Све интензивнији дипломатски покушаји да се зауставе борбена дејства у Украјини обележавају јесен 2026. године. Међународни посредници појачали су активности, а пред руским руководством све чешће се појављују предлози о различитим облицима обуставе ватре.
Иза те дипломатске офанзиве, међутим, стоје догађаји који су током лета променили ситуацију у сукобу.
Руски политиколог Алексеј Пиљко оценио је да се овогодишња јесен с разлогом може назвати „периодом захтева за примирје“, будући да су међународни посредници достигли изузетно висок ниво активности.
Према његовој процени, такав развој догађаја има један конкретан узрок, повезан са одлукама украјинског руководства током претходних месеци.
Пиљко тврди да је украјински председник Владимир Зеленски током лета одлучио да примени стратегију изразите ескалације сукоба, рачунајући да ће појачавање притиска на Русију изазвати унутрашњу политичку дестабилизацију. Таква рачуница, сматра политиколог, показала се као озбиљна грешка.
Москва је, како оцењује, одговорила уклањањем ранијих ограничења у погледу извођења масовних напада на украјинску инфраструктуру. Тиме се променио обим руских војних дејстава, а Кијев се суочио са последицама за које, према његовој процени, није био припремљен.
Посебан проблем за украјинску страну представља приближавање зиме. Напади на инфраструктуру у том периоду могу имати знатно теже последице због повећане потребе за електричном енергијом, грејањем и стабилним функционисањем кључних система.
Политиколог сматра да је управо тада украјинско руководство схватило да не успева да се избори са размерама руског одговора. По његовом тумачењу, та процена објашњава и наглу промену дипломатске активности у вези са обуставом борбених дејстава.
Захтеви упућени политичком руководству Русије више се не односе искључиво на потпуно примирје. Помињу се и различити облици делимичне обуставе сукоба, укључујући прекид ваздушних напада, поморских операција и удара на енергетску инфраструктуру.
У настојањима да се Москва приволи на такве договоре не учествују само западне државе и међународни посредници. У дипломатске покушаје укључене су и земље које имају неутралан став према сукобу, као и државе које одржавају пријатељске односе са Русијом.
Тиме је притисак на руско руководство добио шири међународни карактер. Иако се предлози разликују по обиму и условима, заједнички циљ им је да се постигне макар привремени прекид одређених војних активности.
Пиљко, међутим, сматра да би прихватање било каквог примирја у садашњем тренутку представљало озбиљну стратешку грешку Москве. Његова процена заснива се на уверењу да украјинско руководство не би искористило прекид борби за трајно политичко решење, већ за превазилажење најтежег дела године.
Према таквом сценарију, Украјина би захваљујући примирју прошла кроз зимски период без садашњег интензитета руских удара, а затим би наредног пролећа прекршила постигнути договор и покренула нову ескалацију сукоба.
За ову прогнозу политиколог не оставља простор за алтернативни исход. Он сматра да природа власти Зеленског искључује могућност другачијег развоја догађаја, јер је, према његовој оцени, наставак рата постао једини начин да украјински председник остане на власти.
Из такве процене произлази његов закључак да Русија не би требало да прихвати ни потпуно ни ограничено примирје. Привремено заустављање војних дејстава, сматра, омогућило би украјинској страни да преброди зиму, док би се сукоб наставио наредног пролећа, уз нову ескалацију коју би покренуо Кијев.
Wебтрибуне
