Руски медији о затварању Алта банке у Србији - "кошмар сваког имигранта"

Пословање руских предузетника у Србији нашло се под претњом након затварања Алта банке. У суботу је НБС одузела овој банци дозволу за рад. Сви рачуни су блокирани, трансакције и плаћања у страној валути обустављени, а експозитуре затворене, пише руски Комерсант.

Додаје се да Алта банка спада међу најпопуларније банке у Србији међу руским држављанима. Проблеми су погодили како обичне грађане, тако и предузетнике.

Привредници се жале да су, услед одлуке регулатора, платни терминали престали да раде, као и да су се појавили проблеми са исплатом зарада запосленима и измиривањем обавеза према пословним партнерима.

„Кошмар сваког имигранта“, пишу корисници на друштвеним мрежама.

Неке компаније биле су принуђене да привремено обуставе пословање, рекао је за Комерсант Никита из Београда.

„Ово је катастрофа. Јуче су људи имали новац на рачунима, а данас га више немају. Многи угоститељски објекти више не примају плаћање картицама, док су неки једноставно затворени док се ситуација не разјасни. Ево, управо сада седимо и пијемо кафу са мојим колегом и пријатељем. Они су за један нови пројекат пребацили новац за вентилациони систем, а затим су га у готовини предали човеку који је такође имао рачун у Алта банци. Тај човек није стигао да уплати новац на свој рачун и тако га је, стицајем околности, сачувао“.

Поједини клијенти Алта банке покушавају да отворе пословне рачуне у другим банкама. Међутим, тамо им, уз образложење да постоје дуге листе чекања, поручују да то неће моћи да учине пре марта 2027. године.

Неким руским држављанима изјаловили су се и поступци за добијање привременог боравка у Србији, испричала је Викторија из Шумадије.

„Препоручивали су нам да изаберемо баш Алта банку, о којој су постојале изузетно добре препоруке. Рачун смо отворили веома лако: нова пословница, а што је најважније, тамо су радиле службенице које су одлично говориле руски. Све се то дешавало у околностима у којима друге банке, у принципу, нису биле нарочито спремне да отварају рачуне руским држављанима, а камоли да са њима комуницирају на руском језику.

После свега неколико сати изашла сам из банке са Виса картицом на којој сам имала неколико хиљада евра. У петак сам том картицом још увек нормално куповала у продавници близу куће, а већ следећег јутра пробудила сам се и видела поруку да је банци одузета дозвола за рад. Одмах сам отрчала да проверим шта се дешава, покушала да платим картицом и лично се уверила да ништа не функционише. То вас, наравно, потпуно избаци из равнотеже и одузме вам тло под ногама“.

Најважније је, додаје, то што не знам која ће нам банка сада отворити рачун. Иако већ дуго имамо дозволу за боравак, сасвим је, каже, могуће да ће их одбити.

„Нама још и није најгоре. Замислите како се осећају људи који су тек пребацили новац од продаје некретнине и планирали да овде купе нешто, а сав тај новац им је остао заробљен на рачуну – то је ужасно“.

У међувремену, Срби на друштвеним мрежама показују прилично пријатељски однос. Активно коментаришу ову ситуацију и једни другима поручују: „хајде да сви почнемо да одлазимо у локале наше руске браће, да користимо њихове услуге и плаћамо готовином. Хајде да им бар некако помогнемо да преброде ову ситуацију“, пише Комерсант.

Како су саопштили из саме банке, данас почиње исплата осигураних депозита. Према закону, у Србији осигурање депозита покрива износе до 50.000 евра. Право на ову заштиту имају физичка и правна лица, као и предузетници. Да ли ће бити могуће вратити и преостали новац изнад тог износа, питање је на које за сада нема одговора, истиче стални дописник Комерсанта са Балкана Генадиј Сисојев.

„Тачно је да су многи отварали рачуне у овој банци јер је, очигледно, то било једноставније. С друге стране, не може се рећи да је она била једина опција за руске држављане. Политика сваке банке се, наравно, разликује, и то није случај само у Србији. Знам људе који су прешли у друге банке и нису имали никаквих проблема. У суштини, реч је о сасвим уобичајеној процедури.

Када је реч о новцу који је остао заробљен у Алта банци, уколико је реч о износу већем од 50.000 евра, поступак ће свакако трајати дуже. Клијенти ће моћи да потражују тај новац када буде спроведен поступак санације банке, односно када се утврди коликом имовином банка располаже и слично. Повраћај тог новца биће прилично дуготрајан процес. Практично, све почиње у понедељак, 2. новембра, када ће поступак бити званично покренут“.

Руски пословни магазин Секрет фирмы такође пише о затварању Алта банке питајући се шта ће бити са новцем клијената?

АЛТА банка потврдила је покретање стечајног поступка. Одлуком суда, за стечајног управника именована је Агенција за осигурање депозита Србије. Агенција је дужна да у року од седам радних дана организује исплату осигураних депозита и омогући депонентима приступ њиховом новцу.

У Народној банци Србије истакли су да је одлука о одузимању дозволе донета ради заштите депонената и поверилаца, као и спречавања негативних последица по привреду земље. Регулатор је нагласио да је очување финансијске стабилности банкарског сектора неопходан услов за несметано функционисање целокупне привреде.

