Рат у Украјини улази у период у којем би стање на фронту могло да постане само један део много шире кризе. Предстојећа зима, стање енергетског система и способност државе да становништву обезбеди основне услове за живот могли би да постану једнако важни као војна ситуација.
Бивши амерички обавештајац и инспектор УН за наоружање Скот Ритер изнео је такву процену у видео-разговору у којем је разматрао наставак сукоба после неуспеха политичких покушаја да се дође до договора.
Његова прогноза је изразито песимистична. Ритер очекује наставак руског напредовања и сматра да би украјинска економија, а нарочито енергетска инфраструктура, могла да буде изложена притиску какав земља до сада није искусила.
Према његовом тумачењу, Москва је претходних зима имала могућност да нанесе знатно већу штету енергетском систему Украјине, али је ограничавала интензитет таквих удара. Ритер сматра да се тај приступ мења и да више нема разлога да се очекује исто уздржавање.
Последице би, према његовој прогнози, могле да постану посебно видљиве када температуре падну. Проблеми са гасом, електричном енергијом, грејањем и снабдевањем водом могли би да изазову кризу која више не би била ограничена на фронт и војну инфраструктуру.
Управо ту Ритер види могућност догађаја са последицама за читаву Европу. Ако велики број украјинских грађана током зиме остане без основних услова за живот, сматра он, притисак становништва према западним границама могао би нагло да порасте.
Ритер износи крајње драматичну процену према којој би се у таквом сценарију на европским границама могло појавити пет, шест, па чак и десет милиона људи који би покушавали да напусте земљу. Реч је о његовој прогнози, а не о потврђеној процени будућег броја избеглица.
Такав развој догађаја, по његовом мишљењу, догодио би се у тренутку када поједине европске земље већ покушавају да ограниче дугорочни боравак Украјинаца или подстакну њихов повратак. Због тога би енергетска криза у Украјини могла брзо да прерасте у озбиљан европски политички и хуманитарни проблем.
Ритер одговорност за садашњу ситуацију приписује и америчкој политици. Сматра да су у Вашингтону погрешно процењени однос снага и могућност украјинске победе, чиме је, према његовом виђењу, продужен сукоб који Украјина тешко може да издржи.
У разговору је отворено и питање које се од почетка рата често користи као аргумент против тврдњи о руској војној надмоћи – повлачење руских снага из области Кијева у пролеће 2022.
Ритер одбацује тумачење да су Руси тада једноставно војно поражени и приморани на бекство. Он тврди да број руских војника ангажованих око вишемилионског Кијева није одговарао снагама потребним за класично освајање тако великог града.
Према његовој интерпретацији, распоређивање руских јединица око престонице требало је да изврши војни притисак на украјинско руководство и подстакне преговоре. Повлачење повезује са преговорима који су се у том периоду водили између Москве и Кијева и са процесом познатим као Истанбулски комунике.
Ритер тврди да је руска страна била спремна да се повуче из подручја Кијева, Чернигова, Сумија и других праваца у замену за политички споразум који би, између осталог, подразумевао одустајање Украјине од чланства у НАТО-у и одређена ограничења њених војних капацитета.
Истовремено не оспорава да су украјинске снаге током тих борби наносиле губитке руској војсци. Посебно помиње нападе на руске колоне северно од Кијева и признаје да су украјинске јединице пружале снажан отпор.
Међутим, сматра да се снимци појединачних успешних украјинских заседа не могу користити као доказ да је читава руска операција око Кијева завршена војним сломом. Његово тумачење јесте да су тактички губици постојали, али да је одлука о повлачењу била повезана са тадашњим политичким преговорима.
Ритер даљи ток рата види као сукоб исцрпљивања у којем време све мање ради у корист Украјине. Посебно упозорава да би комбинација војног притиска, економског слабљења и озбиљно оштећеног енергетског система могла да произведе последице које више неће моћи да буду решаване само додатним испорукама оружја.
Зато предстојећу зиму не посматра само као још једну фазу рата. У његовом сценарију она би могла да постане тренутак у којем се војни, енергетски, економски и демографски проблеми Украјине спајају у једну кризу, са последицама које би се веома брзо прелиле преко њених граница.
СрбијаОсвежење, па нови паклени удар: Ево шта нас чека до краја августа и да ли ће водостај Дунава порастиИзвор: webtribune.rs
