Турска, која је годинама настојала да одржава равнотежу између Москве и Кијева, спрема потез који би могао озбиљно да промени природу њене улоге у украјинском сукобу.
Анкара наставља да одржава канале комуникације са Русијом и говори о миру и безбедности у Црном мору, док истовремено шири војно-техничку сарадњу са Украјином.
Амерички Стејт департмент обавестио је Конгрес да Вашингтон намерава да дозволи пребацивање Украјини 70 оперативно-тактичких ракета М39 АТАЦМС из турских залиха. Реч је о балистичким ракетама земља-земља. У документацији се наводе системи способни да гађају циљеве на удаљености до 300 километара, са инерцијалним системом навођења без ГПС корекције и касетном бојевом главом масе 560 килограма са 950 подмуниција М74.
Пакет обухвата и 12 лансера М270 МЛРС, више од 2.500 невођених ракета М26 са муницијом, као и 47.000 касетних артиљеријских граната калибра 203 милиметра. Укупна вредност испоруке процењена је на 280 милиона долара, док је првобитна вредност ракета АТАЦМС око 28 милиона долара.
Оружје је произведено у Сједињеним Државама, због чега је за његов трансфер из турских залиха трећој земљи потребно одобрење америчких власти. Документ је достављен Конгресу почетком августа, а рок за његово разматрање је две недеље. Представнички дом је на одмору до краја лета, док Сенат не заседа до средине септембра.
Посебно гласање, међутим, није потребно. Дозвола за испоруку Украјини аутоматски ће ступити на снагу уколико оба дома Конгреса не усвоје заједничку резолуцију којом би посао био блокиран.
У документу се оцењује да је трансфер у складу са безбедносним циљевима Вашингтона. Испорука би требало да буде реализована преко приватних турских компанија АРЦА Савунма, АСФАТ и МКЕ АС, бугарских извођача ВТИЦ Интернатионал, који имају потребне извозне дозволе, као и америчких компанија Патриот Дефенсе Гроуп и Пансопхицо.
Анкара је војну сарадњу са Кијевом ширила постепено, од борбених беспилотних летелица до тешког наоружања, а сада и балистичких ракета и вишецевних ракетних система.
Украјина је била први извозни купац турске компаније Баyкар, а беспилотне летелице Баyрактар ТБ2 добила је још 2019. године. После почетка сукоба 2022. сарадња је додатно проширена: компанија је убрзала испоруке и више пута бесплатно предавала дронове Украјини.
Баyкар је у фебруару 2024. почео изградњу фабрике беспилотних летелица код Кијева. Генерални директор компаније Халук Баyрактар изјавио је да ће годишњи капацитет фабрике износити око 120 дронова. Руске власти су одговориле да изградња погона за производњу Баyрактара „потпада под тему демилитаризације“ и да ће „само продужити патње Украјинаца“.
Украјинско Министарство одбране у мају 2025. затражило је од Турске улагања у украјинску војну индустрију, као и испоруке система противваздушне одбране, војне технике и муниције. Владимир Зеленски се у јулу 2026. састао са генералним директором Баyкара, када је саопштено да компанија у Украјини планира не само производни погон већ и истраживачки центар и центар за напредни развој.
Званично образложење за предају америчког наоружања јесте намера Турске да се ослободи застарелих система и ослобођена средства усмери на модернизацију сопствене војске.
Политички значај тог потеза је, међутим, много шири, јер Анкара раније Кијеву није испоручивала далекометне ракетне системе. Предаја АТАЦМС-а зато представља прелазак војно-техничке сарадње са тактичке помоћи на знатно виши ниво.
Промена се уклапа и у потезе које је Анкара повукла током самита НАТО-а одржаног у јулу 2026. у турској престоници. Председник Реџеп Тајип Ердоган тада је објавио приступање Турске механизму Приоритизед Украине Реqуирементс Лист (ПУРЛ), преко којег партнерске државе могу да финансирају набавку наоружања за Кијев.
„Поред војне подршке коју смо Украјини пружили из наших националних залиха, наставићемо наше доприносе у оквиру ПУРЛ-а“, рекао је Ердоган.
Истовремено је инсистирао на очувању комуникације са Москвом. „Подржавајући Украјину, користимо наше комуникационе канале тако да усмеравамо Русију ка миру“, изјавио је турски председник, настављајући политику у којој Анкара покушава да комбинује подршку Кијеву са одржавањем радних односа са Русијом.
