Америчка морнарица суочава се са све већим питањима о стању посаде носача авиона УСС Абрахам Линколн, чије је распоређивање на Блиском истоку више пута продужавано.
Ветерани морнарице и стручњаци за војно здравство упозоравају да дуг боравак на мору, борбени услови и неизвесност око повратка кући представљају озбиљно оптерећење за морнаре.
Носач са матичном луком у Сан Дијегу испловио је 21. новембра и првобитно је требало да буде упућен ка Пацифику, али је преусмерен на Блиски исток након избијања америчко-израелског рата са Ираном.
Провео је више од 250 узастопних дана на мору без упловљавања у луку, док се укупно распоређивање приближило девет месеци.
Wалл Стреет Јоурнал објавио је да се америчка војска припрема да Линколн замени носачем Георге Wасхингтон. Навy Тимес и Старс анд Стрипес претходно су известили о несташици залиха и воде, проблемима са водоводом, ниском моралу и погоршању менталног здравља међу приближно 5.000 морнара.
Описани су и бројни покушаји морнара да скоче преко палубе и побегну са брода, након чега је неколико демократских посланика затражило одговоре од Пентагона.
Америчка морнарица саопштила је да није регистровала повећање броја пријава самоубилачких идеја или покушаја самоубиства. Признала је да продужена распоређивања представљају „значајан терет“ за припаднике војске и њихове породице, али наводи да су морнарима доступни медицински и стручњаци за ментално здравље, саветници и свештеници.
Званичник морнарице признао је да је рат пореметио традиционалне центре снабдевања, али тврди да информације са брода потврђују континуиран приступ чистој води, функционалној климатизацији и здравој храни.
Секретар Пентагона Пит Хегсет рекао је да су услови на Линколну „потпуно погрешно представљени“ и да се сваком броду, посади и капетану обезбеђује све што је могуће у датим околностима.
Пензионисани капетан америчке морнарице Армен Курдијан, који је 2005. служио на УСС Абрахам Линцолн, описао је носач као „џиновски плутајући град“ са око 5.000 људи, на којем се свакодневно припрема приближно 15.000 оброка.
Ипак, морнари живе у скученим просторима, млађи припадници посаде спавају у заједничким отвореним просторијама, а током његовог распоређивања било је проблема са водоводом и покварених тоалета.
„Све се квари на броду“, рекао је Курдијан. Авиони слећу на палубу стотинама пута дневно и непрестано тресу брод, због чега, како је објаснио, практично не постоји тренутак када све функционише савршено. Зарђала, прљава или покварена опрема може додатно деловати депресивно на посаду.
Код садашњег распоређивања Линколна највише га је изненадило колико дуго посада није изашла на копно. „То ће имати негативан утицај на људе ако не можете бити на копну неко време“, рекао је.
Пензионисани вицеадмирал Роберт Марет навео је да типично распоређивање носача траје око шест месеци и укључује посете лукама, које морнарима омогућавају одмор ван брода. Линколнова посада такву прилику није имала откако је прошлог новембра напустила Сан Дијего.
„Распоређени су веома, веома дуго, скоро девет месеци, и већи део тог времена били су у борбеним условима јер су на Блиском истоку“, рекао је Марет. Живот на носачу описао је као тежак, веома стресан и потенцијално опасан у огромном, али скученом окружењу.
Сличан проблем забележен је раније ове године на носачу Гералд Форд, који се вратио кући након 326 дана распоређивања, најдужег за један носач америчке морнарице од Вијетнамског рата. Током те мисије пријављени су пожари и несташица хране.
Пензионисана контраадмиралка Ненси Лејкор, која је провела 35 година у морнарици, присетила се како је њена посада током једног распоређивања већ одбројавала дане до повратка кући када се ситуација променила и брод поново кренуо ка Персијском заливу. „Још увек се сећам колико је било ментално тешко схватити да је датум којег смо се толико држали прошао“, рекла је.
Лејкор, коју је Хегсет отпустио у августу током чистке међу највишим званичницима америчке војске и која се сада кандидује за Конгрес у Јужној Каролини, рекла је да су морнари на Линколну такву неизвесност доживели више пута. Њихова издржљивост, упозорила је, не сме се користити као изговор да се од њих настави захтевати више без јасне сврхе.
Тери Таниелијан, која је проучавала поморска распоређивања и њихов утицај на војнике и њихове породице, навела је да неизвесност око завршетка мисије додатно погоршава стрес изазван дугим раздвајањем.
Поводом стања на Линколну рекла је да је „срцепарајуће“ помислити да се људи могу осећати очајно, изоловано и без подршке.
Према њеним речима, приступ психолошкој помоћи није довољан. Морнарима су потребни довољно сна, могућност одмора и физичке активности како би током дуготрајног боравка на мору могли да очувају опште здравље.
Wебтрибуне
