведски модел. Такође, за борбу против корупције, предложио је оснивање одељења тужилаца који би били потпуно независни. У Србији би, због теже ситуације, било потребно двадесет осам тужилаца, од којих би седам надзирало рад осталих двадесет једног, сматра он.
Срђан Шкоро: На Информер и Пинк не треба да упада народ већ тужилац са полицијом (ВИДЕО)Закон о пореклу имовине: Три фазе примене
Професор Чупић је још 2001. године предлагао Закон о пореклу имовине, чији су принципи подразумевали да је на ономе ко се проверава да докаже порекло своје имовине. „Ми меримо твоју имовину, нечију имовину. Ту се формирају се тимови, стручни тимови, криминалистички део полиције, порески органи“, објаснио је. Ако се утврди вишак имовине који се не може доказати, она се одузима.
Закон би се примењивао у три фазе:
Прва фаза: Преиспитивање имовине државних органа који ће спроводити закон (полиција, тужиоци, порески органи, царинска и инспекцијска служба). Њихова имовина би се јавно објавила, а грађани би имали месец дана да пријаве евентуалне нетачности, уз обавезу да приложе материјалне доказе. Лажне пријаве би се кажњавале затвором од три до пет година.
Друга фаза: Преиспитивање имовине високих функционера (председници, премијери, министри, градоначелници, председници општина). Ова фаза би трајала годину дана и открила би сараднике из приватног сектора и државних институција.
Трећа фаза: Преиспитивање имовине сарадника из привреде, банака и финансијских институција. Овај процес би обухватио око тридесетак хиљада људи, што би, према Чупићу, окончало крупну и системску корупцију.
Медијска сцена: Одговорност и регулација
Професор Чупић је критиковао медије попут ТВ Пинк и Информера, истичући њихову улогу у ширењу мржње и неистина. Подсетио је на своје лично искуство медијског линча од стране Жељка Митровића због изјаве о нелегално изграђеној згради ТВ Пинк.
„Медији морају да буду у служби свих грађана и да донесу, овај, да кажем, оне такозване информације које су од јавног значаја“, нагласио је Чупић. Предложио је да се медијима који не испуњавају законске критеријуме за националну фреквенцију (културно-уметнички, образовни, научни, документарни или дечји програм) одузму дозволе за емитовање. Такође, предложио је опорезивање проблематичних садржаја попут ријалити програма са 95% пореза, како би се обесхрабрило њихово емитовање, без директне забране.
Осврнуо се и на случај Јоргованке Табаковић и покушај изношења новца из Поштанске штедионице, истичући концепт објективне одговорности. „Ако је она преко тога прелазила, ако није успостављала те контролне механизме који то треба да стално прате, онда она сноси такозвану објективну одговорност“, објаснио је. Критиковао је и медијске нападе на професора Шошкића, називајући их клеветом и неистином.
На крају, професор Чупић је истакао да борба против корупције није једнодневни процес, већ захтева темељне и системске промене, уз пуну примену закона и одговорност свих актера.
Извор: Правда
