Могућност да Русија почне да одговара на заплену својих трговачких бродова истим мерама према европским пловилима добила је нову тежину после поруке Владимира Путина током завршне фазе вежби Пацифичке флоте.
Москва упозорава да одговор не би морао да буде ограничен на подручје у којем је руски брод заплењен.
Руски председник Владимир Путин изјавио је 12. августа да би Русија, уколико западне земље почну да заплењују руске трговачке бродове, могла да одговори реципрочно у било којем делу светског океана, укључујући Пацифик.
Путин је одлуке Европске уније повезао са покушајима појединих држава да ограниче кретање бродова руских економских оператера, оцењујући да се тиме крши међународно поморско право. Посебно је указао на могућност заплене руских пловила и продаје њихове имовине.
„Желим да скренем пажњу на одлуке Европске уније које су недавно донете. Видимо да власти појединих земаља, кршећи међународно поморско право, покушавају да ограниче кретање бродова наших економских оператера. А недавно су дошли и на идеју о могућности заплене наших бродова и продаје имовине која нам је одузета“, рекао је Путин.
Руски председник такве потезе назвао је „пиратством и разбојништвом“ и упозорио да ће Москва, уколико они почну да се примењују у пракси, бити принуђена да одговори истом мером.
Његова порука подразумева да руски одговор не би морао да уследи у истој акваторији у којој би европске земље предузеле акцију против руског брода. Москва би, према Путиновим речима, могла да реагује на другом месту, односно у било којој тачки светског океана.
Политиколог Александар Носович оценио је да је оваква изјава знак да је руска страна већ проценила своје могућности, расположиве снаге и потенцијалне ризике. Он сматра да Путин нема репутацију политичара који износи оваква упозорења без претходне процене последица.
„У свету је Путин стекао репутацију човека који се не бави информационом буком, не разбацује се речима и успут не обећава пропаст великих цивилизација. Ако су са таквог нивоа из Русије изговорене такве речи, то значи да су могућности, снаге и ризици израчунати, одлука донета и планови специјалних операција већ разрађени“, рекао је Носович.
Према његовој процени, следеће питање је како ће Европска унија протумачити руско упозорење и да ли ће га схватити као реалну претњу реципрочним мерама. Носович сматра да ЕУ није способна да правилно процени одлучност Москве без конкретне руске акције.
Он политику заплене бродова повезану са санкцијама назива „санкционим корсарством“ и сматра да би Русија, уколико упозорење не буде довољно, могла да пређе са речи на практичан одговор.
„Сада ће бити важан тест да ли је ЕУ способна да схвати Путиново обећање или се руска одлучност да оконча санкционо корсарство, како га ја називам, може пренети само практичним деловањем. Кладим се да није способна“, написао је Носович.
У таквом сценарију, реципрочно преузимање европских бродова за Москву би, према његовој оцени, постало питање стратешке безбедности. Носович тврди да би одсуство практичног одговора могло да утиче и на то колико ће озбиљно руска упозорења бити схватана у будућности.
„У том случају, спровођење тог практичног потеза и реципрочно заплењивање европских бродова за Русију ће бити питање стратешке безбедности. У супротном, за неколико година неће озбиљно схватати ни претње активирањем механизма нуклеарног одвраћања“, навео је Носович.
Путин је упозорење изнео током учешћа у завршној фази вежби руске Пацифичке флоте 12. августа. Тиме је питање могућег одговора на заплену трговачких бродова директно проширио изван европских мора и акваторија у којима би евентуална заплена била извршена, остављајући могућност реципрочних руских акција широм светског океана.
Wебтрибуне
