У најновијој анализи геополитичких и војних кретања, објављеној у видео-интервјуу на каналу водитеља Глена Дизена, некадашњи високи саветник у Пентагону и пензионисани пуковник америчке војске Даглас Мекгрегор изнео је драматичне процене о тренутној стратегији Сједињених Америчких Држава, рату у Украјини, блискоисточним напетостима и неизбежним економским последицама које прете да уруше западни финансијски систем.
Мекгрегор повлачи директну историјску паралелу између савремених одлука Вашингтона и кључних тренутака из Другог светског рата. Он подсећа на конференцију у Казабланки из јануара 1943. године, када је амерички председник Френклин Делано Рузвелт (ФДР), потпуно изоловано и ради пуког политичког ефекта, изненада прогласио захтев за безусловну капитулацију Немачке, шокирајући британског премијера Винстона Черчила.
Мекгрегор истиче да је чак и совјетски лидер Јосиф Стаљин тада био довољно мудар да предложи преговоре са немачком страном како би се пронашао дипломатски излаз. Према речима америчког пуковника, председник Доналд Трамп данас функционише на идентичан начин – доноси импулсивне одлуке „из главе“, без свести о томе колико су његове изјаве опасне и колико делује неозбиљно на светској сцени, где њиме лако манипулишу различити актери, од Европљана до Израелаца.
Игнорисање Москве и опасност од „уједа кобре“
Као кључну грешку америчке спољне политике Мекгрегор издваја хронично неразумевање и потцењивање Москве. Западни естаблишмент, како објашњава, одбацује војну моћ Русије и полази од претпоставке да Русија неће реаговати на провокације.
Мекгрегор сликовито описује ову опасну динамику: „То је као када непрекидно боцкате кобру. Кобра стоји и не реагује, а ви мислите да никада неће напасти. На крају вас кобра уједе и ви умирете. То је правац у којем се крећемо и оно што сами изазивамо.“
Мекгрегор оцењује да је потцењивање Русије директна последица „униполарног момента“ и хегемонистичког мира након Хладног рата. Током Хладног рата постојала је свест о потреби за опрезом, док је након његовог завршетка превладао став да америчка безбедност зависи искључиво од сопствене надмоћи и да се руски интереси могу потпуно игнорисати.
Он наглашава да би признавање руских безбедносних брига за Вашингтон значило формално признање да је ера америчке хегемоније завршена.
На фронту у Украјини руска војска, према Мекгрегоровим подацима, наставља споро, али континуирано напредовање ка западу. Пуковник наводи да би се сукоб завршио за неколико дана да није масовне употребе хиљада дронова који успоравају кретање.
Када руске снаге формирају такозване „котлове“, потребно им је око две недеље да неутралишу окружене украјинске трупе пре него што наставе продор. Ипак, он напомиње да су дронови само озбиљна стратешка сметња која иритира руску јавност, а не стратешки фактор који мења ток рата, како се то погрешно верује на Западу.
Упозорење Сергеја Лаврова о Трећем светском рату Мекгрегор сматра изузетно озбиљним. Он описује шефа руске дипломатије као једног од најуравнотеженијих и најпромишљенијих актера у међународним односима, упоређујући његов професионални ауторитет са Бизмарком и руским дипломатама из 19. века попут Горчакова и Неселродеа.
Када Лавров и портпарол Кремља Дмитриј Песков прогласе да је фаза прикривеног сукоба завршена и да је Трећи светски рат у току, то би у нормалним околностима морао бити аларм за америчког државног секретара да хитно посети Белу кућу и покрене преговоре.
Уместо тога, истиче Мекгрегор, Вашингтон се понаша као да мишљење других народа нема никакву важност, покушавајући да успостави однос „родитеља и детета“ са остатком света.
САД и Европа потпуно неспремни за реалан рат
Мекгрегор отворено тврди да ни Сједињене Државе ни европске савезнице нису спремне за директан сукоб са Русијом. Европске војске описује као „лилипутанске снаге“ неспособне за озбиљнија дејства, док амерички контингент од око 110.000 до 113.000 војника на терену не може постигнути ништа без решених питања логистике, снабдевања горивом и заштите од савремених претњи.
