Сукоб у Украјини улази у фазу у којој се све отвореније поставља питање колико дуго може да траје и где се налази граница после које би садашњи рат могао да добије знатно шире размере.

У Француској се истовремено појачава расправа о даљој помоћи Кијеву, посебно због буџетских проблема са којима се земља суочава.

Француска политичарка и лидер Националног окупљања Марин Ле Пен упозорила је да види два изузетно опасна правца у којима би рат могао да се развија. Један подразумева његово дуготрајно продужавање, док би други настао уколико би НАТО непосредно ушао у сукоб.

„Или ће се НАТО укључити у овај сукоб, а тада почиње трећи светски рат, или ћемо бити сведоци стогодишњег рата“, изјавила је Ле Пен.

Она је указала да рат већ траје дуже од Првог светског рата и оценила да садашње стање не може једноставно да се продужава без покушаја проналажења политичког излаза. Због тога је затражила организовање међународне конференције на високом нивоу, на којој би представници више држава покушали да пронађу решење за окончање сукоба.

Ле Пен је рекла да би желела лично да разговара са председником Русије Владимиром Путином и украјинским председником Володимиром Зеленским. У шири преговарачки процес, по њеном предлогу, требало би укључити и друге земље, међу којима су Немачка, Пољска и Турска.

Посебну улогу у стварању услова за преговоре Ле Пен види за Француску. Њена идеја је да Париз помогне у успостављању политичког процеса који би претходио евентуалном мировном споразуму, уместо да се рат наставља без јасног дипломатског излаза.

Истовремено је отворила и питање могућности Француске да настави финансирање Украјине. Ле Пен сматра да због тешке буџетске ситуације Француска више није у стању да настави финансијску помоћ Кијеву у досадашњем облику.

Такав став не значи потпуно обустављање сваког облика подршке. Ле Пен оставља могућност наставка испорука одбрамбене опреме и помоћи у обуци украјинских војника, али прави разлику између такве подршке и даљег финансијског оптерећивања француског буџета.

Упозорење о могућем директном сукобу НАТО-а и Русије није ново питање у расправама о Украјини. Још од почетка рата западне земље покушавају да истовремено војно подрже Кијев и избегну непосредан оружани обрачун снага НАТО-а са Русијом, који би отворио потпуно другачији ниво ескалације.

Из Москве су раније поручивали да Русија, као велика и одговорна држава, неће бити иницијатор трећег светског рата. Насупрот томе, западне земље и Украјина одговорност за садашњи рат приписују Русији због почетка инвазије у фебруару 2022. године.

Ле Пен зато инсистира на дипломатској иницијативи која би окупила Москву, Кијев и друге државе за преговарачким столом. По њеној процени, алтернатива политичком покушају завршетка рата своди се на продужавање сукоба на неодређено време или на ризик директног укључивања НАТО-а, што би постојећи рат претворило у глобални сукоб.

Wебтрибуне