Ескалација сукоба и све чешћи напади на цивилну инфраструктуру поново су отворили питање где се налазе границе одговора Москве и какве би последице могла да изазове свака нова одлука донета на највишем нивоу.

Док се на фронту води исцрпљујућа борба, у позадини расте расправа о томе да ли досадашња стратегија одвраћања остаје довољна у условима све интензивнијих удара беспилотним летелицама и ракетама.

У таквом контексту пензионисани пуковник и војни коментатор листа Комсомољска правда Виктор Баранец изнео је процену да се Русија налази пред веома сложеним избором.

Како наводи Царград, он сматра да није искључено да би у одређеном тренутку могло да дође и до разматрања употребе нуклеарног оружја.

Један од кључних аргумената које је Баранец изнео односи се на производњу дронова за Украјину. Према његовим речима, значајан део погона у којима се производе беспилотне летелице налази се у европским државама, што омогућава континуирано повећавање производње без директне опасности од удара руске војске, јер се ти објекти налазе на територији чланица НАТО-а.

Баранец истиче да Русија располаже довољним бројем пројектила и прецизним наоружањем за гађање таквих циљева. Он тврди да постоје прецизне координате и средства способна да погоде објекте са тачношћу од једног метра. Међутим, према његовом мишљењу, главно питање није војна могућност већ политичка и војна реакција која би уследила након таквог потеза.

Како објашњава, напад на фабрике у европским државама био би представљен као напад Русије на НАТО. У том случају, сматра он, државе Алијансе позвале би се на члан 5 Северноатлантског уговора, према којем се напад на једну чланицу сматра нападом на све чланице. Последица би, према његовој процени, била узвратна дејства НАТО пројектилима и дроновима против Русије.

По његовом мишљењу, управо се сада разматрају различити сценарији могућих последица уколико би дошло до удара на објекте повезане са украјинским војним капацитетима на територији европских држава.

Такав развој догађаја, оцењује он, могао би да прерасте у директан сукоб Европе и Русије, који би се у једном тренутку могао развити из конвенционалног у нуклеарни рат.

Баранец притом упозорава да се не могу правити директне паралеле између поступака Ирана и Русије. Он наводи да је реч о потпуно различитим регионима, политичким околностима, стратегијама и безбедносним условима. Као пример наводи иранске нападе на америчке базе на Блиском истоку, за које тврди да су коришћене за дејства против Ирана.

Говорећи о инцидентима са беспилотним летелицама које су долазиле из правца Балтика, Баранец подсећа да су они представљени као грешке у управљању украјинским дроновима.

Према његовом тумачењу, таква објашњења додатно компликују могућност директног одговора према државама региона, јер оне могу да тврде да нису учествовале у нападима.

И поред тога, Баранец сматра да Русија мора да буде спремна да покаже одлучност и да рачуна на могућност великог сукоба са европским државама. Он наглашава да се већ сада могу чути ставови да Европа посредно учествује у сукобу кроз испоруке дронова, ракета и друге војне опреме Украјини.

„Да, треба ударити, али тада треба прихватити да ћемо ући у пуноправни рат са Европом“, оценио је Баранец. Он додаје да не искључује сценарио у којем би, у случају такве ескалације, могло да дође до посезања и за нуклеарним оружјем.

Према његовој процени, управо би такав развој догађаја могао да доведе до избијања Трећег светског рата на европском тлу уз употребу нуклеарног наоружања. Због тога, иако говори о могућим опцијама одговора, истовремено упозорава на изузетно озбиљне последице које би свака таква одлука могла да произведе.

ПравдаУкрајинаКИЈЕВ "УБИЈА" РУСКУ НАФТУ: Украјина беспилотним летелицама систематски гађа рафинерије и складишта горива РФ

Извор: webtribune.rs