Руско-украјински сукоб улази у фазу у којој се војни притисак све снажније преноси са саме линије фронта на логистику, енергетику и саобраћајну инфраструктуру, док могућност политичког договора остаје ограничена дубоким неповерењем између Москве и Запада.
Станислав Крапивник је у разговору са Гленом Дизеном на YоуТубеу изнео процену да ће наредни период бити одређен комбинацијом руског напредовања, удара на украјинску позадину и све тежег положаја украјинских снага.
Крапивник издваја три војна правца која сматра кључним за даљи развој операција: подручје Славјанска и околних градова у Донбасу, Суми као велико логистичко чвориште и правац према Запорожју. По његовој процени, успех на тим правцима могао би озбиљно да промени положај украјинских снага источно од Дњепра.
Положај украјинске одбране у подручју Славјанска сматра посебно тешким јер иза постојећих утврђених положаја више нема истог низа припремљених градских линија које су претходних година омогућавале повлачење неколико километара и организовање нове одбране. Иза њих се, како тврди, налазе углавном отворена поља и мања, слабије утврђена насеља.
Додатни проблем види у приближавању јесењих киша. Крапивник процењује да би од средине или друге половине септембра кретање преко отвореног терена могло постати знатно теже, док се позадинске комуникације већ налазе у домету руске авијације, артиљерије, ракетне артиљерије и беспилотних летелица.
Уколико комуникационе линије буду додатно пресечене, очекује озбиљне последице по снабдевање, повлачење и морал украјинских јединица.
Други велики циљ, према његовој процени, јесте Суми, који описује као важно саобраћајно и логистичко чвориште повезано са правцима према Чернигову, Кијеву и Харкову. Руско приближавање граду или његово стављање под снажнији оперативни притисак омогућило би, сматра Крапивник, пресецање комуникација дроновима, артиљеријом и диверзантским групама и додатно отежало снабдевање Харкова са запада.
Трећи важан правац повезује са Запорожјем. Ако би се истовремено променила ситуација у Донбасу, код Сумија и према Запорожју, Крапивник процењује да би украјинске јединице источно од Дњепра могле бити принуђене на велико повлачење према западној обали реке. Харков види као каснији циљ, после развоја операција у Донбасу и на сумском правцу.
Дизен је указао да се руска стратегија све више усмерава на логистичку инфраструктуру: луке, железницу, складишта, бензинске станице, мостове и енергетске објекте. Поменуо је ударе на подручје Одесе, ширење тампон-зона код Харкова и Сумија и могућност нових руских покрета на северним правцима.
Крапивник сматра да Москва сада користи могућности за ескалацију које претходних година није користила у истој мери. Као примере наводи ударе на украјинску инфраструктуру горива, железничку мрежу, локомотиве, транспортне везе и складишта хране. Према његовој интерпретацији, Запад је ранију руску уздржаност погрешно протумачио као недостатак способности за снажнију ескалацију.
Посебан ризик види у приближавању зиме. Упозорио је на могућност да се Украјина суочи са озбиљним проблемима уколико оштећења енергетског система и транспорта буду праћена проблемима у снабдевању храном, посебно при температурама од минус 10 до минус 15 степени Целзијуса које наводи као уобичајене зимске услове на северу земље.
Крапивник износи веома песимистичне процене и за Европу. Тврдио је да су европске залихе гаса знатно испод нивоа који би у овом делу године требало да достигне приближно 90 одсто, као и да би овогодишњи род могао бити око 40 одсто мањи по обиму. Те бројке представљају његове тврдње из разговора и нису независно провераване у оквиру овог материјала.
Једно од централних питања било је због чега се, упркос погоршању војне ситуације, поново појављују предлози о прекиду ватре. Диесен је указао на турску иницијативу и оценио да се такви предлози појављују управо када су Украјина и НАТО под већим притиском.
Крапивник их тумачи као покушај да се Украјини обезбеди време за обнову војске, реорганизацију јединица, допремање нових средстава и ангажовање страних бораца. У том контексту изнео је тврдњу да су поједини чланови украјинске Врховне раде говорили о томе да би странци могли чинити између 40 и 60 одсто припадника јуришних бригада, што он види као показатељ озбиљног проблема са људством.
Крапивник је изнео и низ веома високих процена губитака које треба посматрати искључиво као његове тврдње. Навео је да су укупни украјински губици између два и 2,5 милиона мртвих, позивајући се, између осталог, на податке који су, како тврди, доспели у јавност после упада у базе података и на број гробова на новим гробљима. За једно велико гробље код Харкова проценио је да има приближно 40.000 до 50.000 гробова.
Тврдио је и да је однос погинулих у појединим фазама рата био између седам и десет украјинских војника на једног руског, док је током периода интензивног коришћења дронова тај однос, према његовој процени, падао на три или четири према један.
Навео је дневне украјинске губитке од око 1.200 људи у једном од претходних дана и тврдио да су у неким периодима достизали приближно 2.000 дневно.
Говорећи о страним борцима, тврдио је да је Пољска изгубила више од 10.000 људи, док је међу Французима, укључујући припаднике падобранских јединица и Легије странаца, било неколико стотина погинулих. Навео је и присуство Американаца, Европљана, Колумбијаца и Бразилаца.
Дизен је затим отворио питање европске безбедносне архитектуре и одсуства озбиљнијих преговора у тренутку када војна ситуација постаје опаснија. Сматра да би нови безбедносни оквир могао користити Русији, европским државама и посебно Украјини, која у таквом систему не би морала да остане држава на првој линији геополитичког сукоба.
Крапивник највећу препреку преговорима види у потпуном губитку поверења. По његовом мишљењу, Москва више нема саговорнике на Западу којима би могла довољно да верује за споразум који захтева дугорочну политичку поузданост.
Као ретке европске политичаре према којима Русија може имати одређени степен поверења поменуо је Роберта Фица и Андреја Бабиша, али сматра да њихов политички утицај није довољан да обликују политику читаве Европе.
Унутрашња политика Русије могла би, према Крапивнику, додатно да утиче на однос према Западу. Посебно је издвојио парламентарне изборе у септембру. Очекује да Јединствена Русија може задржати већину, али сматра могућим да изгуби садашњу квалификовану већину.
У том случају би, према његовој процени, већи значај добили Либерално-демократска партија Русије, чији је члан, и Комунистичка партија. Обе странке описује као заговорнике тврђег одговора Западу.
Тврди и да унутар руске војске постоји расположење за снажнији одговор, због чега септембарски избори, по његовом мишљењу, могу имати знатно већи значај за даљи ток конфронтације него што се споља претпоставља.
Крапивник сматра да рат временом ствара сопствену политичку динамику и постаје све тежи за заустављање. Са растом броја жртава, удара и међусобних оптужби повећава се политичка цена компромиса, док нестанак поверења додатно сужава простор за дипломатију управо у тренутку када војни ризици постају све већи.
Wебтрибуне
