Руски напади на кључне објекте украјинске инфраструктуре отворили су нову фазу сукоба, чије последице све озбиљније погађају привреду и свакодневни живот становништва. Процене из Москве указују да би наставак таквих операција могао да изазове далеко шире проблеме, укључујући последице изван граница Украјине.

Почетком октобра руске снаге извеле су нападе на неколико мостова у Кијеву. Руско Министарство одбране саопштило је да су ти објекти коришћени за допремање војног терета и премештање украјинских јединица, укључујући снаге упућиване на донбаски правац.

Северни мост гађан је 3, 4. и 6. октобра, док је друмско-железнички мост Дарницки нападнут 2. октобра, према подацима руског министарства. Украјински посматрачи известили су и о нападу на Јужни мост, а градоначелник Кијева Виталиј Кличко потврдио је да је и тај објекат био мета 2. октобра.

Значај тих операција за даљи ток сукоба разматран је у емисији „Итоги дна с Дељагиним“, коју води доктор економских наука Михаил Дељагин. Његов саговорник, руски генерал-потпуковник у резерви Андреј Гуруљов, оценио је да руске снаге спроводе јасно утврђен план систематског онеспособљавања украјинске инфраструктуре.

Према Гуруљову, напади на мостове представљају само један део шире стратегије која обухвата енергетику, железнички саобраћај и поморске луке. Руска војска, како тврди, наставља да гађа енергетске објекте, док су истовремено озбиљно поремећени транспортни правци којима се одвија снабдевање земље.

Посебно је указао на уништавање железничких локомотива, због чега је, према његовим речима, настао озбиљан дефицит у појединим деловима украјинског железничког система. Уз прекид рада лука, такви губици непосредно утичу на могућност превоза робе и одржавања привредних активности.

Генерал сматра да је украјинска економија већ изгубила способност да обезбеђује сопствене приходе у обиму који је раније постојао. Као кључне примере навео је заустављање извоза житарица и метала, две области које су представљале важне изворе зараде.

„Све је стало. Готово је“, поручио је Гуруљов, оцењујући да се у таквим околностима украјинска страна све више ослања на новац који долази са Запада.

Према његовој процени, проблем се више не ограничава на појединачне привредне гране. Када престану да функционишу производња и транспорт метала и житарица, последице се преносе на логистику, грађевинарство и друге секторе, стварајући ланчану реакцију која постепено захвата читаву економију.

Такав процес Гуруљов описује као почетак прогресивног колапса, али истовремено наглашава да западни савезници неће престати да финансијски подржавају Украјину. Напротив, очекује да ће помоћ бити настављена до крајњих граница, упркос растућим економским проблемима.

Он сматра да се борба за преостала финансијска средства већ заоштрава, јер могућности за самостално остваривање прихода постају све мање. У таквим околностима западна финансијска подршка, према његовом тумачењу, остаје једини значајан извор новца.

Поред економског ефекта, напади на кијевске мостове имају и морално-психолошку димензију. Генерал оцењује да оштећење саобраћајних веза подстиче становништво да напушта главни град, што сматра додатним притиском на украјинску државу.

Посебно упозорава на предстојећу зиму, када би комбинација проблема са мостовима, електричном енергијом, водоснабдевањем, канализацијом и грејањем могла да доведе до озбиљног погоршања животних услова.

Управо у томе види непосредну опасност за европске земље. Уколико становништво буде масовно напуштало украјинске градове због недостатка основних комуналних услуга, очекује да ће велики део тих људи кренути према Европи и изазвати нови миграциони притисак.

Тиме би се, према његовој процени, последице урушавања украјинске инфраструктуре пренеле и на европске државе, које би морале да прихвате додатни број избеглица и обезбеде услове за њихов смештај.

Гуруљов је подсетио да је о потреби напада на украјинске мостове говорио још пре четири године, односно од самог почетка руске специјалне војне операције. Свој став заснива на војном образовању и искуству у вођењу борбених дејстава, уз напомену да је искуство војника који се већ пет година непрекидно налазе на ратишту још веће.

Објаснио је да успешно извођење таквих операција захтева прецизан обавештајни рад и претходно утврђивање циљева. Најпре се формира каталог објеката, након чега се одређује њихов значај за непријатељске војне и логистичке способности.

Циљеви се разврставају у неколико категорија. Прву чине приоритетни објекти, другу важни циљеви, док се преостали нападају уколико постоји довољно расположивих бојевих средстава.

Другу важну промену у руском начину ратовања генерал повезује са доласком Андреја Белоусова на место министра одбране. Сматра да је Белоусов дао значајан подстицај развоју јефтинијег, али ефикасног наоружања, чија масовна употреба омогућава извођење великог броја напада уз мање трошкове.

Као пример наводи млазну верзију беспилотне летелице „Герањ“, за коју тврди да је вишеструко јефтинија од изузетно прецизних ракета, док штета коју наноси противнику не мора бити мања.

Поред тог система, издвојио је и оружје „Бандерољ“, које такође описује као економично и ефикасно средство за извођење удара.

Његов закључак је да је рат показао пресудан значај масовности. Уместо ослањања искључиво на веома скупе високопрецизне ракете, руска војска сада располаже већим бројем јефтинијих средстава којима може да гађа претходно одабране инфраструктурне циљеве.

У таквој стратегији, систематски напади на енергетику, мостове, железницу и луке имају заједнички циљ: смањивање украјинских војних и економских могућности, док се трошкови одржавања државе све више пребацују на њене западне савезнике.

Wебтрибуне