Политичка битка у једној од кључних држава на истоку Европске уније улази у завршницу која би могла озбиљно да поремети досадашње односе снага између Брисела и Москве.

Избори у Бугарској, одржани 1. новембра, добили су посебан значај због дубоких разлика међу кандидатима око односа према Русији, санкција и рата у Украјини. У средишту сукоба нашла се будућа спољнополитичка оријентација Софије, а прве информације са бирачких места указују на могућност значајног политичког преокрета.

Бугарски бирачи одлучивали су између актуелне председнице Илијане Јотове, која се залаже за побољшање односа са Москвом, и бившег привременог премијера Андреја Ђурова, кандидата прозападних политичких снага.

Њихови супротстављени ставови према Русији претворили су председничке изборе у много шири политички обрачун, чије последице могу да се осете и изван бугарских граница.

Према првим излазним анкетама објављеним у недељу увече, Јотова је остварила значајну предност. Истраживање агенције Алфа рисерч показује да је добила 52,5 одсто гласова, док је Ђуров освојио 43,4 одсто. Уколико се ови резултати потврде званичним пребројавањем, Бугарска ће први пут добити жену изабрану на функцију председника државе.

Руска војска пробила нове линије: Кијев под жестоким ударима, Украјина губи територије на више фронтова!

Јотова је у други круг ушла са предношћу оствареном 25. октобра, када је освојила 34,76 одсто гласова, односно 528.951 глас. Ђуров је тада добио 31,95 одсто или 486.232 гласа. Разлика између њих износила је нешто више од 42.000 гласова, што је остављало простор за неизвестан расплет у завршници изборне трке.

Посебну тежину њеној кандидатури даје подршка бугарског премијера Румена Радева, чија је странка Прогресивна Бугарска освојила парламентарну већину на изборима у априлу.

Радев је раније обављао функцију председника државе, али је у јануару поднео оставку како би се укључио у парламентарну политику. Његове председничке дужности тада је преузела дотадашња потпредседница Јотова, која сада настоји да освоји сопствени петогодишњи мандат.

Немачки Дојче веле указује на изразито различите спољнополитичке ставове двоје кандидата. Јотова се залаже за приступ који је наклоњенији Русији, док Ђуров представља политичке снаге које инсистирају на чврстој повезаности Бугарске са западним савезницима. Њихово сучељавање посебно је добило на значају због наставка украјинског сукоба и питања будућих односа Европе и Москве.

Једна од најосетљивијих тема јесте политика санкција Руској Федерацији. Јотова подржава њихово укидање и обнову политичког дијалога са Москвом, што је у складу са ставовима Радева. Такав приступ представља озбиљан изазов за досадашњу политику Европске уније, која је кроз више пакета економских и политичких мера настојала да изврши притисак на Русију.

Ипак, промена бугарског председника сама по себи не значи аутоматско укидање санкција. О тим мерама одлучује Европска унија, а бугарски шеф државе нема овлашћење да их самостално поништи.

За сада није потврђено да су Јотова и Радев договорили покретање формалне иницијативе у Бриселу за потпуно укидање санкција, иако њихови политички ставови указују на спремност за промену досадашњег односа према Москви.

Ђуров, са друге стране, подржава наставак помоћи Украјини и снажније повезивање Бугарске са западним партнерима. Током мандата привременог премијера потписао је споразум о безбедносној сарадњи са Кијевом. Његову председничку кандидатуру подржале су прозападне реформске странке, као и поједини политичари десног центра, укључујући бившег премијера Бојка Борисова.

Сукоб политичких ставова посебно је дошао до изражаја током предизборне дебате, када је Ђуров критиковао Јотову због тога што није изричито означила Русију као одговорну за нападе дроновима на бродове у Црном мору. Он је инсистирао да Москва мора да обустави војна дејства како би се створили услови за наредне дипломатске кораке. Јотова је одговорила да се мир може постићи једино преговорима.

Безбедносна ситуација на Црном мору додатно је повећала значај избора. Напади дроновима на трговачке бродове у близини бугарске обале изазвали су озбиљну забринутост, а у појединим инцидентима било је погинулих и несталих помораца. Обоје председничких кандидата осудило је нападе, али су њихови ставови о начину решавања украјинског сукоба остали различити.

Јотова је током кампање предложила одржавање састанка посвећеног безбедности Црног мора и нагласила потребу за дипломатским решавањем сукоба. Истовремено је поручила да Бугарска треба да остане снажна држава унутар снажне Европе, уз очување самосталности у доношењу одлука. Она подржава чланство земље у Европској унији и НАТО-у, али сматра да ти односи не треба да спречавају побољшање веза са Русијом.

Изборни процес обележила је и изузетно ниска излазност. У првом кругу гласало је свега 22,98 одсто регистрованих бирача, што је био најнижи ниво учешћа на председничким изборима у посткомунистичкој историји Бугарске. Од укупно 6.584.025 уписаних бирача гласало је 1.525.034 грађана. Због недовољне излазности и чињенице да ниједан кандидат није освојио потребну већину одржан је други круг.

Бугарски председник има претежно представничка овлашћења, али може да врати законе парламенту на поновно одлучивање, учествује у именовању амбасадора, потписује међународне споразуме и обавља функцију врховног команданта оружаних снага. Зато би евентуална победа Јотове, уз парламентарну већину коју већ има Радевљева странка, могла да ојача утицај политичких снага које заговарају другачији однос према Москви.

Таква концентрација политичке моћи истовремено је изазвала забринутост међу појединим посматрачима, који упозоравају на могућност слабљења институционалне равнотеже. Подршка премијера и парламентарне већине председници омогућила би већу усклађеност кључних државних институција, нарочито у питањима спољне политике и националне безбедности.

Бугарска, која је историјски одржавала блиске културне, верске и политичке везе са Русијом, последњих година суочава се са дубоким унутрашњим поделама око односа према Москви.

Део политичких снага инсистира на чврстом придржавању европске политике санкција и подршке Украјини, док други сматрају да такав приступ угрожава могућности за обнову сарадње и дипломатско решавање сукоба.

Званични резултати другог круга очекују се након завршетка пребројавања гласова. Уколико предност Јотове из излазних анкета буде потврђена, Софија ће добити председницу која отворено заговара укидање санкција Русији, док ће премијер и парламентарна већина остати у рукама политичке струје која подржава сличан приступ.

То би могло да доведе до нових неслагања унутар Европске уније око будуће политике према Москви, иако Бугарска остаје чланица ЕУ и НАТО-а.

Wебтрибуне