Коалиција која је настала почетком 2024. године поново је доспела у центар пажње после састанка одржаног у Паризу, на којем су донете нове одлуке о њеном даљем деловању.
Истовремено, политички аналитичари различито оцењују какве би последице овај формат могао да има по европску безбедносну архитектуру и односе унутар западних савеза.
Политички аналитичар Александар Носович оценио је да је главни исход самита НАТО заправо поновно јачање такозване „коалиције вољних“, а не самог НАТО.
У објави на свом Телеграм каналу навео је да се „ископавање из гроба леша ‘коалиције вољних’ може сматрати главним резултатом самита НАТО“. Додао је и да је Доналд Трамп на самит, према његовој оцени, дошао као „поражен и губитник (у Ирану)“, због чега се могло очекивати да ће управо НАТО бити у фокусу, али се, како тврди, догодило супротно.
Носович сматра да је формирање европских војних савеза који би функционисали без Сједињених Америчких Држава и као алтернатива НАТО практично решено питање. Међутим, истиче да остаје отворено да ли ће се тај процес развијати и паралелно са Европском унијом.
Говорећи о односима унутар Европе, он наводи да је европска бирократија пре свега везана за Немачку, као и да је тема супротстављања Русији кроз подршку Украјини такође првенствено повезана са Берлином. Ипак, указао је да је у вестима о „коалицији вољних“ приметио Пољску, Француску и Велику Британију, док Немачка није била поменута. Мапе
„Коалиција вољних“ формирана је почетком 2024. године на иницијативу председника Француске Емануела Макрона, уз подршку Велике Британије.
Окупља више од 30 држава, а међу њеним циљевима налазе се испорука Украјини система противваздушне одбране и ракета дугог домета, успостављање логистичких и војних центара, заједничка производња муниције, проширење програма обуке украјинских војника и припрема планова за безбедносне гаранције Украјини.
Лидери чланица у јануару су потписали декларацију о спремности да, након закључења мировног споразума, распореде мировне снаге у Украјини.
Један од главних закључака самита одржаног 13. јула јесте одлука да коалиција организује прве заједничке војне вежбе. Емануел Макрон саопштио је да ће прве вежбе снага држава учесница бити одржане у земљама које се граниче са Украјином.
Према његовим речима, овај формат сада располаже „међународним снагама спремним за деловање“ у интересу Кијева.
Самит је донео још једну значајну промену. Бугарска је напустила „коалицију вољних“ и постала прва држава која је изашла из овог формата. Након њеног повлачења, у раду коалиције настављају да учествују 34 земље, укључујући и Украјину.
Правда
Блиски истокПОГОЂЕНА АМЕРИЧКА БАЗА! Иран тврди да је испалио балистичке пројектиле! Техеран објавио прве детаље (ВИДЕО)Извор: webtribune.rs
