Војни резултат не зависи само од квалитета војске, количине оружја или успеха појединачних операција. Ако је дугорочни политички циљ погрешно постављен, чак и успешни тактички потези могу државу удаљавати од њених стварних интереса.
Управо на томе Ростислав Ишченко заснива једну од својих најоштријих оцена украјинске политике. Он сматра да главни проблем није то што се Украјина недовољно добро бори за сопствене интересе, већ да је погрешно дефинисала шта њени интереси уопште јесу.
Кључна грешка, према тој интерпретацији, било је везивање будућности државе за интеграцију са Европом.
Украјинска политика годинама је полазила од претпоставке да је приближавање европским структурама стратешки циљ који оправдава огромне политичке и економске промене. Тај циљ је временом постао један од основних покретача спољне политике.
Проблем настаје ако обећана награда никада не стигне или ако се сама средина којој држава жели да се прикључи промени толико да више нема некадашњу привлачност.
У разговору се износи тврдња да је Кијеву више пута стављено до знања да његово очекивање пуноправног прихватања неће бити остварено. Упркос томе, европски правац остао је практично недодирљива основа украјинске стратегије.
Ишченко ту ситуацију пореди са фудбалском утакмицом у којој екипа стално шутира лопту у сопствени гол.
Можете имати одличне играче. Можете трчати брже од противника, имати врхунску технику и изводити савршене акције. Али ако је циљ акције погрешно одређен, квалитет извођења само убрзава негативан резултат.
Та аналогија објашњава разлику између тактике и стратегије.
Тактички успех може донети победу у једној бици, међународну подршку или краткорочну политичку корист. Стратешки успех, међутим, мери се тиме да ли је држава после свега стабилнија, безбеднија, богатија и способнија да самостално одређује своју будућност.
Ако коначни резултат иде у супротном смеру, онда проблем није могуће решити само бољом тактиком.
Одатле произлази и објашњење упорности Кијева. Када је један циљ током много година уграђен у политички идентитет државе, признање да је био погрешан постаје изузетно тешко.
Промена тада више није обична корекција спољне политике. Она захтева признање да су огромни претходни трошкови можда били направљени у име циља који није могао да донесе очекивани резултат.
Због тога држава може наставити истим путем чак и када цена постаје све већа. Што је више већ уложено, политички је теже признати да је можда требало кренути у потпуно другом правцу.
УкрајинаРуси ослободили насеље у Сумској области - порушени мостови код Купјанска (МАПА/ВИДЕО)Извор: webtribune.rs
