Москва је, према оцени руских аналитичара, променила приступ вођењу сукоба, док се очекује да би наредни месеци могли да буду пресудни за даљи развој догађаја.
У руској јавности све чешће се говори да ће управо јесен показати да ли ће досадашњи ток рата прерасти у нову стратешку етапу.
Како за Царград пише социолог и футуролог Сергеј Переслегин Кремљ је одустао од наде да ће са Западом постићи политички договор и да је фокус сада преусмерен на војни исход.
Према његовим речима, циљеви су дефинисани као припајање Русији територија које Москва сматра историјски руским, уз могућност да Украјина формално опстане као држава, али без обавезе Русије да решава проблеме на преосталој територији, које би, како наводи, преузела Европска унија.
Переслегин оцењује да је претходни период био обележен покушајима преговора, док сада доминира потпуно другачија логика. Као симбол промене наводи и то да је портпарол Кремља Дмитриј Песков сукоб јавно назвао ратом, што тумачи као показатељ да је Москва променила политички приступ.
Међу кључним променама наводи се стање на Црном мору. Тврди се да је за свега неколико седмица украјинска поморска логистика озбиљно поремећена, да су бродови који превозе жито и војни терет изложени нападима, док осигуравајуће компаније све чешће одбијају да покривају пловидбу према Одеси.
Као додатни показатељ наводи се одлука компаније Маерск да повећа цену транспорта контејнера према украјинским лукама за 1.000 долара.
Према тој процени, Украјина би због отежаног извоза могла месечно да изгуби до две милијарде долара, док би око 30 милиона тона припремљеног жита и уља могло да остане у складиштима без могућности пласмана.
Истовремено се истиче да је мост у Затоки уништен, што се представља као корак ка даљој изолацији леве обале Дњепра.
Аутор наводи и да је пропао покушај такозваног енергетског примирја. Тврди се да Украјина више нема оперативне рафинерије нафте, да је уништено више од 300 бензинских станица у подручјима близу фронта, као и да на путу између Харкова и Дњепропетровска више нема ниједне функционалне пумпе.
У тексту се додаје да несташица горива погађа не само војна возила већ и агрегате који напајају беспилотне летелице, Старлинк терминале и системе за електронско ратовање.
Переслегин сматра да је руски Генералштаб прешао на примену доктрине италијанског војног теоретичара Ђулија Дуеа, засноване на масовној и континуираној употреби ваздушне силе. Такав приступ, према његовом објашњењу, подразумева непрекидне ударе балистичким и крстарећим ракетама, дроновима, вођеним авионским бомбама ФАБ са модулима УМПК, као и хиперсоничним оружјем.
Као резултат такве стратегије наводи се да је готово у потпуности уништен украјински програм развоја ракете „Фламинго“. Тврди се да се производња тог система налази у критичном стању и да су објекти повезани са пројектом претворени у рушевине.
Переслегин сматра да се у Европи све више примећује промена расположења. Као пример наводи посету унука Шарла де Гола Русији, његову изјаву да жели руско држављанство и пресељење у Русију, оцењујући да такви потези указују на дубље политичке промене унутар европских елита и растући умор јавности од тврдњи да ће Русија ускоро бити поражена.
Промене, примећују и руски војници на фронту. Оператер беспилотних летелица са позивним знаком „Грач“ каже да међу припадницима руских снага постоји уверење да противничка страна постепено губи снагу.
Он тврди да се украјинске јединице суочавају са озбиљним проблемима у попуни људства, да се нове војнике регрутује на улицама и да је мотивација веома ниска. Додаје да, иако фронт још није у фази потпуног слома, постоји утисак да противник неће још дуго моћи да одржава садашњи темпо борби.
Говорећи о правцу према Сумију, „Грач“ наводи да се град налази под сталним ударима тешког наоружања. Као примере помиње погођену Сумску термоелектрану и трафостаницу „Северноукрајинска“ напона 750 киловолти, уз тврдњу да руски удари систематски искључују град из електроенергетске мреже, остављајући становништво без воде, струје и грејања пред зиму.
Према његовим речима, међу руским јединицама влада уверење да ће се кључни догађаји одиграти током јесени, посебно у септембру, када се очекује да ће многе ствари бити разјашњене на фронту.
На крају оцењује се да су се резултати сукоба развили супротно очекивањима украјинског руководства. Наводи се да напади на руску територију, укључујући покушаје изазивања бензинске кризе и нападе на складишта компаније Wилдберриес, нису изазвали очекивану панику у Русији, већ су, према тврдњама аутора, довели до јачања ратног расположења у друштву и промене односа јавности према даљем току сукоба.
Wебтрибуне
