Ноћни разговори иза затворених врата Кремља донели су низ сусрета и изјава које показују да се дипломатске активности Москве не завршавају званичним самитима и заједничким конференцијама.

У Великој кремаљској палати, током ноћи између 29. и 30. октобра, настављен је интензиван дипломатски програм руског председника Владимира Путина. Док су се званични догађаји приводили крају, у појединим салама тек су почињали разговори који су били намењени непосредном разматрању односа Русије са државама других континената.

После руско-афричког самита, Путин је започео серију билатералних сусрета са афричким државницима, настављајући разговоре са политичарима који су већ учествовали у целодневном програму. Специјални дописник руског Комерсанта Андреј Колесников описао је необичну атмосферу у Кремљу, где су високи званичници и чланови делегација остали на својим местима дубоко у ноћ.

Председника Русије очекивало је седам билатералних састанака. Први је почео око 22 часа, када се састао са председницом Намибије Нетумбо Нанди-Ндајтвом. Сусрет је одржан у мање формалном облику, а двоје државника већ је разговарало током дана, када јој је Путин честитао рођендан. Намибијска председница потом је заједно са њим учествовала на пленарном заседању форума.

У Андрејевској сали, која је за потребе самита претворена у простор за преговоре, чекали су високи руски званичници Максим Орешкин, Максим Решетњиков, Дмитриј Песков, Јуриј Ушаков и Александар Новак. Историјске просторије Кремља биле су знатно преуређене, а посебну пажњу привлачили су нови зидови и декорација чија је боја подсећала на египатске пирамиде.

Убрзо је почео састанак са председником Републике Конго Денијем Сасу-Нгесом. За дугачким преговарачким столом окупили су се представници обе државе, укључујући надлежне министре. Конгански председник честитао је Путину победу његове странке Јединствена Русија на парламентарним изборима, истичући да су у његовој земљи били задовољни таквим исходом гласања.

Сасу-Нгесо је посебно издвојио Путинов радни темпо, питајући како руски председник успева да после целодневних активности настави билатералне разговоре у тако касним сатима. Захвалио му је на организовању састанка, чиме је показао значај који делегација Конга придаје непосредним контактима са Москвом.

Један од важнијих сусрета одржан је са председником Бурундија Еваристом Ндајишимијеом, који истовремено председава Афричком унијом. Путин је са њим провео значајан део дана, укључујући заједничке активности и конференцију за новинаре. Међутим, током билатералног разговора отворена су знатно конкретнија питања економских тешкоћа са којима се Бурунди суочава.

Ндајишимије је објаснио да његова земља располаже великим природним богатствима, али да јој недостаје капитал неопходан за њихову прераду и стварање производа веће вредности. Према његовим речима, санкције и претходно мешање западних држава додатно су отежали економску ситуацију, док проблеми са буџетом ограничавају могућности развоја.

Председник Бурундија указао је и на тешкоће у приступу средствима Светске банке и Међународног монетарног фонда. Због тога је поновио захтев да Русија помогне његовој земљи у набавци минералних ђубрива. Таква сарадња могла би да буде значајна и за руске произвођаче, којима афричко тржиште пружа могућности за проширење пословања.

Поред економских питања, Ндајишимије је затражио помоћ у заштити државних институција. Објаснио је да се Бурунди и даље суочава са безбедносним претњама, нарочито због близине источних области Демократске Републике Конго, где траје оружани сукоб. Тиме су преговори показали да афрички партнери од Москве очекују сарадњу која превазилази трговину и обухвата безбедност и стабилност државних институција.

Међу учесницима билатералних разговора био је и председник Кеније Вилијам Руто. Његов сусрет са Путином представљао је још једну прилику за одржавање и развијање политичких веза Москве са афричким државама. Руско руководство је на тај начин наставило дипломатске активности изван традиционалног западног политичког простора.

Ипак, током ноћи у Кремљу није се разговарало искључиво о Африци. Посебну пажњу привукао је разговор са Путиновим саветником Јуријем Ушаковом, који је изнео појединости о припремама трилатералних преговора Русије, Сједињених Америчких Држава и Украјине у Абу Дабију.

Ушаков је саопштио да прецизан датум почетка тих разговора још није утврђен. Према његовим речима, очекивало се да ће ситуација постати јаснија око 4. новембра, мада је оставио могућност додатних консултација пре коначне одлуке. Није искључио ни да развој догађаја на терену утиче на дипломатски распоред.

Говорећи о изгледима за завршетак сукоба у Украјини, Ушаков је оценио да постоје одређена померања у политичким ставовима европских држава. Указао је на разлике међу европским представницима и промене у њиховим проценама, док је дуготрајну подршку Кијеву означио као један од разлога наставка сукоба.

Посебно је нагласио да европски представници неће бити непосредни учесници планираних трилатералних преговора у Абу Дабију. Они би могли да одржавају контакте са америчком или украјинском делегацијом и да преко њих износе своје ставове, али таква комуникација не би значила формално учешће за преговарачким столом.

Ушаков је објаснио и да разговори треба да обухвате питања будуће безбедности Русије и Украјине након завршетка војних дејстава. Москва, према његовом објашњењу, жели да преговори пређу у озбиљан радни процес, током којег би се утврдиле основне тачке за даље договоре.

Дипломатски програм у Кремљу тако је током исте ноћи обухватио два различита правца руске спољне политике. Са афричким државницима разматране су могућности економске и безбедносне сарадње, док су у разговору са Ушаковом отворена питања будућих преговора о Украјини, америчке улоге и положаја европских држава.

За Москву, сусрети са афричким лидерима представљају прилику да очува и прошири политичке односе са државама које нису део западног дипломатског блока. Захтеви Бурундија за финансијску, пољопривредну и безбедносну подршку показали су да ти односи имају и сасвим конкретне интересе, док су непосредни разговори са председницима Кеније, Намибије и Конга потврдили значај билатералних контаката на највишем нивоу.

Wебтрибуне