Америчке ваздухопловне снаге су, с друге стране, већ у великој мери везане за простор Персијског залива и потенцијални сукоб са Ираном. Америчка морнарица је недавно јавно признала да поседује више лансера и цеви за ракете него што уопште има пројектила на располагању, што пуковник оцењује као фрапантно признање слабости.
Европске елите се, према његовом мишљењу, суочавају са сопственим проблемима. Док политичари у Берлину и Лондону заговарају хитан прекид ватре у Украјини како би потом одмах распоредили сопствене трупе у тој земљи и омогућили јој неку врсту чланства у НАТО-у, обични грађани у Немачкој не подржавају тотални рат против Русије.
Грађани Немачке су, како наводи пуковник, далеко више забринути због таласа криминалитета који је погодио земљу од 2015. године услед прилива неевропских миграната.
Мекгрегор истиче да су Немачка и Велика Британија, баш као и САД, прошле кроз процес деиндустријализације и да се налазе на ивици економског колапса. Као доказ наводи огроман број незапослених и људе који у потпуности зависе од државне помоћи, укључујући и непожељне мигранте.
Он додаје да у Великој Британији расте напетост због деловања мигрантских банди које нападају ненаоружано локално становништво, због чега је земља близу отворених сукоба на улицама.
Овај економски пад преплиће се са озбиљним класним ратом широм Европе, где су глобалистичке елите и бирократе у Паризу и Лондону потпуно отуђени од народа и брину искључиво о очувању својих плата и позиција.
Финансијска бомба: Праг од пет одсто на десетогодишње обвезнице
Мекгрегор упозорава да се западни финансијски систем одржава на крајње нестабилним основама. Рат неумољиво производи инфлацију, због чега су САД принуђене да подижу каматне стопе, над којима заправо више немају контролу.
Цена сирове нафте је, након поновног затварања стратешких мореуза, већ порасла на скоро 80 долара по барелу. Финансијски стручњаци око Доналда Трампа и милијардери из Њујорка покушавају да оборе цену нафте масовним краткорочним спекулацијама (схортинг) и темпираним јавним изјавама, али пуковник сматра да ће тај механизам убрзо отказати јер тржишта не могу да поднесу сталне осцилације између ратног стања и привременог затишја.
Кључни индикатор финансијске пропасти је принос на десетогодишње америчке државне обвезнице, који тренутно износи око 4,5 одсто или више. Мекгрегор преноси јединствену процену економских стручњака: уколико каматна стопа на ове обвезнице достигне пет одсто, Сједињене Државе више неће моћи да сервисирају свој гигантски дуг нити да наставе са задуживањем.
Неизбежно уништавање кредитног система повући ће за собом читав Запад и довести до потпуног слободног пада. Пуковник упозорава да ће у том сценарију припадници његове генерације („бејби бумери“) изгубити све што су деценијама уплаћивали у пензионе фондове, против којих држава тренутно позајмљује новац по изузетно високим стопама.
Колапс би могао да наступи већ следећег месеца, у октобру или око Божића, а европске земље узалуд верују да се систем може магично одржати под таквим теретом дуга. Према његовој процени, Велика Британија ће, због рањивости свог тржишта државних обвезница (гилт маркет) која је замало довела до слома још током кратког мандата Лиз Трас (Лиз Трусс), прва банкротирати.
У том контексту, Мекгрегор се осврће и на меморандум о разумевању (МоУ) који је Трамп потписао, а потом брзо прогласио неважећим. Пуковник објашњава да је тај документ у Вашингтону виђен као чин капитулације и признање да САД више нису светски хегемон, што је за тамошње политичке елите неприхватљиво.
Сам Трамп је под притиском направио потпуни заокрет од 180 степени, што додатно повећава ризик да у неком тренутку, упркос досадашњим тврдњама да је то лудило, донесе одлуку о употреби нуклеарног оружја.
САД у служби Нетањахуовог „монголског начина ратовања“
Посебно оштре критике Мекгрегор упућује на рачун америчке политике према Ирану. Он отворено карактерише потенцијални напад на Техеран као „јеврејски рат вођен против Ирана“, објашњавајући да иза њега стоји моћни лоби и милијардери у САД који контролишу и Доналда Трампа и амерички Конгрес.