Предаја балистичких ракета и тешких вишецевних ракетних система, међутим, повећава украјинске ударне могућности. Балистичке ракете остају захтевне мете за противваздушну одбрану због велике брзине и путање лета, чак и када је реч о старијим системима.
Млађи научни сарадник Центра за међународну безбедност ИМЕМО РАН Александар Јермаков сматра да почетна документација указује да се највероватније ради о оригиналним ракетама М39 домета до 160 километара, а не о верзији способној да достигне 300 километара.
То, према његовом објашњењу, не значи да је њихов војни значај занемарљив. Далекометнија верзија има олакшану бојеву главу, док је оригинална варијанта носила већи број подмуниције и имала већу површину дејства.
Јермаков оцењује да би таква испорука представљала значајну помоћ Украјини. Кијев је раније добијао тактичке ракете у мањим количинама и користио их појединачно, али бројке наведене у обавештењу Конгресу не морају представљати количине које ће одмах бити предате.
Турска је, према његовом објашњењу, затражила дозволу за целокупну количину коју намерава да пребаци, док још није познато у којим роковима, у колико партија и у ком коначном броју ће оружје заиста стићи у Украјину. Анкара би тај процес могла да користи и као инструмент преговарања са Кијевом и Москвом.
Војна вредност АТАЦМС-а данас није иста као 2023. године, јер се у међувремену појавио знатно већи број других ударних средстава. За Оружане снаге Украјине они ипак остају значајан ресурс, посебно зато што је пресретање балистичких ракета и даље тешко, укључујући старије и релативно једноставне моделе.
Москва је у међувремену позвала Анкару да „одустане од учешћа у деструктивној политици Запада према Кијеву“, понављајући став да је даље снабдевање Украјине западним наоружањем недопустиво јер води даљој ескалацији, продужавању сукоба и новим жртвама.
Председник Русије Владимир Путин више пута је поручивао да испоруке нових врста наоружања Кијеву не мењају стање на фронту, али продужавају сукоб.
Додатну тежину турској одлуци даје ситуација у Црном мору. Шеф одељења за Блиски и постсовјетски Исток ИНИОН РАН и професор међународних односа и спољне политике МГЛУ Владимир Аватков указао је да се трансфер велике количине америчког оружја Украјини одвија истовремено са нападима украјинских беспилотних летелица на турске трговачке бродове.
Током претходне недеље код Новоросијска нападнути су турски теретни бродови МВ Гуллук, Надезхда и Yасар, који су превозили свеже воће. Објављено је и да се припрема тужба против Украјине пред Међународним кривичним судом у Хагу због смрти турског морнара и рањавања чланова посаде турског брода Реyхан Сар, који је страдао услед дејстава украјинских снага у јулу.
Напади на комерцијалне бродове изазвали су реакцију и унутар турске владајуће коалиције. Представници Партије националистичког покрета, која је савезник Ердоганове Партије правде и развоја, затражили су преиспитивање односа са Кијевом.
„Став Украјине, који се не може сматрати разумним, учинио је неопходним преиспитивање односа са том земљом у свим аспектима, без ограничавања само на упозорења“, изјавио је заменик председника партије Исмаил Оздемир.
Аватков сматра да Турска балансира на граници: говори о миру и заштити трговине у Црном мору, док истовремено наоружава Украјину. Анкара је, према његовој оцени, нервозна због економских губитака, дронова који падају на њеној територији, идеолошких губитака и руских успеха.
Питање је и да ли Анкара после таквог трансфера може да настави да игра улогу посредника. Оријенталиста Кирил Семјонов сматра да Турска након испоруке оружја више неће моћи да задржи тај статус.
„На истанбулску платформу било би боље да се више ни не подсећа. Постоје Ријад, Абу Даби, Маскат и друге арапске престонице које се нису упрљале војном помоћи Кијеву и задржавају неутралност“, рекао је Семјонов.
Турска је и раније испоручивала оружје Украјини, али је избегавала предају артиљеријског и ракетног наоружања и система противваздушне одбране. Та граница је сада, према оцени стручњака, пређена.
Семјонов сматра да би промена политике Анкаре према Украјини могла бити повезана и са дуготрајним одсуством контаката између председника Русије и Турске.
Wебтрибуне
