У тренутку када се настављају политичке и војне активности око сукоба у Украјини, поново су отворена питања о улози Вашингтона, односу Москве према америчком посредовању и проценама даљег развоја догађаја.
О тим темама разговарали су војно-политички аналитичари Лари Џонсон и Реј Мекговерн у емисији „Јудгинг Фреедом“, коју води бивши судија Ендру Наполитано, у оквиру округлог стола под називом „ИНТЕЛ Роундтабле: НАТО’с Рецклесс Гамбле Wитх Нуцлеар-Армед Руссиа“.
Једна од централних тема разговора била је процена да Сједињене Америчке Државе, упркос разговорима о могућем мирном решењу, настављају да пружају подршку Украјини.
Реј Мекговерн је, позивајући се на изјаву портпарола Кремља Дмитрија Пескова, рекао да Москва препознаје искрену жељу председника Доналда Трампа и његовог тима да помогну у проналажењу мирног решења украјинског конфликта.
Према Песковљевим речима, руска страна цени ту спремност и сматра да би дипломатска улога Вашингтона могла бити корисна због утицаја који САД имају у Кијеву и европским престоницама.
Истовремено, Мекговерн је нагласио да, према ставу који је изнео Песков, Сједињене Државе не могу да буду представљене као неутралан посредник док Украјини испоручују и продају оружје, као и друге напредне технологије.
Управо због тога, сматра он, постоји разлика између спремности Москве да разговара са Вашингтоном и оцене да САД нису непристрасна страна у сукобу.
Објашњавајући такав приступ Кремља, Мекговерн је оценио да Владимир Путин жели да Сједињене Државе остану део преговарачког процеса. Према његовој процени, рат на терену у Украјини биће решен у корист Русије најкасније ове јесени.
Ипак, како је навео, циљ Москве није само војни исход већ постизање нове безбедносне архитектуре кроз свеобухватни споразум у којем би учествовале САД, а који би потом одобрио Савет безбедности Уједињених нација како би се спречило избијање новог сукоба у будућности.
Лари Џонсон је у разговору изнео процену да руска јавност показује све мање стрпљења када је реч о рату у Украјини и да расте очекивање снажнијег одговора званичне Москве.
Према његовим речима, досадашње изјаве руског председника Владимира Путина указују да би такав одговор могао да уследи. Џонсон сматра да је у току опасна ескалација за коју одговорност приписује западним државама чланицама НАТО-а, али и председнику САД Доналду Трампу.
Говорећи о дипломатским покушајима, Џонсон је подсетио на састанак Путина и Трампа одржан у августу прошле године у Анкориџу. Према његовим речима, оптимизам који је у Русији постојао након тог сусрета у међувремену је потпуно нестао.
Иако није званично проглашен крај дипломатских напора, очекивања о могућем напретку више не постоје. Џонсон је додао да се, према недавним медијским извештајима, појачава америчка обавештајна подршка Украјини, као и испорука преосталих ограничених залиха америчког наоружања Кијеву.
Џонсон је пренео и детаље разговора са руским амбасадором при Организацији за европску безбедност и сарадњу у Бечу Дмитријем Пољанским. На питање да ли Москва сматра да је слање америчких обавештајних података Украјини нова појава, Пољански је одговорио: „Нисам видео информацију да је икада престао то да ради.“
На крају разговора Мекговерн се осврнуо и на изјаве француског председника Емануела Макрона. Преносећи став Дмитрија Пескова, рекао је да Москва не придаје велики значај порукама које долазе из Париза, уз образложење да Макрон не говори у име Сједињених Држава.
Према том ставу, уколико Вашингтон жели да изађе из сукоба или утиче на његово решавање, мора то да чини сопственим ставовима, док изјаве француског председника немају исти политички значај.
Мекговерн је закључио да тренутна тактичка ситуација на терену иде у прилог Путину јер, према његовој процени, руска војска остварује предност и због тога нема потребе за прибегавањем екстремним мерама.
Извор: Webtribune.rs
