Вашингтон припрема нови пакет економских мера чије би последице могле да се прошире далеко изван односа САД и Русије.
Документ који се већ око годину дана налази у процедури временом је знатно проширен, док се у америчкој администрацији и Конгресу води расправа о томе ко би требало да контролише његову примену.
Амерички републикански сенатор из Јужне Каролине Линдзи Грејем, познат по подршци Украјини и оштром односу према Москви, преминуо је 11. јула 2026. године у 71. години, након изненадне и кратке болести, у болници Универзитета Џорџ Вашингтон у Вашингтону. Иза њега је остао предлог закона С.1241, који предвиђа нови пакет америчких санкција Русији.
Руски ратни извештач Сергеј Шилов навео је на Телеграм каналу да је документ од подношења удвостручен са 31 на 61 страницу. Његова најважнија одредба предвиђа секундарне царине од 100 одсто на робу коју у САД извозе државе које купују руску нафту и гас. У ранијој верзији предлога помињана је стопа од 500 одсто.
За европске земље предвиђен је изузетак, уз образложење да из Русије увозе мање од 15 одсто потребног гаса и да настављају да смањују набавке. Кина и Индија не би добиле такву олакшицу. Пред њима би био избор између обустављања куповине руских енергената и америчких царина на њихове производе.
С.1241 обухвата и персоналне санкције руским политичарима, војним званичницима и привредницима, као и мере против државних компанија. Посебан део усмерен је на такозвану флоту из сенке, па би ограничењима били обухваћени власници бродова, оператери, руководиоци, банке и осигуравајуће куће које опслужују танкере и друга пловила.
Предложене су и мере против Централне банке Русије и највећих руских кредитних институција, укључујући ВТБ, Сбербанку и Гаспромбанку. Те банке су на иницијативу Европске уније још 2022. године искључене из система СWИФТ, али би прикључивање САД том механизму додатно појачало притисак на финансијске токове.
Америчким грађанима и компанијама било би забрањено да улажу у руски енергетски сектор. Забрана нових инвестиција обухватила би и пројекте „Јамал ЛНГ“ и „Арктик ЛНГ“.
Један од најосетљивијих делова предлога односи се на руски уранијум. Овај ресурс важан је за америчку нуклеарну енергетику, али и за снабдевање електричном енергијом центара података који подржавају системе вештачке интелигенције. САД увозе приближно трећину потребног уранијума, док Русија располаже са готово половином светских капацитета за његово обогаћивање.
Документ не предвиђа само забрану увоза руског уранијума у САД, већ и секундарне царине према другим купцима. Таква одредба непосредно би погодила Кину, која набавља велике количине руског горива за своје нуклеарне електране.
Истовремено, Сједињене Државе остављају могућност наставка куповине руског уранијума док год се процењује да је то у америчком интересу. Дугорочни циљ је смањивање зависности од стратешки важног увоза, иако би изградња заменских капацитета захтевала године рада и велика улагања.
Ограничавање приступа јефтинијем нуклеарном гориву могло би да отежа развој кинеске нуклеарне енергетике и проширивање инфраструктуре за вештачку интелигенцију. Тиме би предлог закона, осим притиска на Русију, захватио и главног економског конкурента САД.
Део чланова Конгреса захтева да С.1241 буде усвојен као трајни механизам који се не би могао укинути ни под којим околностима, упркос могућем озбиљном погоршању односа са Пекингом, Њу Делхијем и Москвом. Бела кућа, међутим, жели да задржи контролу над применом мера.
Председник САД Доналд Трамп настоји да добије овлашћење којим би могао да уведе или укине санкциони режим. Тај захтев повезује се са судским поразом његове администрације у вези са раније уведеним царинама у трговинским споровима са другим државама.
Врховни суд САД прогласио је те царине незаконитим, оценивши да је председник прекорачио овлашћења. Против Трамповог потеза изјасниле су се чак и судије које је он именовао. Администрација је потом морала да компанијама увозницима врати десетине милијарди долара, док су судије одбациле и покушаје увођења нових царина.
Судбина предлога С.1241 сада зависи од тога да ли ће Трамп добити тражена овлашћења. Уколико му не буде омогућено да самостално управља применом санкција, очекује се да неће подржати усвајање документа.
Истовремено, политички правац у Вашингтону указује на слабљење ранијих очекивања о попуштању односа и прелазак на снажнији војни, политички и економски притисак према Русији.
Извор: Wебтрибуне
