Бивши министар Горан Весић рекао је пред тужилаштвом да није имао обавезу, нити сазнања да су на Железничкој станици у Новом Саду постојали било какви недостаци.
Управо то наводи се у оптужници Вишег јавног тужилаштва за пад надстрешнице, а на основу исказа бившег министра Горана Весића саслушаног 22. новембра 2024. године.
Весић је тада истакао и да се "не сматра одговорним због тога, нити је могао да утиче на то, и да станица није пуштена у рад јер је он дошао на отварање".
Неке тврдње Горана Весића тужилац је оценио као "апсолутно апсурдне и бесмислене".
Портал 021.рс је од Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду, на основу Захтева за приступ информацији од јавног значаја, добио копију потврђене оптужнице у случају "Надстрешнице". Након првог текста о томе за шта се све терети оптужени, у наставку доносимо детаље одбране Горана Весића, као и наводе тужиоца Слободана Јосимовића.
Приликом саслушања Весић је негирао да је вестибил крила Б Железничке станице у Новом Саду пуштен у рад на основу његовог налога.
У својој одбрани Весић је истакао да нити било којим актом, нити било којим чином није учествовао у доношењу одлуке да се вестибил Б пусти у рад, нити је то било у надлежности Министарства, односно министра, нити је предвиђено неким прописом да министар о томе доноси одлуку.
Напоменуо је и то да су инвеститор и извођач договорили динамику реконструкције Железничке станице и да је у складу са тим договором рађено, као и да је марта 2022. године у рад пуштен први део станице.
"Тада није било употребне дозволе, нити друге документације која се помиње у наредби о спровођењу истраге у вези пуштања у рад вестибила крила Б, такође није било ни пријаве радова у том моменту, те самим тим није било никакве разлике ситуације из 2022. године и 2024. године у погледу документације", наводи се у оптужници.
Интерна примопредаја јун-јул 2024. године
Када је у питању поступак примопредаје вестибила крила Б, Весић је навео да је он почео 11. јуна 2025. године на начин што је кинески конзорцијум (извођач радова) доставио свој допис конзорцијуму стручног надзора, те је допис потом послат и "Инфраструктури железнице Србије" (инвеститору).
У овом допису наведено је да је извођач радова завршио радове који су неопходни за безбедно кретање путника у вестибилу крила Б и да тим путем подноси захтев за интерни пријем од стране "Инфраструктуре железнице Србије" и да ће након тога путницима бити омогућено коришћење вестибила Б и свих садржаја у њему.
За овај допис, како се наводи у оптужници, Весић је рекао да је сазнао тек у полицији након пада надстрешнице.
Весић је приликом саслушања навео и да се у међусобној комуникацији, а у вези са процесом интерног пријема, нигде не помиње његово ресорно министарство, већ је са дописима била упозната Анита Димоски, његова помоћница - у име Министарства као финансијера радова.
Задатак Димоски, према тврдњама, био је да отпрати процедуре и дешавања у вези спровођења радова како би се по њиховом окончању доставила фактура Министарству ради плаћања.
Интерна примопредаја је, објаснио је тада Весић, завршена 4. јула, а наредног дана "Инфраструктура железнице Србије" и "Србија Воз" распоредили су своје запослене чиме је почела и продаја карата у вестибилу крила Б, чишћење и издавање пословног простора.
Церемонија отварања - 5. јул 2024. године
Вестибил крила Б званично је и отворен 5. јула. Приликом саслушања, Весић је рекао да је церемонија била политичког карактера у присуству медија, као и уз присуство градских и покрајинских званичника, те Танасковић и Димоски.
"Чин који се догодио 05.07.2024. године није проузроковао никакву последицу, нити је због тог чина пуштен у рад вестибил крила Б, већ је у питању само објава, јер су све правне радње раније завршене и тог чина не би било да се то претходно није догодило, те да није тачно да је он отворио и пустио у рад вестибил крила Б", пише у оптужници.
Одлуком "Инфраструктуре железнице Србије" и "Србија Воза", навео је Весић, вестибил је почео са радом истог дана, а бивши министар истакао је да он не би ни дошао на отварање да му његова помоћница Димоски није предочила да је интерни пријем завршен.
У Весићевом исказу наводи се и да га Димоски није обавестила да постоји било какав проблем у вези са реконструкцијом, истичући да он није ни присуство свим састанцима, већ да је био на само два састанка и то када је требало да носиоце јавних овлашћења, односно предузећа, убрза да брже решавају захтеве из оквира њихове надлежности.
"Нема обавезу нити сазнања да су на станици постојали било какви недостаци"
"Даље је навео и да када је реч о члану 7 Закона о министарствима, из њега не произилази надлежност Министарства над пројектима инфраструктуре, већ се надлежност дефинише уговором, као што је то у конкретном био уговор из 2017. године, истичући да он у конкретном случају није могао да примењује своја овлашћења из чл. 7 Закона о министарствима, јер их није имао", наводи се.
Када је реч о Одељењу Републичке грађевинске инспекције Весић је потврдио да је није обавестио о томе да се и даље изводе радови на реконструкцији, те да постоје недостаци који угрожавају безбедност.
"Као министар нема обавезу нити сазнања да су на станици постојали било какви недостаци, нити је стручно лице, те да и ако су били потенцијални недостаци, о томе наведену инспекцију треба да обавести инвеститор, а што је учињено након догађаја од 1. новембра, када је инвеститор обавестио грађевинску инспекцију да је Железничка станица нестабилна те је забрањено њено коришћење", стоји у оптужници, а на основу Весићевог исказа.
У оптужници се даље наводи да је Весић рекао да није имао увид у то које су грађевинске и употребне дозволе издате, нити се бавио тиме у конкретном случају.
