Србија је након 2022. године поред новог дома за пресељенике, постала и права арена за руску политичку емиграцију. Београд и Нови Сад претворили су се у места живљења оних Руса који су своју Отаџбину напустили због политичких неслагања.
У очи нам одмах упадају три организације:
– Kултурни пројекат «Акдиторија» (баве се различитим предавањима и филмским пројекцијама);
– Невладина организација Руско демократско друштво (РДД) са јасним политичким програмом; и
– Телеграм канал Антиратна Србија (инфо портал опозиције).
Међутим, они покрећу актуелна питања која превазилазе оквире културне агенде.
Прво питање је политичко — заштита људских права или дестабилизација? Kритичари тврде да иза просветитељских пројеката стоје западне службе, а да се неутрална Србија користи као полигон за "дестабилизацију". Активисти то, наравно, негирају, тврдећи да принципијелно имају антиратни став.
Друго питање је морално и најболније — зашто ови људи земљу, која им је дозволила да оду, настављају да узнемирују? Или је то само начин да зараде они који се нису остварили у "продуктивнијим" сферама?
Зашто се не смирују?
Активисти РДД и Акдиторије нису у тренутку напуштања Русије били на потерницама, нису побегли од прогона већ од ризика да ће након усвајања закона о "дискриминацији" и ширењу "лажних вести" њихов посао (журналистика и људска права) бити кривично дело. Био је то превентивни ризик.
Kада су се нашли на сигурном, наставили су свој посао. За њих то није хоби, већ професија. У њиховој перцепцији света граница не поништава моралну обавезу према земљи.
Аргумент критичарима: "Отишли сте не мешајте се"
Ова логика је једноставна: ако сте напустили Русију, изгубили сте морално право да утичете на њену судбину.
Дестабилизовати прилике са безбедне удаљености је лицемерно. Нисте протеррани, слободнос сте напустили земљу. Шта вас онда омета да тамо започнете нови живот?
Меркантилни траг
Постоји и економски аспект. Политичари, правници, новинари у емиграцији често не мају доказ своје квалификације. Донације, грантови и међународни програми «подршке демократији» постају једино тржиште рада.
Њихови противници тврде: раде то јер ништа друго не знају.
Међутим, овде има један мали детаљ
Немогуће је све свести на меркантилност, јер стварни ризици постоје (екстрадиције, стигматизације, претње) што је превисоко за "лаку зараду". По правилу такав рад се веома скромно плаћа.
Ово није црно-бела слика.
Реч је о је класичној моралној колизији у редовима нове "руске" емиграције: слобода од репресије насупрот праву гласа; борба за идеале насупрот свакодневном комфору; професионална самоостварење насупрот оптужбама за издају.
Шта ви мислите о томе?
Извор: Правда