Портал подсећа да је АЛТА банка једна од већих банака у Србији, преко које је од 2022. године пролазио значајан део финансијских токова руских држављана који су се доселили у земљу. У њој су отварали рачуне и користили их за потребе регулисања привременог боравка у Србији.

(Бусинесс ФМ), етаблирани руски пословни и информативни медиј, који објављује вести из економије, финансија, политике, привреде и међународних односа, пише да је затварање Алта банке озбиљан ударац за Русе јер су многи у овој банци отварали рачуне за свакодневна плаћања и регулисање привременог боравка у Србији.

О томе за овај портал је говорила Каролина из Москве, чији је син почео да студира на универзитету у Београду. Рачун у банци отворили су користећи руски пасош.

„Син је тек почетком септембра отворио рачун у АЛТА банци и то није било нимало једноставно. Тражили су доказе о финансијским везама са Србијом, на пример уговор о закупу стана, који би показао да ће плаћати станодавцу и обављати новчане трансфере, или уговор са факултетом, на основу којег би плаћао школарину.

Обилазио је и друге банке, али му је једино АЛТА банка брзо отворила рачун. А рачун у српској банци неопходан је за подношење захтева за привремени боравак. На њему је потребно имати и одређени минимални износ новца“, наводи.

Сада у свим родитељским групама студената у Србији влада паника. Људи пишу да су неки тек отворили рачун, још нису стигли да поднесу захтев за привремени боравак и сада не знају да ли ће им захтев бити прихваћен ако је рачун отворен у банци којој је одузета дозвола за рад.

Без дозволе за боравак, руски држављани морају сваких 30 дана да излазе из Србије и поново улазе у земљу.

Најближа земља у коју руски држављани најчешће одлазе како би продужили боравак у Србији јесте Босна и Херцеговина.

Међу клијентима АЛТА банке било је и оних који су у њој чували велике износе новца намењене куповини некретнине, као и средства добијена продајом једине стамбене некретнине коју су поседовали.

Марија живи у Новом Саду. Продала је стан у Московској области и пребацила новац у Србију – око 100.000 евра. Новац је у АЛТА банци био свега десет дана пре него што је банка блокирана. За то је сазнала случајно: у суботу јој је у продавници одбијено плаћање картицом. Отишла је до банке, али је затекла затворену пословницу.

Марија прича: „Да, знала сам да је осигурано само 50.000 евра, али сам једноставно планирала да половину новца пребацим на супругов рачун. Никако да стигнем то да урадим. И баш током тих десет дана догодило се ово што се догодило.

Речено ми је да ће исплата осигураних депозита бити организована преко других банака, највероватније Поштанске штедионице, која је државна банка, али само до износа од 50.000 евра“.

Чак имам и рачун у Поштанској штедионици, каже она. „Међутим, да бисте уопште ушли у банку, морате да чекате у реду најмање сат времена. На отварање мог рачуна у Поштанској штедионици чекала сам више од месец дана. За било какво питање морате да стојите у огромном реду. Нисам чак ни подигла њихову картицу, јер сам једном чекала два сата, а други пут три сата. Зато сам закључила да је све то толико непрактично да сам одлучила да пребацим новац у АЛТА банку.

Тамо је менаџмент био веома добар. Имали су чак и обавештење на руском језику у којем је писало да, уколико вас не услуже у року од 20 минута, треба да позовете одређени број телефона.

За разлику од Поштанске, где сви говоре само српски, у АЛТА банци све је ишло веома брзо. Апликација је била веома практична, баш онаква на какву смо навикли у Русији, а клијенти су тамо готово сви били Руси. Када уђете у банку, одмах можете да разговарате са својим људима, добијете савет и сазнате шта и како треба да урадите.

Та банка је, у поређењу са Поштанском, била права ружичаста бомбоница. Управо такав утисак су остављали – све је деловало примамљиво и савршено“.

Одузимање дозволе за рад АЛТА банци поклопило се са победом опозиције на парламентарним изборима 25. октобра. Медији су власника АЛТА банке, Давора Мацуру, доводили у везу са кругом људи блиских председнику Вучићу.

Уочи тога, у медијима су се појавили написи о сумњивим трансферима у вредности већој од 50 милиона евра у Северну Македонију, али тамошња централна банка није потврдила те наводе.

У међувремену, покрет Студентска листа, који је победио на изборима, позвао је банке да појачају контролу прекограничних трансакција и одлива капитала како би се очувала финансијска транспарентност током периода политичке транзиције.

Међутим, то не треба тумачити као поруку која је посебно усмерена према руским држављанима, сматра новинарка и ауторка Телеграм канала „Вести из Србије“ Викторија Мартинова.

„Руски емигранти су, наравно, сада у шоку. Депозити до 50.000 евра су осигурани, а исплате би, према информацијама које добијамо, требало да почну већ следеће недеље. Међутим, постоји једна зачкољица: да би вам новац по основу осигурања био исплаћен, морате имати рачун у другој банци на који ће средства бити уплаћена. И ту настаје проблем: шта ако вам друга банка не жели да отвори рачун? Да ли ово треба схватити као својеврсни сигнал, упозорење нових власти упућено руским држављанима?“

Уверена је, каже, 101 одсто да ова прича није усмерена против Руса, већ да је много више повезана са унутрашњом борбом против корупције.

Извор: Данас.рс