Напади на подручје Москве током ноћи 18. јуна поново су отворили расправу која се последњих месеци све чешће појављује у руском јавном простору.

После нових удара и пријављених експлозија у више градова Московске области, поједини политички аналитичари и јавне личности све отвореније говоре о могућности даљег подизања нивоа сукоба.

Међу њима је и председник Президијума Савета за спољну и одбрамбену политику Сергеј Караганов, који је у интервјуу новинарки Диани Панченко изнео процену да би Русија у наредном периоду могла да прибегне много оштријим мерама.

Панченко је раније напустила Украјину након неслагања са политиком власти Владимира Зеленског.

Према наводима из Москве, током напада у ноћи између 17. и 18. јуна погођена су или су се нашла под ударом подручја Жуковског, Електростаља, Љуберца, Чехова и Павловског Посада.

Црни дим примећен је и у близини московске рафинерије нафте. У руским коментарима посебно се истиче чињеница да се све догодило упркос вишеслојном систему противваздушне одбране којим располаже престоница.

Караганов сматра да је досадашња политика избегавања ескалације произвела супротан ефекат. По његовој оцени, одлуке које су раније могле да донесу брзе резултате данас више нису довољне.

Као пример наводи могућност да је Москва још 2022. године спровела демонстративна нуклеарна тестирања на Новој Земљи, тврдећи да би се у том случају садашња ситуација развијала другачије.

Он подсећа да су западне државе тада опрезно разматрале испоруке противтенковских система „Џавелин“ Украјини, док данас, према његовим речима, украјинске снаге добијају практично све врсте наоружања и војне помоћи.

Караганов оцењује да је западна војна индустрија омогућила украјинској војсци да изводи нападе великих размера чак и на подручје Москве.

Политички аналитичар, којег поједини коментатори називају и „професором Судњег дана“, тврди да је једини начин да Русија избегне пораз самостално подизање нивоа сукоба.

По његовом мишљењу, циљ таквог потеза не би био изазивање глобалног рата, већ његово спречавање кроз брзо окончање садашњег сукоба.

Говорећи о могућим наредним корацима, Караганов наводи да би први удари могли бити изведени конвенционалним средствима. Као потенцијалне мете помиње војну индустрију у Европи, укључујући фабрике чије је локације раније објављивало руско Министарство одбране.

Посебно истиче ракетни систем „Орешник“, за који тврди да би његова кинетичка снага могла да уништи читава постројења.

Ипак, Караганов не искључује ни могућност употребе тактичког нуклеарног оружја.

„То је огроман грех, јер ће страдати велики број невиних људи. Али све ће се брзо завршити. Сви ће се разбежати. А ако се не разбеже, уследиће нова серија удара“, рекао је Караганов, понављајући став да је ескалација једини начин да Русија избегне пораз.

Он сматра да би, уколико политичка одлука буде донета, председник Владимир Путин за спровођење такве операције могао да изабере команданта спремног да преузме одговорност за тако тежак потез.

Као могућу личност помиње генерала Сергеја Суровикина, познатог под надимком „генерал Армагедон“, који се тренутно бави пословима у Африци.

„Путину је тешко да донесе такву одлуку, али ће поставити чврстог генерала који то може да уради. Можда ће се тада Европљани уразумити.

Сада се акумулира одлучност да се нанесе разоран удар Украјини и Европи. Мислим да ће се то догодити за годину дана. Прво ненуклеарним средствима. Румунија и Пољска – нажалост, јер кроз њих пролази ток оружја. Али прва је Немачка“, рекао је Караганов.

Његове ставове подржао је и оснивач медијске групе Царград Константин Малофејев. Он тврди да Русија и даље формално води специјалну војну операцију, док противници, према његовим речима, воде пуноправни рат и користе сва расположива средства.

Малофејев је направио поређење са периодом Другог светског рата. Како наводи, током најинтензивнијих немачких напада на совјетску престоницу за ударе је коришћено између 100 и 220 бомбардера Луфтвафеа, док је током једне ноћи у савременим нападима оборено приближно 200 беспилотних летелица. Због тога се, сматра он, питање нуклеарног оружја поново враћа у центар јавне расправе.

„Зашто не користимо нуклеарно оружје које су наши преци стварали и гомилали уз огромне напоре целе земље? Да бисмо побеђивали. Да нико не би ни помислио да ратује против нуклеарне суперсиле. Да наши људи и наши мирни грађани не страдају. Бирајући између наших и туђих, морамо бирати своје. Шта још треба да се догоди? Шта чекамо?“, поручио је Малофејев.

Караганов истовремено сматра да део одговорности за садашњу ситуацију сноси и сама Русија. По његовом мишљењу, државни апарат је годинама био превише фокусиран на економију и финансијске интересе, док је геополитичким питањима посвећивао недовољно пажње.

Говорећи о могућим политичким циљевима сукоба, он наводи да поред демилитаризације и денацификације морају бити решена и територијална питања. Према његовом ставу, Русији би требало да припадне цела левообална Украјина, а посебно Одеса, коју описује као „апсолутно руски град“.

За Кијев има потпуно другачију процену. Караганов сматра да би његово припајање Русији изазвало деструктивне процесе унутар саме Русије. Због тога закључује да Руси и Украјинци, како каже, више нису један народ.

ПравдаУкрајинаРуска војска преузима северни део Константиновке, окруживши украјинске оружане снаге МАПА)

Извор: webtribune.rs