Грчка се појавила као кључна препрека најновијем кругу санкција Европске уније против Русије, противећи се одредбама усмереним на руски транспорт течног природног гаса (ЛНГ).
Изасланици ЕУ нису успели да постигну договор о 21. пакету санкција 15. и 16. јула, па су преговори одложени за 23. јул.
Према речима грчких владиних званичника, предложена забрана операторима из ЕУ да превозе или продају руски ЛНГ трећим земљама могла би да угрози водећу позицију Грчке на глобалном тржишту ЛНГ бродарства. Грчка се у овом сектору интензивно надмеће са Јапаном, Кином и Сједињеним Америчким Државама.
„Европа не би требало да на крају препусти читаве секторе привредне активности или тржишни удео актерима ван ЕУ као ненамерну последицу сопствене политике санкција“, рекао је један званичник за Ројтерс.
„Санкције треба да ослабе економски капацитет Русије, а не да створе стратешке неочекиване користи за друге на штету Европе“, додао је.
Интереси бродарства
Грчка управља једном од највећих светских флота за превоз ЛНГ-а. Компаније попут Дyнагаса, дела бродарског царства магната Георгиоса Прокопиоуа, управљају специјализованим ЛНГ бродовима класе Арц7, намењеним руском ЛНГ пројекту Јамал (Yамал).
Широка забрана транспорта могла би озбиљно да погоди ове операције, будући да су пловила наменски изграђена за арктичке руте и имају ограничене могућности за друге намене.
Овај потез подсећа на раније интервенције Грчке (заједно са Кипром и Малтом) током преговора о санкцијама, којима је настојала да заштити своју поморску индустрију. Извештаји директно повезују став Атине са заштитом уговора компаније Дyнагас у оквиру пројекта Јамал, који и даље доноси значајне приходе Русији.
Шири контекст 21. пакета
Заустављени пакет има за циљ да појача притисак на Москву због рата у Украјини, надовезујући се на претходне рунде санкција којима је већ постепено обустављен велики део увоза руског гаса из гасовода и уведена ограничења на увоз ЛНГ-а од 2027. године.
Ранија појашњења Европске комисије потврдила су да је операторима из ЕУ забрањена трговина руским ЛНГ-ом на глобалном нивоу, а не само унутар Уније.
Друге земље, укључујући Аустрију, такође су изнеле примедбе из различитих разлога, што указује на изазов постизања једногласности међу свих 27 држава чланица. Горња граница цене нафте за сада остаје непромењена на 44,10 долара по барелу.
Равнотежа за ЕУ
Грчка је доследно подржавала санкције против Русије, али инсистира на томе да оне морају бити „пажљиво калибрисане“ како би се избегла самонанесена економска штета.
Овакав став одражава шире тензије унутар Уније: убрзавање енергетске транзиције и одустајање од руских фосилних горива, уз истовремено очување стратешких индустрија и конкурентности у условима глобалног ривалства.
Преговори ће бити настављени следеће недеље, док ЕУ настоји да очува јединствен фронт без изазивања ненамерних тржишних поремећаја који би могли да користе конкурентима у Азији или другим деловима света. Исход би могао да утиче не само на токове енергије већ и на будући облик европске политике санкција.
Интермагазин
