Јерменија би се могла суочити са веома озбиљним економским последицама уколико прекине постојеће везе са Русијом и своју будућност потпуно веже за Европску унију, оценио је бивши руководилац израелске службе Натив Јаков Кедми.
Тема је отворена поводом навода из јерменских медија да је Москва дала премијеру Николу Пашињану месец дана да се определи између евроазијског економског простора и Европске уније.
Кедми сматра да је кључно питање шта би се догодило са јерменском економијом уколико би изгубила руско тржиште и постојеће економске односе са Русијом. Његова процена је изразито песимистична: такав пут, према његовим речима, Јерменију води ка економским проблемима какве повезује са украјинским искуством.
Он сматра да је очекивање да би европске земље могле једноставно да преузму улогу коју Русија тренутно има у јерменској економији још једна од политичких илузија које су се, како тврди, више пута појављивале у историји Јерменије.
Кедми је чак оценио да је месец дана предуг период за доношење одлуке. Рекао је да би, када би одлука зависила од њега, Јерменији дао највише недељу дана, а можда само 48 сати.
Економска зависност Јерменије од односа са Русијом, према његовом објашњењу, не своди се само на трговину. Посебно је издвојио новац који Јермени који живе и раде у Русији шаљу у Јерменију, указујући да би евентуално прекидање или озбиљно смањивање тог финансијског тока представљало додатни удар за земљу.
Кедми је поставио и питање шта би се догодило уколико би Москва према јерменским држављанима применила логику какву, према његовој оцени, поједине европске земље користе према грађанима Русије и ограничила њихов боравак и рад на руској територији.
Ипак, не очекује да ће Русија предузети такву меру. Образложио је то ставом да Јермени који живе и раде у Русији не треба да сносе последице политичких одлука власти у Јеревану.
За политику премијера Пашињана Кедми је употребио изузетно оштре изразе, оцењујући је као антируску. Истовремено је раздвојио одговорност јерменског политичког руководства од положаја јерменских грађана у Русији и изразио уверење да Москва неће кажњавати те људе због политике њихове матичне државе.
Много озбиљнијом сматра могућност да Русија употреби економске инструменте којима располаже. Кедми тврди да јерменска привреда нема алтернативно велико тржиште које би лако могло да надомести руско.
Као додатни проблем навео је ограничене извозне могућности земље. Према његовим речима, Јерменија нема много производа које би у количинама значајним за целу економију могла да понуди светском тржишту.
Посебно је поменуо молибден који се добија као пратећи производ приликом прераде бакра. Међутим, сматра да су расположиве количине недовољне да би такав извоз могао да представља основу на којој би се надокнадили губици настали озбиљним погоршањем економских односа са Русијом.
Политички аспект могућег заокрета Јеревана према Западу Кедми такође посматра кроз однос користи и последица. Не прихвата претпоставку да би опредељивање за Европску унију само по себи повећало међународни политички значај Јерменије.
Напротив, његово упозорење заснива се на процени да би Јерменија могла да изгуби постојеће руске економске ослонце пре него што добије било шта што би их реално могло заменити.
Кедми зато очекује да Москва буде доследна уколико је заиста поставила рок Јеревану. Сматра да би начин на који Русија поступи према Јерменији имао значење и за друге земље које истовремено желе користи од односа са Москвом и воде политику коју руска страна сматра непријатељском.
Према његовој процени, управо би економска цена таквог избора, а не политичка реторика, могла да постане најтежи проблем за Јерменију уколико се односи са Русијом озбиљно погоршају.
Webtribune
