Пише: др. инж. Мирослав Паровић, Народни слободарски покрет
Хајде да за почетак применимо инжењерски принцип у размишљању о пожару у Делиблатској пешчари, јер у основи то и јесте техничко питање. Сам ток актуелног пожара текао је на следећи начин.
Прва ватра је детектована дана 21. јула. Видео-надзор „Војводинашума“ око 13 часова региструје пожар у ГЈ „Делиблатски песак–Врела“, одељење 74/а,д. Горела је шумска стеља у боровој шуми. Истог дана, око 21 час, пожар је локализован и према доступним извештајима је до 26. јула држан под контролом. У преводу, није угашен, али се сматрало да више не постоји потенцијал за озбиљније ширење.
Међутим, онда долази до поновног активирања и ширења на додатних 5 хектара. Због тога је тада први пут ангажована професионална јединица са хеликоптером Х215 Супер Пума, да би истог дана било констатовано да је све под контролом и да је пожар саниран.
Међутим, у периоду од 2. до 5. августа дошло је до новог активирања истог, наводно угашеног пожара и од тада имамо константно ширење, све до нивоа када је ватра потпуно постала неконтролисана, са опасношћу да се прошири на насељена места. Тек тада, дакле, када су се ствари потпуно отргле контроли, власт у Србији, тј. Александар Вучић, одлучује да позове странце у помоћ и при томе се води политичком логиком, па тако од ЕУ узима сателитске снимке и прецизне координате ватре, као и процене даљег тока ширења, док од Русије узима авион за гашење.
Друга важна компонента о којој се треба водити рачуна када се разматрају пожари оваквих размера јесу временске прилике и конфигурација терена.
Што се тиче временских прилика, ситуација је следећа. Температуре нису биле екстремно високе у периоду настанка пожара. Чак је 20. јула падала јака киша, што значи да је терен био влажан. Такође, неколико пљускова је падало у периоду до 26. јула, што се поклапа са извештајима по којима је констатовано да је ватра под контролом, а што ће се испоставити као погрешна процена.
Касније, током августа, започео је дуготрајни топлотни талас и период без кише са јаким ветром, а што је било и најављено од стране свих релевантних метеоролошких институција.
Што се тиче конфигурације терена, ради се о равници која је вештачки пошумљавана и уређивана тако да има путеве за гашење пожара, као и просеке који служе да се праве баријере за ватру. Дакле, терен је погодан за гашење пожара и има пратећу инфраструктуру, под условом да је иста одржавана, тј. да су путеви проходни, а просеци заоравани и тањирани како на њима не би било растиња.
Када се све сагледа, намеће се сасвим логичан закључак о томе да је идеалан период за потпуно гашење пожара био у периоду од 21. до 26. јула. Тада ватра још увек није захватила шумски појас, временске прилике су биле релативно повољне јер је било кише и спољне температуре су биле ниже, а и растиње је било зеленије јер су крај јуна и прва половина јула били релативно кишовити, поготово у Јужном Банату.
Чињеница да у том периоду пожар није угашен морала је бити озбиљан аларм, јер се знало да следи дуготрајни топлотни талас без падавина и да ће са тињајућим пожаром на терену са пуно ниског растиња и шуме наступити катастрофа.
Поставља се питање због чега од 21. до 26. јула пожар није потпуно угашен и, када се увидело да није, због чега тада нису подигнуте све расположиве снаге да се, пре најављеног топлотног таласа, ствари потпуно санирају?!
Ја ћу изнети своје мишљење, па нека читаоци сами просуде да ли сам у праву.
Наиме, у том периоду буктили су пожари широм Европе, а посебно интензивно у Шпанији и Француској. У медијима под контролом власти сваки дан су били извештаји о проблемима са којима су се суочили у ЕУ, што је служило као доказ да је Србија на добром путу.
Врхунац те кампање била је лична одлука Александра Вучића да дана 28. јула у Шпанију пошаље мисију са 40 најобученијих професионалних ватрогасаца, 16 нових ватрогасних возила и једним хеликоптером Аирбус Х215 Супер Пума. То је, наравно, служило као чист маркетинг пред Европљанима, али и за причу за домаћу јавност.
Коначно, ватрогасци су 6. августа свечано дочекани испред Палате Србија, уз говор Александра Вучића, који је том приликом, између осталог, рекао како су српски ватрогасци „штитили нешто што припада свима нама: људски живот, безбедност и достојанство“.
У тренутку док је Вучић то говорио, као и у периоду док су кључне државне снаге за гашење пожара биле у Шпанији, ватра је свом снагом поново букнула у Делиблатској пешчари и траје до данас.
Свему овоме треба додати и још једну важну ствар, за коју сам сасвим сигуран да је повезана, а то је чињеница да је 7. августа у Србију дошао украјински председник Володимир Зеленски, па су активности попут свечаног дочека ватрогасаца из Шпаније биле погодне покривалице.
Такође, сам боравак Зеленског онемогућио је да се у истом периоду затражи помоћ Русије за гашење пожара, а уједно би по Вучића било политички крајње штетно да је у том периоду позвао авионе из ЕУ, јер би за његове бираче то изгледало као потпуно окретање ка НАТО-у.
Отуда је поново донета погрешна одлука, базирана на лошој процени, а то је да се нико не позове у помоћ, већ да се прогласи како је Србија довољно способна да се избори са ватреном стихијом.
Метеоролог открио када ће попустити врућине: Шта нас чека до краја августа и почетком септембраЧак је 16. августа Вучић јавно рекао да су из ЕУ и Русије звали да понуде помоћ, али да је он то одбио. Но, већ 19. августа из Београда је отишла доста панична порука и ка ЕУ и ка Русији, додуше поново у духу политичке кампање коју власт води.
Наиме, од ЕУ су затражени сателитски снимци и прецизне координате ватре, као и њихове процене о даљем кретању пожара, док је од Русије тражен авион за гашење.
Остало је нејасно зашто ни од једних ни од других није затражено да пошаљу авионе и хеликоптере, а одговор би могао опет да буде једино повезан са истраживањима јавног мњења, по којима гласачи власти верују у Вучићеву супериорност, а ако негде и поклекне, онда једино Руси могу да помогну.
Да закључим.
Делиблатска пешчара није изгорела сама од себе и није изгорела случајно. Главни кривци су неспособни ћацији који пожар нису угасили када је за то било повољних услова, а онда нису смели да кажу да ствари нису под контролом и да спрече Вучићеву самовољу да усред ванредне ситуације изводи медијски перформанс и ватрогасце, са све опремом, шаље у Шпанију.
И још једна важна ствар: нико не треба да има сумњу да ће и ову кризу Вучић искористити за предизборну кампању и да ће уследити проглашење велике победе када ватра буде угашена. А једном ће свакако бити угашена, јер је свакако изгорело више од пола пешчаре, тако да и нема куда да се даље шири.
Након још једне победе, како то ред и обичаји налажу, Вучић и његови победници ће гледати да се окористе. Санација тридесет хиљада хектара терена, несметано одвожење песка и његова даља препродаја, као и могућност да се редефинишу границе природног резервата и да се тиме обезбеде бесплатни хектари за ветропаркове само су неке од могућности које стоје пред њима и на које им се смеши брк.
Зато је важно зауставити их, а нови талас уличних протеста, почев од изборне ноћи, можда је и последња прилика за то.
УкрајинаГори једна од највећих рафинерија у Русији, Украјинци наводно ударили 900 км од фронтаИзвор: Правда
