Сједињене Америчке Државе улазе у завршницу кампање за међуизборе 3. новембра, гласање које би могло значајно да промени политички однос снага у Вашингтону и одреди како ће изгледати последње две године другог мандата председника Доналда Трампа.
На међуизборима, који се одржавају на половини председничког мандата, бира се свих 435 чланова Представничког дома, 35 од 100 сенатора и гувернери у 36 савезних држава.
Управо због тога резултат избора неће бити само тест популарности председника, већ и борба за контролу Конгреса. Републиканци тренутно имају тесну већину у Представничком дому, док у Сенату држе 53 места, наспрам укупно 47 демократских и независних сенатора који са демократама чине већину свог клуба, пише Јутарњи лист.
Ако демократе освоје један или оба дома Конгреса, Трампова администрација суочила би се са знатно снажнијим надзором, саслушањима, захтевима за документацију и истрагама.
Трамп улази у изборе под притиском
Међуизбори се све више претварају у референдум о Трамповом другом мандату - од економске политике и царина до питања трошкова живота, имиграције и односа председника према институцијама.
Посебно важна тема за бираче остаје економија. Раст животних трошкова, цене енергената и инфлација могли би да имају велики утицај на расположење бирача пред новембарско гласање.
Демократе додатно рачунају на незадовољство због промена у здравственом систему, укључујући смањење појединих програма и истицање одређених олакшица у оквиру Закона о приступачној здравственој заштити.
Истовремено, републиканце прати и политички проблем који је последњих месеци додатно заоштрио односе унутар њихове странке - питање објављивања докумената повезаних са Џефријем Епстајном.
Тема је изазвала незадовољство и међу делом републиканске базе, док поједини републикански конгресмени отворено траже потпунију објаву документације.
Ако демократе освоје Представнички дом, Трамп ће се суочити са истрагама
Највећа опасност по Трампову администрацију била би губитак Представничког дома.
Демократе су већ почеле да припремају план за случај да преузму контролу над доњим домом Конгреса. Према најновијим информацијама, међу приоритетима би биле истраге пословних и финансијских веза повезаних са Трампом, као и испитивање односа администрације са великим компанијама, донаторима и страним интересима.
Контрола Представничког дома демократама би омогућила коришћење широких истражних овлашћења, укључујући саслушања и захтеве за достављање документације.
То би истовремено озбиљно ограничило Трампов законодавни програм у другој половини мандата.
Велика битка води се и око изборних мапа
Један од кључних фронтова пред изборе представља прекрајање изборних јединица, односно редистрицтинг.
Тексас је усвојио нову мапу конгресних дистрикта која је требало да побољша позицију републиканаца. Савезни суд у Ел Пасу претходно је блокирао њену примену, али је Врховни суд САД привремено омогућио да мапа буде коришћена на изборима док се судски поступак наставља.
Демократски одговор стигао је из Калифорније. Тамо су бирачи одобрили Пропоситион 50, којом је омогућена привремена употреба нове мапе конгресних изборних јединица за изборе почев од 2026. године.
Тако се борба за Конгрес води и пре самог гласања - кроз одређивање граница изборних јединица које могу значајно утицати на број мандата које ће освојити једна или друга странка.
Сличне политичке и правне борбе воде се и у другим савезним државама.
Сенат остаје тежи задатак за демократе
Демократама би освајање Сената представљало знатно већи изазов.
У трци су државе у којима је резултат неизвестан, док обе странке бране мандате у политички важним срединама.
Републиканци имају неколико посебно осетљивих трка, док демократе морају да одбране мандате у државама у којима је Трамп имао снажну подршку на председничким изборима.
Сјеверна Каролина, Охајо и Аљаска издвајају се као неке од држава у којима би демократски кандидати могли да покушају да направе продор.
За разлику од Представничког дома, где је за промену већине потребно релативно мало мандата, мапа Сената демократама оставља ужи простор за маневар.
Да ли се спрема "плави талас"?
Анкете страначког опредељења за Конгрес дају демократама предност, али се резултати значајно разликују од истраживања до истраживања.
Због тога аналитичари упозоравају да још није могуће са сигурношћу говорити о великом "плавом таласу".
За демократе је кључна дилема да ли ће предност у националном расположењу бирача успети да претворе у конкретне мандате. Амерички изборни систем, распоред дистрикта и изборна мапа могу довести до тога да релативно мала промена у гласовима произведе велики помак у броју мандата.
Републиканци, са друге стране, рачунају на постојећу предност у Конгресу и на ефекте новог прекрајања изборних јединица.
Три сценарија за новембар
Пред америчким бирачима практично су три главна сценарија.
Први је да демократе преузму Представнички дом, али не и Сенат. У том случају Трамп би могао да задржи део политичке моћи, али би његова администрација била изложена снажнијем конгресном надзору.
Други сценарио је да републиканци одбране већину у оба дома. То би Трампу омогућило знатно лакши завршетак мандата и додатно ојачало његову странку уочи председничких избора 2028. године.
Трећи, политички најдраматичнији сценарио, јесте да демократе освоје оба дома Конгреса. Тада би Трамп изгубио законодавну подршку Конгреса и суочио се са много интензивнијим истрагама и политичким притиском.
Демократски лидери већ припремају планове за такав исход, укључујући истраге администрације и компанија повезаних са председником.
Избори који ће одредити последње две године Трамповог мандата
Без обзира на коначан резултат, међуизбори ће бити један од најважнијих политичких тестова за Трампа од његовог повратка у Белу кућу.
Ако републиканци задрже оба дома, председник ће добити снажан политички ветар у леђа и знатно бољу позицију за завршницу мандата.
Ако демократе преузму Представнички дом, Трамп ће морати да рачуна на интензивне истраге и блокаду дела законодавне агенде.
А уколико изгуби оба дома Конгреса, последње две године његовог мандата могле би да буду потпуно другачије од првог дела председниковања.
Зато се новембарски избори у САД већ сада посматрају као много више од класичних међуизбора - биће то гласање о Трампу, његовој политици и смеру којим ће Америка кренути пред председничку трку 2028. године.
Директно.рс
