Састанак планиран за 13. септембар 2024. могао је да постане једна од кључних тачака украјинског рата. Скот Ритер тврди да је британски премијер Кир Стармер тада стигао у Вашингтон са намером да од америчког председника Џозефа Бајдена добије одобрење за коришћење западних ракета за нападе дубоко унутар Русије, али да је одлука промењена након драматичног упозорења из Москве.
Ритер посебно наглашава да део приче о комуникацији са руском страном није добио непосредно од тадашњег руског амбасадора Анатолија Антонова и да га зато сматра непотврђеним.
Ипак, тврди да су му људи за које сматра да су могли бити упознати са догађајима пренели шта се тог дана догодило.
Према његовом опису, Стармер је у Вашингтон донео документацију која је требало да отвори пут украјинској употреби ракета Storm Shadow за циљеве у руској стратешкој дубини.
Није се радило само о територијама на којима су до тада вођене главне борбе. Циљ је био омогућити нападе знатно даље унутар Руске Федерације.
САД су, према Ритеру, разматрале сличну промену за америчко оружје.
За Москву је то представљало квалитативно другачији ниво рата јер софистицирано западно оружје не зависи само од украјинске посаде. Употреба таквих система подразумевала би обавештајне податке, планирање и друге облике подршке држава које поседују нуклеарно оружје.
Руски нуклеарни став је због тога предвиђао могућност да напад ненуклеарне државе, ако га омогућава нуклеарна сила, буде третиран као заједнички напад.
Ритер каже да је баш 13. септембра био у руској амбасади у Вашингтону на културном догађају.
Антонова је познавао од раније кроз разговоре о руско-америчким односима и културним програмима. Те вечери, тврди, амбасадор се понашао неуобичајено: изгледао је потресено, скратио је програм и отишао.
Тек накнадно је, према Ритеровој причи, сазнао за наводну комуникацију која је претходила томе.
Људи блиски Белој кући, каже, покушавали су да утврде да ли руске претње нуклеарним одговором представљају блеф.
Према информацијама које је добио, контактиран је Антонов, који је затим обавио телефонски разговор и пренео одговор Москве.
Порука је, како је Ритер описује, била недвосмислена: ако АТАЦМС или Сторм Схадоw буду коришћени за напад дубоко унутар Русије, уследиће руски одговор, а Вашингтон ће се наћи међу потенцијалним циљевима.
Ритер тврди да је управо та порука довела до тога да Бајден не потпише документе које је Стармер донео.
Према његовом опису, амерички председник је реаговао веома бурно, док је британски премијер напустио састанак без жељеног одобрења.
Вашингтон је затим, каже Ритер, почео озбиљније да процењује питање које је до тада делило аналитичаре: да ли Русија заиста намерава да спроведе своја нуклеарна упозорења или покушава да застрашивањем ограничи западну подршку Украјини.
Овај догађај Ритер посматра као једну од тачака на којој су политичке одлуке непосредно додирнуле нуклеарни праг.
Важно место у његовој причи има управо неизвесност.
Он не тврди да је лично присуствовао разговору Антонова са људима повезаним са Белом кућом. Напротив, изричито каже да му руски амбасадор о томе никада није директно говорио.
Тврдњу заснива на информацијама трећих лица за која сматра да су могла знати шта се догодило.
Ипак, политички след догађаја за њега представља снажан показатељ да је руска порука схваћена озбиљно.
Стармер је дошао да добије сагласност за нову фазу удара. Руско упозорење, према Ритеровој реконструкцији, стигло је истог дана. Бајден одобрење није дао, а америчка страна потом је кренула у додатну процену руске спремности за нуклеарну ескалацију.
Ако је Ритерова верзија догађаја тачна, септембар 2024. био је тренутак када питање употребе западних ракета није више разматрано само кроз њихове војне ефекте у Украјини, већ кроз могућност да изазове директну конфронтацију две највеће нуклеарне силе.
УкрајинаРуска војска у једном дану ослободила три насеља (МАПЕ/ОВДЕ)Извор: Webtribune.rs
