Телефонски разговор Владимира Путина и Доналда Трампа 9. октобра донео је неочекиван развој догађаја у односима Москве и Вашингтона. Руски председник саопштио је америчком колеги да тренутно нема услова за брзо обнављање мировних преговора о Украјини, али су двојица лидера истовремено постигла значајан договор у области енергетике.
Кремљ је потврдио да је Москва раније била спремна да настави трилатералне преговоре са Сједињеним Америчким Државама и Украјином одмах након септембарских парламентарних избора у Русији. Међутим, руско руководство сада сматра да су се околности промениле.
Помоћник руског председника Јуриј Ушаков изјавио је да су украјински напади беспилотним летелицама током избора озбиљно угрозили могућност непосредног наставка дипломатског процеса.
Према његовим речима, напади су били усмерени на Москву, друге руске градове и бирачка места, као и на појединце укључене у организацију избора. Кремљ тврди да су такве акције Кијева онемогућиле реализацију раније разматраног плана за наставак преговора.
Путин је зато поручио Трампу да ће Москва накнадно одлучити када би трилатерални разговори могли поново да почну. То не значи потпуно одустајање од дипломатије, али потврђује да за сада нема договореног датума њиховог наставка.
Америчка администрација наставља напоре да пронађе дипломатско решење украјинског сукоба. Државни секретар Марко Рубио упозорио је 8. октобра да се рат налази у опасном застоју, наглашавајући да Вашингтон неће одустати од покушаја постизања споразума.
Украјински председник Владимир Зеленски претходно је изразио спремност за одржавање нових трилатералних разговора током октобра. Ипак, најновији став Москве показује да између две стране и даље постоје озбиљне препреке.
Посебну пажњу привукао је економски део разговора Путина и Трампа, који је донео конкретнији резултат од дипломатских консултација.
Амерички председник објавио је да је постигнут договор о хитној испоруци више од 300.000 тона руског дизел-горива америчком и светском тржишту. Додатних 500.000 тона предвиђено је за новембар, док је још милион тона најављено за наредни период.
Руске власти потврдиле су спремност за повећање извоза горива, а америчко Министарство финансија издало је привремено одобрење којим се ублажавају одређена санкциона ограничења за трговину руским дизелом.
Такав потез представља значајну промену у досадашњој америчкој енергетској политици према Русији, чији је нафтни сектор годинама био под економским притиском због рата у Украјини.
Вашингтон покушава да повећањем понуде ублажи високе цене дизела, које додатно оптерећују америчке потрошаче и привреду. Ипак, енергетски стручњаци упозоравају да најављене количине можда неће бити довољне за значајније смањење цена.
Договор је изазвао оштре реакције у Кијеву. Зеленски је критиковао ублажавање ограничења за руске енергенте, сматрајући да додатни приходи од њиховог извоза могу помоћи Москви у финансирању рата.
Тако су разговори двојице председника отворили необичну ситуацију: док наставак преговора о Украјини остаје неизвестан, Русија и Сједињене Америчке Државе већ покрећу конкретну економску сарадњу.
Најважније питање сада је да ли ће енергетски споразум допринети приближавању политичких ставова Москве и Вашингтона или ће се економски односи развијати независно од мировног процеса. За сада је извесно само да је дипломатски застој остао, док је сарадња у области енергената добила нови подстицај.
Wебтрибуне