Пуковник описује стратегију израелског премијера Бењамина Нетањахуа као „монголски начин ратовања“ – рат до истребљења са циљем потпуне елиминације непријатеља, уништења државе и друштва, и територијалног распарчавања.
Сједињене Државе, према Мекгрегоровој оцени, извршавају овај програм у име Израела, а председник Трамп дела искључиво по налогу Нетањахуа и структура које су га довеле на власт.
Он подсећа да је Трамп на недавном самиту НАТО-а прогласио меморандум о разумевању мртвим, прогласио прекид ватре завршеним и назвао иранске дипломате „шљамом“, истовремено претећи нападима на острво Харк (Кхарг Исланд) и могућим заузимањем тог простора.
Мекгрегор, међутим, подсећа на катастрофалан исход раније операције у Исфахану, где су америчке специјалне снаге, уз ваздушну подршку и учешће ЦИА, покушале да продру до иранских постројења за плутонијум како би га изнеле из земље.
Акција је завршена потпуним фијаском, који је заташкан измишљеном причом о спасавању обореног официра. Та операција је доказала да је Пентагон грубо потценио иранске војне системе, одбрану и људске ресурсе.
Пуковник упозорава да би евентуални покушај заузимања иранске луке Чабахари (Цхабахар) или десант хеликоптерима и летелицама В-22 преко Залива из Уједињених Арапских Емирата ради контроле луке Бандар Абас (Бандар Аббас) претворио америчке војнике у „гмете за гађање“ иранским балистичким ракетама и дроновима.
Упркос томе, пензионисани генерали Џозеф Келог (Јосепх Келлогг) и Џек Кин (Јацк Кеане) би, према његовим речима, вероватно подржали било коју од ових опција у нади да ће проширењем рата сломити Иран, што Мекгрегор сматра немогућим сценаријом јер је Иран на пуној ратној готовости, за разлику од неприпремљених Сједињених Држава.
Турска као нова претња за Израел и нуклеарна пролиферација
У погледу регионалне безбедности, Мекгрегор истиче да Израел сада с правом види Турску као далеко већу и реалнију опасност од Саудијске Арабије. Док Ријад нема војну способност да било кога порази, Турска може да мобилише и пошаље милион војника на фронт у року од 30 дана. Турска поседује сопствену развијену наменску индустрију и производи модерно наоружање.
Мекгрегор подсећа да је Турска под руководством Реџепа Тајипа Ердогана неповратно напустила секуларни, проевропски модел Мустафе Кемала Ататурка и окренула се својим блискоисточним и централноазијским коренима.
Турски официри отворено стављају до знања да им америчке базе и нуклеарно оружје на њиховој територији више нису потребни, јер немају и не желе лоше односе са Русијом. Уместо тога, Анкара се окреће сарадњи са сунитским исламским земљама, попут војних аранжмана са Пакистаном и Саудијском Арабијом, с циљем одбране исламског света од спољних интервенција.
Меморандум у 14 тачака који је недавно представљен јасно поручује да је време да се америчке војне базе уклоне из Персијског залива.
Заоштравањем односа са Техераном и одбијањем дипломатског компромиса, Сједињене Државе заправо постижу контраефекат од оног који Трамп јавно прокламује. Уместо да спрече Иран да развије нуклеарно оружје, акције Вашингтона шаљу јасну поруку свим државама да су непромишљене уколико га не изграде.
Мекгрегор закључује да и Турска и Иран виде највећу вредност у томе да буду у статусу „нуклеарног прага“ – држава које не поседују активно нуклеарно оружје, али могу да га склопе у року од неколико дана уколико буду нападнуте.
Он подсећа на речи творца француске нуклеарне доктрине који је на питање колико је бомби потребно за одвраћање одговорио: „Само једна, јер је толико разорна.“ Израелска претња употребом нуклеарног оружја, о којој се тајно говори у дипломатским круговима у случају повлачења САД из сукоба, значила би, према Мекгрегоровој оцени, дефинитиван и тренутан крај постојања израелске државе.
Извор: Wебтрибуне