Додао је да је за пријаву радова коју су поднеле "Инфраструктуре железнице Србије" сазнао тек када је позван на информативни разговор у полицију. Према његовом исказу, питање пријаве радова било је у надлежности тог предузећа, док Министарство након подношења пријаве проверава само да ли су испуњени законски услови, а не техничку исправност објекта.
Весић је навео и да су "Инфраструктуре железнице Србије" након пријаве радова наставиле активности у циљу добијања употребне дозволе. Како се наводи у оптужници, око 20. октобра 2024. године противпожарна јединица МУП-а дала је сагласност за исправност објекта.
"Док му је након овог догађаја од 1. новембра Анита Димоски показала мејл од 1. новембра који је послат око 1 сат ујутру од стране компаније која је извршила технички пријем зграде Железничке станице у коме пише да је урађено позитивно мишљење и да ће током 1. новембра овај извештај бити прослеђен свима када га буду потписала лица која су за то овлашћена, али се потписивање није догодило због пада надстрешнице", наводи се.
Ова несрећа би се свакако догодила
Са техничким пријемом, објашњава се даље, инвеститор је требало да поднесе захтев за употребну дозволу, али је Весићу речено после несреће од стране инвеститора да се чекао технички пријем да би се 1. новембра предао захтев за издавање употребне дозволе. Иста би била издата да није дошло до незгоде, јер је најважнији документ за употребну дозволу - технички пријем.
С тим у вези навео је да под претпоставком да је Сектор за грађевинске дозволе издао употребну дозволу, ова несрећа би се свакако догодила, јер технички пријем није утврдио било какав недостатак.
Напоменуо је Весић и да други субјекти у процесу реконструкције, мислећи на Републичку ревизиону комисију и фирму "Цестра", која је радила пројекат контроле за грађевинску дозволу, нису ни на који начин скренули пажњу пројектанту да пројектом треба обухватити и конструкцију, док је посао ревизионе комисије да указује на недостатке у пројектовању.
"На крају је истакао да је по његовом мишљењу до пада надстрешнице дошло до пропуста струке и неадекватног одржавања, да све што се догодило нема везе са употребном дозволом, те да се не сматра одговорним због тога, нити је могао да утиче на то, и да станица није пуштена у рад јер је он дошао на отварање", пише.
Тужилац: Весић у потпуности био упознат са током и динамиком реализације пројекта
Како се може прочитати у оптужници, тужилац у више наврата констатује да се одбрана окривљеног не може прихватити.
Наводи окривљеног у вези са тим да ниједним својим чином није учествовао у доношењу одлуке да се вестибил крила Б пусти у рад, нису прихваћени. Министарство је, истиче тужилац, организовало свечаност отварања, а о томе је сачињен и протокол који је уз позив достављен инвеститору "Инфраструктурама железнице Србије".
Такође, тужилац не прихвата ни исказ окривљеног да наведено није у надлежности његовог Министарства, те да није могао да примењује своја овлашћења из Закона о министарствима.
Осим тога, када су у питању наводи окривљеног да није био у обавези да обавести Одељење Републичке грађевинске инспекције у вези са било каквим недостацима, већ да је то надлежност инвеститора, тужилац оцењује да су такви наводи у потпуности супротни одредбама Закона о министарствима, Закона о државној управи и Закона о планирању и изградњи.
"Предметним прописима министар као старешина органа управе, има дужност да у сваком тренутку примењује своја законска овлашћења, тако да је одбрана окривљеног да, с обзиром на то да се ради о пројекту инфраструктуре, не постоје надлежности ресорног министарства, апсолутно апсурдна и бесмислена", наводи тужилац.
Тужилац констатује и да је окривљени Весић, с обзиром на функцију, знао да се грађевински радови на станичној згради константно изводе почев од 13. децембра 2021. године, те да предметно подручје представља градилиште, да није извршен технички преглед целокупног објекта нити је издата употребна дозвола или пак одобрен пробни рад.
Весић је, запажа тужилац, био дужан да наложи предузимање потребних послова Одељењу Републичке грађевинске инспекције како би се покренуо поступак инспекцијског надзора и утврдило да ли на објекту станичне зграде постоје недостаци који угрожавају безбедност њеног коришћења и околине, а што он није учинио.
"Без обзира на наводе одбране окривљеног да је окривљена Анита Димоски по његовом налогу пратила пројекат предметне реконструкције, ..., није прописана потпуна делегација у примени овлашћења са министра на његове помоћнике, тако да у сваком тренутку и министар као и његов помоћник, који руководи заокруженом облашћу рада министарства за коју се образује сектор, имају законску обавезу и дужност да примењују сва овлашћења из делокруга рада предметног министарства", констатује тужилац.
Из Весићеве одбране, наводи се у оптужници, произилази и да је он у потпуности био упознат са током и динамиком читавог пројекта реконструкције, модернизације и изградње Београд - Суботица - државна граница (Келебија), па тако и објекта зграде Железничке станице у Новом Саду. Имао је сазнања, додаје се, и о извршеној интерној примопредаји вестибила крила Б, али је спрам своје функције, знао да предметна примопредаја не представља законски основ за пуштање у употребу одређеног објекта или дела објекта, сходно одредбама Закона о планирању и изградњи.
"Окривљени Горан Весић је, знајући да постоје све горе поменуте неправилности и незаконитости, пре пуштања у употребу вестибил крила Б станичне зграде, био дужан да наложи Одељењу Републичке грађевинске инспекције да се предузму потребни послови како би се покренуо поступак инспекцијског надзора", закључује тужилац.
021.рс
