Америчка морнарица суочава се са проблемом који се не решава једноставним слањем додатних ратних бродова на Блиски исток.
Што је већа концентрација снага, већа је и количина хране, горива, муниције и другог материјала који мора непрекидно да стиже до флоте.
Око 20 америчких ратних бродова са приближно 20.000 морнара и маринаца захтева више од 420.000 оброка и око осам милиона галона горива сваке недеље. Када оближње луке и логистичке тачке више нису поуздано доступне, таква рачуница почиње да одређује колико дуго операција може да траје.
Бивши аналитичар ЦИА Лари Џонсон сматра да проблем није настао преко ноћи. Његова процена је да садашње тешкоће представљају последицу одлука донетих пре приближно 12 година, када је број брзих бродова за снабдевање смањен са четири на два.
У нормалнијим околностима амерички бродови могли би да користе Пакистан или евентуално неку луку у Индији. Међутим, у садашњим условима те могућности се не користе, било због опасности, било због тешкоћа да се потребне количине залиха допреме до тих тачака.
Последица је много дужи логистички пут. Бродови за снабдевање морају да прелазе приближно 2.200 миља, односно око 3.540 километара, до Дијего Гарсије, а као још удаљенија могућност помиње се чак и Сингапур, пре него што се врате флоти.
Истовремено, ратним бродовима потребно је снабдевање на мору приближно сваких пет или шест дана. То значи да проблем није само удаљеност једне базе, већ непрекидни циклус одласка, утовара, повратка и претакања огромних количина горива и других потрепштина.
Додатни притисак настао је након удара који су пореметили традиционалну америчку мрежу снабдевања у региону. Кључна логистичка база морнарице у Бахреину представљена је као тешко погођена, док је коришћење других оближњих лука постало ризичније.
Управо ту количина расположивих бродова за снабдевање постаје стратешко питање. Два таква брода треба да подржавају велику групацију која свакодневно троши огромне количине материјала, док су истовремено приморана да прелазе много веће удаљености.
Џонсон из тога изводи закључак да САД не могу дугорочно да одржавају војну операцију против Ирана у Ормушком мореузу садашњим интензитетом. Проблем, према његовој процени, на крају постаје елементаран: флоти ће почети да недостаје храна, муниција или обоје.
Тиме се отвара парадокс америчког војног присуства. Велики број ратних бродова демонстрира огромну ватрену моћ, али истовремено ствара логистички терет који противник може да повећава без потребе да уништи саму флоту.
У дуготрајном сукобу зато није довољно имати више бродова и пројектила. Потребно је сваких неколико дана поново довести гориво, храну и муницију до хиљада људи и десетина пловила, а управо је тај ланац постао једна од најосетљивијих тачака америчке операције.
Wебтрибуне
